Jasan Pogled
Džošu upita Nansena: – Šta je Put (Tao)? Nansen odgovori: – Svakodnevni život – to je Put. Džošu upita: – Kako se može dospeti do njega? Nansen odgovori: – Što ga više tražiš, on je sve dalji. – Otkud znam da je to put? – upita Džošu. Nansen odgovori: […]
Piše: David Albahari U noći između 13. i 14. avgusta 1978, godine sanjao sam Danila Kiša prvi i poslednji put. Ne sećam se da li sam ga tada već poznavao; ne sećam se uopšte kada sam ga i gde upoznao. U mom snu, sudeći po zabelešci iz dnevnika, izmenili smo […]
Kritički odnos prema negativnim trendovima oduvek iskazujete javno, na razne – ponekad i inovativne (muzičke, scenske) načine. S obzirom na to da smo svedoci da se ljudi nisu “opametili” (ni nakon velikih, pa ni niza manjih – ali ništa manje užasnih ratova; da navike sporo menjaju čak i kada su […]
Kad sam proveo na liniji oko tri tjedna, iz Alcubierrea je stigao kontingent od dvadesetak ili tridesetak ljudi koje je iz Engleske poslao ILP (Independent Labour Party, Nezavisna radnička partija). Williams i ja poslani smo da im se pridružimo, kako bi se Englezi na toj fronti držali zajedno. Naš je novi […]
Previše sam ocrnjivao vreme, ono se zato sveti: stavlja me u položaj prosjaka, primorava me da za njim žalim. Kako sam mogao da ga izjednačim sa paklom? Pakao je sadšnjost koja se ne pokreće, napetost u jednoličnosti, preokrenuta večnost koja ne vodi ni u šta, čak ni u smrt, dok […]
Piše: Vida Ognjenović Te večeri negde krajem januara 1992, u Vrnjačkoj Banji, gde smo Pekić i ja bili na nekom političkom skupu, najviše smo razgovarali o filmu Tačno u podne. Tema se nametnula slučajno, jer smo sutradan u podne u tamošnjoj biblioteci imali zakazan zajednički književni nastup. Književno veče tačno […]
Nastavak Razgovarao: Vladimir Bunjac Napisali ste knjigu Kod Hiperborejaca u kojoj ima mnogo istorijske i autobiografske istine, a pored toga puna je poezije. Da to je u stvari, knjiga kratkih priča iz mog života. Šta znači naslov knjige Kod Hiperborejaca? Kod Hiperborejaca znači da iza Boreje, iza severnog vetra, ima […]
Tada i tamo, u zavičajnim moračkim planinama, na julskoj pripeci, pod zaognjenom nebeskom zvijezdom, vreo od sunca i srca, ošinut i zavrtložen gimnazijskim godinama i zanosima, čitao sam, trepetan i usplahiren, VREME SMRTI Dobrice Ćosića. Sada znam ono što sam davnog ljeta naslućivao—da se nijedan čitalački doživljaj i snoviđenje ne […]
Piše: Zadie Smith Postoji naučni i ideološki jezik za ovo što se dešava sa klimom, ali nema mnogo intimnih reči o tome. Da li nas to iznenađuje? Kad za nečim žale, ljudi obično koriste eufemizme; i oni krivi i oni posramljeni. Najmelanholičniji od svih eufemizama je „novo normalno“. „To je […]
Van Gogovo pismo bratu Teu iz 1888. U trenucima napornog rada, naročito ako je mnogo naporan, osećam da mi je glava sasvim prazna. I kada bih hteo da se tome prepustim, ništa ne bi bilo lakše nego da prezrem ono što sam upravo uradio i da šutiram, kao šti je […]