Mula Nasrudin je jednom stajao ispred svog veterinara sa psom i insistirao je: “Isecite rep mom psu.” Doktor je rekao: “Ali zašto, Nasrudine? Ako isečem rep vašem psu, ovaj lepi pas će biti upropašćen. Izgledaće ružno. Zašto zahtevaš to?” Nasrudin je rekao: “Među nama, ne kažite to nikome, želim odseći psu rep jer moja tašta će uskoro doći a ja ne želim nikakav znak dobrodošlice u mojoj kući. Uklonio sam sve. Samo ovaj pas je ostao, on može izraziti dobrodošlicu mojoj tašti.”
Čak i pseći rep ima veći obrazac od mnogih uzajamnih odnosa. Ako Mula Nasrudin ne može da izrazi dobrodošlicu svojoj tašti čak ni kroz svog pasa, on ne može biti u ljubavi sa svojom ženom; to je nemoguće. Ako ste u ljubavi sa svojom suprugom, iskazaćete dobrodošlicu i svojoj tašti. Bićete ljubazni prema njoj.
Jednostavne stvari na površini duboko su ukorenjene u kompleksnim stvarima, i sve je međusobno zavisno. Dakle, samom promenom mišljenja, ništa se ne menja. Dok vi ne odete do kompleksnog obrasca, oslobodite ga uslovljavanja, dovedete ga red, stvorite nov obrazac samo onda novi život može nastati iz toga. Dakle, ove dve stvari treba da se obave: nevezivanje, i nevezivanje što se tiče svega.
To ne znači da treba da prestanete da uživate. Ovo pogrešno razumevanje je postojalo, a joga je pogrešno interpretirana na mnogo načina. U jednom od njih – izgleda da joga kaže da vi umirete za život jer nevezivanje znači da vi ne želite ništa. Ako ne želite ništa, niste vezani ni uz šta, ako ne volite ništa, onda ćete biti samo mrtav leš. Ne, to nije značenje. Nevezivanje znači da ne budete zavisni ni od čega, da ne činite svoj život i sreću zavisnim ni od čega. Davanje prednosti je u redu, vezivanje nije u redu. Kada ja kažem davanje prednosti je u redu, mislim da možete davati nečemu prednost, morate davati prvenstvo. Ako su mnoge osobe prisutne, možete voleti nekoga, možete odabrati nekog, možete biti prijatelj s nekim. Dajte prvenstvo nekome, ali ne budite vezani.
Koja je razlika? Ako budete vezani, onda to postaje jedna opsesija. Ako osoba nije tu, vi ste nesrećni. Ako je osoba odsutna, vi ste u patnji. A vezanost je takva bolest da ako osoba nije tu vi ste u nevolji, a ako je osoba prisutna vi ste ravnodušni. Tada je to u redu, to je prihvatljivo. Ako je osoba tu, onda je u redu – ništa više od toga. Ako osoba nije tu, onda ste u patnji. To je vezanost.
Davanje prvenstva je upravo suprotno. Ako osoba nije tu, vi ste u redu; ako je osoba tu, vi se osećate srećnim, zahvalnim. Ako je osoba tu vi ne prihvatate to ravnodušno. Vi ste srećni, uživate u tome, slavite to. Ako osoba nije tu, vi ste u redu. Vi ne zahtevate, niste opsednuti. Vi takođe možete biti sami i srećni. Više biste voleli da je osoba tu, ali to nije opsesija.
Davanje prednosti je dobro, vezivanje je bolest. Čovek koji živi sa davanjem prednosti živi život u dubokoj sreći. Ne možete ga učiniti nesrećnim. Možete ga samo učiniti srećnim, više srećnim. Ali ne možete ga učiniti nesrećnim. A osobu koja živi s vezanošću ne možete učiniti srećnom, možete je učiniti samo više nesrećnom. I vi znate ovo, znate ovo vrlo dobro. Ako je vaš prijatelj tu, vi mnogo ne uživate; ako prijatelj nije tu, nedostaje vam mnogo.
Upravo je pre nekoliko dana došla kod mene devojka. Videla me pre mesec dana sa svojim momkom. Stalno su se međusobno tukli, da je to postalo samo jedna bolest, pa sam im rekao da se razdvoje na nekoliko sedmica. Rekli su mi da im je nemoguće da žive zajedno, pa sam ih poslao daleko odvojeno.
Tako je devojka bila ovde za badnje veče, i ona je rekla: “Ova dva meseca, mnogo mi je nedostajao moj momak! Stalno mislim na njega. Čak i u mojim snovima počeo je da se javlja. Nikada se to ranije nije događalo. Kada smo bili zajedno, nikada ga nisam videla u snovima. U snovima sam vodila ljubav s drugim muškarcem. Ali sada, stalno mi je u snovima moj momak. Dozvoli nam sada da živimo zajedno.”
Onda sam joj rekao: “Što se mene tiče, možete živeti opet zajedno. Ali seti se da ste živeli zajedno upravo pre dva meseca i da nikada niste bili srećni.”
Vezanost je bolest. Kada ste zajedno, vi niste srećni. Ako imate bogatstvo vi niste srećni. Bićete nesrećni ako ste siromašni. Ako ste zdravi, vi nikada ne osećate zahvalnost. Ako ste zdravi, nikada ne osećate zahvalnost za egzistenciju. Ali ako ste bolesni vi proklinjete ceo život i egzistenciju. Sve je beznačajno, i ne postoji Bog.
Čak i obična glavobolja je dovoljna da izbriše sve bogove. Ali kada ste srećni i zdravi, nikada se ne setite da odete u crkvu ili hram samo da se zahvalite: “Ja sam srećan i zdrav, a nisam to zaslužio. Ovo su jednostavno darovi od tebe.”
Mula Nasrudin je jednom pao u reku, i skoro da se udavio. On nije bio religiozan čovek, ali iznenada, na ivici smrti, on je zavapio: “Alahu, Bože, molim te spasi me, i od danas, moliću se i činiću sve što je zapisano u spisima.”
Dok je izgovarao “Bože, pomozi mi,” uhvatio se za granu koja je visila iznad reke. Dok je grabio i išao prema sigurnom, osetio je opuštenost i rekao: “Sada je uredu. Sada ne treba da brineš.” Opet je rekao Bogu: “Sada ne treba da brineš. Sada sam siguran.” Iznenada se grana slomila i on je opet pao. Tako da je rekao: “Ne možeš li da prihvatiš prostu šalu?”
Inače, tako se kreću naši umovi. Vezanost će vas učiniti više i više jadnim, ono što ste slobodno izabrali će vas učiniti sve srećnijim i srećnijim. Patanjđali je protiv vezanosti, nije protiv onog što se više voli. Ako hrana po vašoj sklonosti nije dostupna, onda ćete odabrati drugu hranu i bićete srećni, jer ćete znati da prva nije dostupna, šta god je dostupno treba u tome da se uživa. Nećete plakati i zapomagati. Prihvatićete život kakav vam se dešava.
Ali osoba koja je stalno vezana uz sve, nikada ne uživa ni u čemu i nikada ne postiže cilj. Čitav život postaje neprekidna patnja. Ako niste vezani, vi ste slobodni; imate mnogo energije; ne zavisite ni od čega. Vi ste nezavisni, a ova energija može da se premesti u unutrašnji napor. To može da postane praksa. To može postati abhyasa. Šta je abhyasa?
Abhyasa je borba sa starim obrascem navike. Svaka religija je razvila mnoge vežbe, ali osnova je ova Patanjđalijeva sutra.
Na primer, kad god nastaje ljutnja, načinite stalnom praksom da pre ulaska u ljutnju uzmete pet dubokih udisaja. Jednostavna praksa, očevidno uopšte nije povezana sa ljutnjom.
Svakoga to može nasmejati, “Kako će to pomoći?” Ali to će pomoći. Kad god osetite da ljutnja dolazi, pre nego što je izrazite, uzmite pet dubokih udisaja i izdisaja. Šta će to učiniti? To će učiniti mnogo stvari. Ljutnje može biti samo ako ste nesvesni, a ovo je svestan napor. Upravo pre nego što se naljutite svesno udahnite i izdahnite pet puta.
Ovo će učiniti vaš um živahnim, opreznim, a sa opreznošću ljutnja ne može ući. To neće samo učiniti vaš um živahnim, učiniće takođe i vaše telo živahnim, jer sa više kiseonika u telu, telo je živahnije. U ovom živahnom momentu, iznenada ćete osetiti da je ljutnja iščezla.
Drugo, vaš um može biti samo na jedno usmeren. Um ne može misliti o dve stvari istovremeno; to je nemoguće za um. On se može menjati od jedne do druge stvari vrlo brzo, ali ne možete imati dve stvari zajedno u umu istovremeno. Jedna stvar u jednom trenutku. Um ima vrlo uzan prozor, samo jedna stvar u jednom vremenu. Tako ako je ljutnja tu, ljutnja je tu.
Ako vi udahnete i izdahnete pet puta, neočekivano um je usmeren na disanje. On se odvratio. Sada se kreće u različitom pravcu. Čak i ako se preselite ponovo na ljutnju, ne možete biti isto
ljuti opet jer važnost je izgubljena.
Osho
