Jasan Pogled
Spinoza je za života objavio samo Principe Dekartove filozofije (Renati des Cartes Principiorum philosophiae, 1663) i Teološko-političku raspravu (Tractatus theologico politicus, 1670) koja je čak štampana bez imena pisca. Tek posle smrti ovoga filozofa, zahvaljujući jednoj nepoznatoj ličnosti, a pre svega čuvenom amsterdamskom knjižaru Janu Rivercu (Jan Rieuwertsz), pojavila su […]
Priča kaže o Meng Hsijui: Do ušiju kad mu dopre nedavno da umjetnici mladi dubiti vježbahu na glavi da bi gledanja nov način iskušali, MengHsia toj vježbi se odmah i sam podvrgnu i pošto ju neko vrijeme iskušavaše, on reče svojim učenicima: “Nov i ljepši sad zrijem ovaj svijet kada […]
Pamtio je i to da je hotel bio sumoran i jeftin, i da je skrušeno stajao kraj drugog, znatno boljeg hotela, kroz čije su se rez-de-chaussée prozore mogle nazreti utvare belih stolova i plutajućih konobara.1 Ovi redovi iz poznog kratkog romana Prozirne stvari preplaviše me dok sam išao iz svog […]
Najnesrećniji tragalac za pašnjacima (nomē) slobode evropskog pesničkog kontinenta, Marina Cvetajeva (samoizgnanik uz to odasvud, oduvek, u potrazi za jedinim svojim pašnjakom – stolom za kojim bi, okrenuta licem zidu, ispisivala svoje budi!) – verovatno je pretpostavljala, bar jednim delom sebe, da je moguće izmaći sečivu vremena. I da su […]
Ivisa,[1] leto 1933. U našim čitankama mogla se naći bajka o starcu koji je na samrtnoj postelji prevario svoje sinove, tako što im je rekao da se u vinogradu nalazi zakopano blago. Treba samo da ga iskopaju. I oni su kopali, ali tamo nije bilo nikakvog blaga. Na jesen, međutim, njihov […]
Jednog letnjeg dana rekla mi je da odem i da se više ne vraćam. Stajala je u vratima, nešto krupnija nego obično, što mi se posebno dopalo, i rekla: Idi i ne vraćaj se. Dobro, rekao sam, otići ću, ali sam pitao da li smem da ponesem svoje stvari, imao […]
(Odlomak) Moramo napustiti ovaj svet u vlasti kapitala, koji je postao spektakl bića i stvari. Spektakl o kojem je govorio Piko de Mirandola, kada je rekao da je čovek spektakl, ali i ogledalo sveta.[1] Naime, čovek nema nijedan poseban dar; svi darovi raspodeljeni su među drugim živim bićima, a čovek, koji […]
Nije se čuditi što su prodali rođenu majku. Takvi su čovjekoliki. Nego, što ubijaju vodu koja ih je rodila. Ubijaju najveću milosnicu kao najgoreg krvnika. Gdje god je vide-poloču. Zatucaju kao zmiju. Pregrađuju. Pripitome. Pritrpavaju. Prljavim cijevima joj probiju oko. Truju joj žuborje. Prodaju joj snagu. Siluju ljepotu. Iskapili bi […]
Iz Grada odlazimo praćeni kišomda nam olakša odlazakili da spere tragove našeg prisustvako će ga znati Ne ostaje mnogo za namaprepuštanje svetlu i bojamapogled poslednjeg heruvima pod kupolom itežina umornih korakapred kraj dana Grad je ostao razapet po brdima oko uske trake morapoduprt zidinamaproboden minaretima Poneli smo sa sobomsamo miriseizmešane […]
Malo sunce, Bože, Za moju dušu. Gospode, ja sam list, Ja sam orah, Uplašena žaba, Ranjeni vrabac. Ukrali su mi sva gnezda. Sustigle su me sve praćke. Mali Bože, uzvisi me, I učini da budem srećan Poput volova sa rogovima nevinim, Poput pasa sa očima anđeoskim, Poput lokvanja, Poput kamena […]