Ako meditirate i postanete svesni svog unutrašnjeg bića u snovima, mnoge više stvari će se dogoditi. Prvo, ubrzo, što više postanete svesni svojih snova, bićete manje i manje ubeđeni u realnost svojih budnih časova. Otuda hindus kaže da je svet kao san. Sada je baš suprotan slučaj; zato što ste tako mnogo ubeđeni u realnost sveta u svojim budnim satima, vi mislite dok sanjate da su ti snovi takođe realni.
Niko ne oseća dok sanja da je san nestvaran.
Dok sanjate to izgleda savršeno, to izgleda sasvim realno. Ujutru naravno, možete reći da je to bio samo san, ali to nije stvar jer sada drugi um funkcioniše. Ovaj um uopšte nije bio svedok; ovaj um je samo čuo žamor. Ovaj svesni um, koji se ujutru budi i kaže da sve to bilo sanjanje, ovaj um uopšte nije svedok (i na javi i u snu). Stoga kako išta ovaj um može reći?
Jednostavno je čuo žamor, glas. Kao kada ste uspavani a dve osobe razgovaraju, a vi upravo – u svom spavanju, jer govore tako glasno – čujete neke reči odavde ili odande i samo preostaju zbrkani utisci.
Ovo se dešava: dok nesvesno kreira snove i ogromna se aktivnost odvija unutra, svesno je uspavano i samo čuje žamor, a ujutru kaže: “Sve je to lažno. To je bio samo san.”
Odmah sada, kad god sanjate vi osećate da je to apsolutno stvarno, nelogične stvari izgledaju realno, jer nesvesno ne zna za logiku. Hodate putem u snu, vidite da dolazi konj, i iznenada konj više nije konj, konj je postao vaša žena. A ništa se ne događa vašem umu, kao: “Kako je to moguće? Konj je postao moja žena?” Nikakav problem se ne pojavljuje, nikakva sumnja ne nastaje. Nesvesno ne zna za sumnju. Ako se veruje i u jednu tako apsurdnu pojavu, ubeđeni ste u realnost.
Upravo suprotna stvar se dešava kada postanete svesni snova i osetite da su snovi samo snovi – ništa nije stvarno, samo drama uma, psihodrama. Vi ste na pozornici, vi ste glumci, i pisac ste priče, a i režiser, i vi ste producent, a i gledalac – niko drugi nije tu, samo kreacija uma. Kada postanete svesni ovoga, onda ceo ovaj svet dok hodate promeniće svoj kvalitet. Onda ćete videti tako i ovde, na javi, isti je slučaj na većoj pozornici, ali san je isti.
Hindusi ovaj svet takođe zovu mayom, iluzijom, jednakom snu, građenom od strane uma. Šta oni misle? Da li misle da je svet nestvaran? Ne, on nije nestvaran. Ali kada se vaš um pomeša u njemu, vi stvarate svoj vlastiti nerealan svet. Mi ne živimo u istom svetu; svako živi u svom vlastitom svetu. Ima toliko svetova koliko ima umova. Kada hindusi kažu da su ovi svetovi maya, oni misle da realnost plus um jeste maya. Realnost, kakva jeste, mi ne znamo. Realnost plus um jeste iluzija, maya. Kada neko postane potpuno probuđen, Buda, onda zna realnost minus um. Onda je to istina, brahman, najviše. Plus um, i sve postaje san, jer um je građa koja stvara snove. Minus um, ništa ne može biti san, samo realnost ostaje u svojoj kristalnoj čistoći. Um je isto kao ogledalo. U ogledalu se svet reflektuje. Refleksija ne može biti realna, ta refleksija je samo odsjaj, odraz. Kada više nema ogledala, refleksija iščezava. Sada možete videti realno.
U noći punog meseca dok je jezero mirno, mesec se reflektuje u jezeru i vi pokušavate da ga uhvatite. To je sve što je svako radio za mnogo života – pokušavajući da uhvati mesec u ogledalu jezera. Naravno da nikada niste uspeli – ne možete uspeti – to nije moguće. Čovek treba da zaboravi na jezero i da gleda u sasvim suprotnom pravcu, u sam Mesec. Ne u njegov odraz.
Um je jezero u kome svet postaje varljiv. Bilo da spavate sa zatvorenim očima, ili sanjate sa otvorenim očima, nema razlike. Ako um postoji, sve što se dešava jeste san. Ovo će biti prva realizacija ako meditirate na snove.
Druga realizacija će biti da ste vi svedok; san postoji ali vi niste deo toga. Vi niste deo vašeg uma, vi ste transcendentalni. Vi ste u umu, ali niste um. Vi gledate kroz um, ali niste um. Vi koristite um, ali niste um. Odjednom ste svedok – više niste um. Ovo svedočenje je konačna, najviša realizacija. Onda, bilo da sanjate dok ste uspavani, ili bilo da sanjate dok ste na javi ne čini razliku, ostajete svedok. Ostajete u svetu, ali svet nikad više ne može ući u vas. Stvari postoje ali um nije u stvarima, i stvari nisu u umu. Iznenada svedok ulazi unutra i sve se menja.
To je vrlo, vrlo jednostavno jednom kada znate veštinu toga. Inače, to izgleda vrlo teško, gotovo nemoguće – kako da se probudite u isto vreme dok sanjate? Izgleda nemoguće ali nije; tri do devet meseci će trebati, ako svake noći odete da spavate – dok se uspavljujete, pokušavajte da budete budni i da posmatrate to. Ali zapamtite, ne pokušavajte da budete budni u aktivnom smislu, inače nećete biti u stanju da se uspavate. Pasivna budnost; nevezanost, prirodna opuštenost, samo posmatranje sa strane, ne aktivirati se previše oko toga, samo pasivna svesnost, ne previše zainteresovana. Sedite sa strane, reka protiče pored, a vi je jednostavno nepristrasno posmatrate.
Ovo traje tri do devet meseci. Onda jednog dana, odjednom se san spušta kao tamni pokrov, kao tamna zavesa, kao da je sunce zašlo i noć se spušta. To nastaje svuda oko vas, ali duboko unutra plamen nastavlja da gori. Vi posmatrate – smireno, pasivno. Onda svet sna započinje. Onda naiđu mnoge predstave, mnoge psihodrame, a vi nastavljate da posmatrate.
Ubrzo nastaje razlikovanje – sada možete videti koji je tip sna. Onda odjednom, jednog dana shvatate da je to isto kao dok ste budni. Nema razlike u kvalitetu. Čitav svet je postao iluzoran. A kada je svet iluzija, samo svedok jeste realan.
To je ono što Patanjđali misli kada kaže, takođe meditirajte na znanju koje dolazi tokom spavanja – i to će vas učiniti ostvarenim čovekom.
