Jasan Pogled
Ranije smo se svađali, ne iz milostiprema primirju koje će poslije doći. Sad se ne svađamo-znači i ne mirimo se. I žalimo zbog toga, ali bez ikakve smo moći. Želeći sve češće i češće i češćeponavljanje sumnji i muka,mi ispuštamo neke riječikao čašeiz namjerno olabavljenih ruku. Ali ni tugani suzeni […]
Gluva za brižnostiI nežnostiŠto mi poklanjajuSanjam crveno drvoNeko rumeno neboU praskozorjeZagrljena tuđom rukomostah u travikojom ti svakog jutra prošetašNe primetivši me Jasna Đurđić
Pogovor američkom izdanju iz 1958. godine Nakon mog, u svakom pogledu ugodnog nastupa u ulozi Johna Raya, one osobe u Loliti koja je tobože napisala “predgovor”, svaki moj komentar može se učiniti čitaocu — pa čak i meni — kao igranje uloge Vladimira Nabokova koji govori o svojoj knjizi. Neke […]
Tako je u jednom pismu izjavio Mikis Teodorakis prošle godine. Danas, u četvrtak, Mikis Teodorakis umro je u Atini. Ležaće u atinskoj Mitropoliji tri dana, od 7. do 9. septembra, podaci o sahrani još nisu objavljeni. Grčka je proglasila tri dana žalosti. Mikis Teodorakis je umro u 96 godini. Njegova […]
Ljubavi, sada idemo kući,tamo gde se loza uz verandu pužepre tebe u sobu tvoju je ušlonago leto korakom šumskog cveća. Naši lutajući poljupci prođoše sveta:Jermeniju, gustu kap meda otkopana,Cejlon, golubicu zelenu i Jangce što razdvajavekovnom strpljivošću noći od dana. I sada, voljena, po praskavom moruvraćamo se kao dve ptice slepe […]
Prijatelji moji i saputnici, jadan je onaj narod koji je pun vjerovanja, a vjera mu je prazna.Jadan je narod koji nosi ruho, a sam ga ne tka, jede hljeb a ne žanje ga i pije vino što ne teče iz njegove preše.Jadan je narod koji siledžiji kliče kao junaku, a […]
Gde si, živote moj, koji si mogaoda budeš, a nisi bio, srećanili možda tužno grešan,ili drugo, štit ili mač sam mogaobiti a nisam bio? Gde je izgubljenpredak Persijanac ili Norvežanin,gde sudba da nisam slep,gde sidro i more, gde zaboravko sam? Gde noć vedrakoja grubom rataru donosineuki i radni dan,kako bi […]
Smrznuta umoromBledom rukomŠaram po zidovimaStare boljke Blesak reči štoRascvetale ostaše na kapcima Sklapam očida ih ne povredimOvako slepa i sama Jasna Đurđić
Zaklinje se svakog časa da započne bolji životAli kad padne noć sa svojim savetimasa svojim nagodbama i sa svojim obećanjimaali kad padne noć sa svojom sopstvenom snagom tela koje žudi i traži, istoj sefatalnoj radosti, izgubljen, ponovo vraća. Konstantin Kavafi Prevod Ivan Gađanski i Ksenija Maricki Gađanski
Na Novosadskom festivalu knjige, NOFEK, 2021. 3 septembra, budvanska književnica, Katarina Sarić, otvorila je sajam, ujedno zatvorivši Panonsku turneju „Bi – Bi na šoru“, u okviru koje se, vojvođanskoj publici, predstavila u čak sedam gradova. Turneja je započela nastupom na festivalu „Plutajući čovek“ koji se održao na Zelenoj glavi Apatina, […]