Drugo pitanje:
Posle nekoliko godina rada sa pročišćavajućim tehnikama, osećam da mi dolazi veća unutrašnja harmonija, ravnoteža i usredsređenost. Ali vi ste rekli da se pre ulaska u završni stepen samadhija prolazi kroz veliki haos.
Kako ću znati da sam završio sa haotičnom etapom?
Prvo, stotinama života vi ste živeli u haosu. To nije ništa novo. To je vrlo staro. Drugo, dinamične metode meditacije, koje imaju katarzu kao svoju osnovu, dopuštaju da se sav haos izbaci iz vas. U tome je lepota tih tehnika. Ne možete sedeti mirno, već možete vrlo lako raditi dinamičnu ili haotičnu meditaciju. Jednom kada se haos izbaci, mir započinje da vam se događa. Onda možete sedeti smireno. Ako se ispravno radi, neprekidno radi, onda će katarzičke tehnike meditacije jednostavno rastvoriti sav vaš haos u spoljašnjem svetu. Nećete morati da prođete kroz ludi stadijum. U tome je lepota ovih tehnika. Ludost je već odbačena.
To je ugrađeno unutra u tehnici.
Ali ako budete sedeli smireno Patanjđali će preporučiti… Patanjđali nema pročišćavajuće metode; izgleda da u njegovo vreme nisu bile potrebne. Ljudi su prirodno bili vrlo tihi, smireni, primitivni. Um još nije delovao previše. Ljudi su spavali dobro, živeli su kao životinje. Nisu mnogo razmišljali, logično, racionalno… više usredsređeni u srcu, kao što su čak i danas primitivni ljudi. A život je bio takav da je automatski dozvoljavao mnoge katarze.
Na primer, drvoseča ne mora da ima nikakve metode katarze; jer samim sečenjem drveća izbacuju se svi njegovi ubilački instinkti. Sečenje drveta je ubijanje stabala.
Kamenorescu nije potrebna pročišćavajuća meditacija. Celog dana on to radi. Ali kod modernog čoveka stvari su se promenile. Sada živite u takvoj udobnosti da ne postoji mogućnost bilo kakve katarze u vašem životu, izuzev da ludački vozite.
Zbog toga na Zapadu više ljudi umire svake godine kroz saobraćajne nesreće nego od ičega drugog. To je najveća bolest. Ni od raka niti od tuberkuloze… nijedna druga bolest ne uzima takav danak od života kao vožnja kola. U drugom svetskom ratu, u jednoj godini umrli su milioni ljudi. Više ljudi umire u svetu upravo od ludih vozača. Možda ste primetili, ako ste vozač, da kad god ste ljuti vozite brzo.
Nastavljate da dajete gas, jednostavno zaboravljate na kočnicu. Kada ste vrlo pakosni, razdraženi, kola postaju sredstvo izražavanja. Inače živite u takvoj udobnosti, pre svega radeći sve manje i manje telom, živeći više i više umom.
Oni koji znaju o dubljim centrima mozga, kažu da ljudi koji rade svojim rukama imaju manje briga, uznemirenosti, manje napetosti; oni spavaju dobro. Zato što su vaše ruke povezane s najdubljim umom, s najdubljim centrima u mozgu… vaša desna ruka s levim (delom) mozga, a leva ruka s desnim. Kada radite rukama, energija teče iz glave u ruke i izbacuje se. Ljudima koji rade svojim rukama ne treba pročišćenje. Međutim, ljudima koji rade svojim glavama treba mnogo pročišćenja jer akumuliraju mnogo energije, a ne postoji put u njihovom telu, nema otvora da ona izađe napolje. Ona nastavlja da se kreće u umu; um poludi.
Inače u našoj kulturi i društvu – u kancelariji, u fabrici, na tržnici – ljudi koji rade s
glavama poznati su kao glavni, glavni službenik, glavni nadzornik; a ljudi koji rade rukama poznati su kao ruke (posluga), osuđeni. Sama reč “ruke” postala je za osudu.
Kada je Patanjđali radio na ovim sutrama, svet je bio potpuno drugačiji. Ljudi su bili ruke. Nije bilo naročite potrebe za pročišćenjem. Sam život je bio pročišćavajući. Onda su oni mogli sedeti vrlo lako. Ali vi ne možete sedeti. Otuda sam ja izumeo pročišćavajuće metode.
Samo posle njih možete sedeti mirno, ne pre.
Posle nekoliko godina rada s pročišćavajućim tehnikama, osećam dubok unutrašnji sklad, ravnotežu, dešava mi se usredsređenost.
Dakle ne stvarajte nevolju; pustite da se to dogodi. Sada um čeprka svoj vlastiti nos.
Um kaže: “Kako to može da se desi? Prvo moram proći kroz haos”. Ova ideja može stvoriti haos. Ovo je bilo moje zapažanje: ljudi čeznu za mirom, a kada počne da se dešava, ne mogu verovati to. Dobro je biti iskren. To je previše dobro da bi bilo istinito. Naročito ljudi koji su uvek krivili, osuđivali sebe ne mogu verovati da se to njima dešava: “Nemoguće! To se možda dešavalo Budi ili Isusu, ali meni? Ne, to nije moguće.” Oni mi dolaze; tako su mnogo uznemireni mirom, da se dešava: “Da li je to istina, ili ja to zamišljam?” Čak i ako je to mašta, to je bolje nego zamišljanje ljutnje, to je bolje nego zamišljanje seksa, požude.
Ja vam kažem, niko ne može zamisliti tišinu. Imaginaciji treba neka forma; tišina nema formu. Imaginacija označava razmišljanje u slikama, a mir nema lik. Vi to ne možete zamisliti. Ne postoji mogućnost. Ne možete zamisliti prosvetljenje, ne možete zamisliti satori, samadhi, mir, ne. Imaginaciji treba neka osnova, neka forma, a tišina je bezoblična, neopisiva.
Niko nikada nije naslikao sliku toga; niko to ne može naslikati. Niko nije odredio lik toga; niko ne može to učiniti.
Ne možete zamisliti tišinu. Um se igra trikovima. Um će reći: “To mora biti imaginacija. Kako to vama može biti moguće, tako glupi kakvi ste, a tišina da vam se desi?! – mora biti da zamišljate.” Ili, “Ovaj momak Osho vas je hipnotisao. Mora da ste negde obmanuti.” Ne stvarajte takve probleme. Život ima dovoljno problema. Kada se tišina događa, uživajte u njoj, slavite je. To znači da su haotične sile izbačene van. Um igra svoju poslednju igru. On igra do samog kraja, na samom kraju on nastavlja da se igra. U zadnjem momentu prosvetljenja, koje će se upravo dogoditi, um onda takođe igra zadnji, jer to je poslednja bitka.
Ne brinite oko toga, da li je to realno ili nerealno, ili, da li će haos nastupiti posle toga ili ne. Jer razmišljajući na ovaj način vi ste već dovedeni u haos, a to je vaša ideja koja stvara haos. A kada je on stvoren, um će reći: “Dakle čuj, govorio sam ti ranije.”
To je vrlo samoispunjavajuće. Prvo vam daje seme, a kada ono proklija um kaže,
“Gledaj, govorio sam ti blagovremeno da si obmanut.” Onda je haos nastupio, a njega je donela ideja. Stoga zašto brinuti o budućnosti, bilo da će haos tek doći ili ne, ili bilo da je prošao ili ne? Upravo ovog momenta vi ste smireni – zašto ne biste to slavili? A ja ću vam reći: ako slavite, to raste.
