Jasan Pogled
Svako mora jednom letovati u Rovinju. I svako se jednom mora spustiti Jadranskom magistralom, simbolom letovanja svih Jugoslovena. Rovinj je bio početna tačka tog puta, dugog 1.000 kilometara, preko Pule i Opatije, a kilometraža se počela „računati“ od Rijeke i Vrata Jadrana. Posle se put E-65 počinje penjati i penjaće […]
Da li ptica bira gdje će, da oprostiš, da izvrši nuždu? U letu. I šta. Padne na zemlju, prozor, nečiju glavu. I kažemo da je sreća. Silvija kaže da jeste sreća. Mogla bi sreća biti onda i kada te udari automobil. Ista je vjerovatnoća i isto je neprijatno. Jer […]
Svaka slijepa ulica može se pohvaliti, ipak, nekakvim svojim nastavkom, što sljepilo, da se uslovno našalimo, stavlja pod blijede znake interpunkcije. Iza takve zapreke, zida, njenog graničnika je ipak nečije dvorište, bazen, bašta, iza nje još jedna bašta, pa zgrada, trotoar i neka ulica kojom se opet može, unaokolo, stići […]
Ako pčele nestanu, ljudima će ostati još samo četiri godine života. Nema više pčela, nema više oprašivanja, nema više biljaka, nema više životinja, nema više čovjeka.
Neuspjela predstava (vodvilj) Na pozornicu izlazi Petrakov-Gorbunov, hoće nešto da kaže, ali štucne. Počinje da povraća. Izlazi. Dolazi Pritikin. PRITIKIN: Uvaženi Petrkov-Gorbunov trebalo je da vam saopšti… (Povraća i istrčava.) Dolazi Makarov. MAKAROV: Jegor… (Makarov povraća. Istrčava.) Dolazi Serpuhov. SERPUHOV: Da ne bi bilo… (Povraća i istrčava.) Dolazi Kurova. KLUROVA: […]
Izdavačka kuća Laguna raspisala je nagradni konkurs za komentare za svaki od šest romana Borislava Pekića koje je do sada objavila: „Besnilo“, „Atlantida“, „1999“, „Novi Jerusalim“, „Vreme čuda“ i „Kako upokojiti vampira“. Komentari treba da budu ne kraći od tri do četiri rečenice i ne duži od 30. Za svaku […]
Svako je od nas rođenjem doneo izvesnu količinu čistote, kojoj je bilo suđeno da se izopači u dodiru s ljudima, kroz ogrešenje o samoću. Jer svako od nas čini sve što može samo da ne bi ostao prepušten samome sebi. Bližnji nije neizbežnost, već zamka pada. Nesposobni da sačuvamo čiste […]
Sve bi ih krvlju poškropio, samo da su izmucali ijednu poganu riječ. I sina i snaju i dožudnika u njenoj utrobi. I spečene svadbare u suknenim odijelima pod suncem na pržini. Brektao je modrog lica dok su mu iz žila isticale uzvrištale pjesme. Našli su ga pod kruškom u prisoju. […]
Čičica sedi čita knjigu kanap mu drži naočari. Treperi sveća, sumagličast vazduh po stranicama šušti. Uzdiše čiča, vlasi gladi i okrajak zagriza stari krnjavim zubima, a hleb mu pod vilicama vrušti. Već zora skida zvezde, gasi fenjere, već je vidno vrlo, već tramvajska se kondukterka po peti put sa […]
Rekao sam Silviji da griješi Rekao sam Silviji da griješi. Ako se previše uživiš u tu ulogu postaćeš to što misliš da si, kao, a nijesi, samo misliš da jesi. Jer jednom sam tako jednog jutra pomislio da sam pisac – pa sam razbarušio kosu, čitao sam da tako treba, […]