Privlačnost ega
Prvo pitanje:
Osećam konflikt između biti nevezan i prirodan, i biti svestan.
Ne postoji konflikt, ali ga vi možete stvoriti. Čak i kada ne postoji konflikt um stvara konflikt, jer um ne može postojati a da ne bude u konfliktu.
Bivanje nevezanim i prirodnim daje vam spontanu svesnost. Nije potrebno da vršite nikakav napor za svesnost; to će slediti kao senka. Ako ste nevezani i prirodni, ona će doći.
Nije potrebno da činite nikakav napor za to, jer bivajući nevezanim i prirodnim automatski procveta u bivanje svesnim. Ili, ako ste svesni, onda ćete postati nevezani i prirodni. Oni oboje idu zajedno. Ali ako nastojite i pokušate oboje, onda ćete stvoriti konflikt. Nije potrebno da nastojite za oboje zajedno.
Šta znači kada kažem: budite nevezani i prirodni? To znači: ne ulažite napor. Upravo budite šta god jeste. Ako ste nesvesni, onda budite nesvesni, onda budite nesvesni jer to je ono šta vi jeste u vašem nevezanom i prirodnom stanju. Budite nesvesni. Ako ulažete neki napor, onda kako možete biti nevezani i prirodni? Jednostavno se opustite, i prihvatite kakav god da je slučaj, i prihvatite takođe svoje prihvatanje. Ne pomerajte se odatle. Vreme će proći pre nego što se stvari srede, zasnuju. U tom prelaznom periodu, možda nećete biti svesni da se stvari nameštaju. Jednom kada su stvari nameštene, sređene i tok je prirodan, odjednom ćete se iznenaditi. Neočekivano, jednog jutra naći ćete da ste svesni – nije potrebno da ulažete ikakav napor.
Ili, ako radite kroz svesnost – a obe metode su različite, one započinju s različitih stanovišta – onda ne mislite o tome da budete nevezani i prirodni. Vi jednostavno odrađujete to kroz svoj napor da budete svesni… To traži dugo vreme… da svest postane prirodna i da nikakav napor nije potreban. Dok ne dođe do ove tačke, gde nikakav napor nije potreban, svest još nije dostignuta. Kada možete zaboraviti na sve napore i jednostavno biti svesni, samo onda se to dostiže. Onda uporedo, otkrićete pojavu nevezanosti i prirodnosti. Ove (pojave) dolaze zajedno. Uvek se dešavaju zajedno. One su dva aspekta iste pojave, ali ih vi ne možete ostvariti zajedno.
To je isto kao da se čovek penje na planinu. Ima mnogo staza; sve dosežu do vrha, sve se završavaju na vrhu. Ali vi ne možete hodati na dve staze istovremeno. Ako pokušate, poludećete i nikada nećete stići do vrha. Kako možete hodati na dve staze istovremeno, a znajući dobro da obe vode do istog vrha? Čovek treba da hoda samo na jednoj. Konačno, kada stigne do vrha, naći će da se sve staze završavaju na vrhu. Za hodanje birajte samo jednu stazu. Naravno, kada stignete, sve staze će stići do iste tačke, na isti vrh.
Da se bude svestan, različit je tip procesa. Buda je sledio to. On je to zvao samoprisećanjem, ili postojanom pažnjom. U ovom stoleću drugi Buda, Georgij Gurđijev je sledio to; nazvao je to samosećanjem. Drugi Buda Krišnamurti, nastavlja da govori o svesti, budnosti. Ovo je jedna staza. Tilopa pripada drugoj stazi, stazi da se bude nevezan i prirodan – čak i da se ne mari za svesnost – samo da se bude šta god vi jeste, da se ne čine napori ni za kakvim poboljšanjem, unapređenjem. Ja vam kažem, Tilopino gledište je više nego Budino, Gurđijevljevo i Krišnamurtijevo, jer on ne stvara konflikt. On jednostavno kaže: “Budi ono što jesi.” Ne, čak ni duhovni napor… jer to je takođe deo ega. Ko pokušava da poboljša, unapredi? Ko pokušava da postigne prosvetljenje? Ko je to u vama? Opet je to isti ego. Isti ego koji je pokušavao da postane predsednik zemlje ili premijer, sada pokušava da postigne budinstvo.
Sam Buda je prosvetljenje nazivao “poslednja noćna mora”. Prosvetljenje, poslednja noćna mora, jer je to opet san… Ne samo da je san nego je i noćna mora, jer patite kroz to. Tilopino gledište je najviše gledište. Ako možete razumeti to, onda nije potrebna nikakva vrsta napora. Jednostavno se opustite i budite, a sve sledi samo od sebe. Čovek jednostavno mora da bude ne-delujući, da sedi smireno, a proleće dolazi i trava raste sama od sebe.
Osho
