Jasan Pogled
Namera je bila: o Tisi nekoliko reči Probuditi u glavi Izmisliti onda još nekoliko (koje se za pesme izmišljaju) I premeštati ih I gurkati Kao piljke – Oprezno provlačiti reči kroz kapiju pesme. Ako bi se sve to završilo (Kao u nameri što je bilo) Tako lepo Imao bih još […]
2. Jul 2009. godine 19:00 Antonis Papadopoulos Stadium, Larnaca Referee: Anthony Buttimer (Republic of Ireland) Anorthosis (Kipar) – Kaerjeng (Luksemburg) 5 : 0 Da Costa 10′ (o.g.) Katsavakis 25′ Frousos 62′, 90+1′ Cafú 67′ Režiser John Howard je među plavo bijelim […]
Kada se padne u jarost valja baciti pogled na more.
Piše: Vladimir Pištalo Ešerovi ambigrafi Prvo treba ubediti svet da je racionalan a onda bešćutno-sofistički iskoristiti sve njegove iracionalne tendencije. Prvo ćemo se odreći Frojda a onda ćemo eksploatisati sva njegova otkrića. Reklame koriste sve nedostatake logike i percepcije, sve ešerovske ambigrafe, svaku dvosmislenost znakova, iracionalne impulse i tehnike, svaku […]
Piše: David Albahari Sve negde do polovine osamdesetih godina prošlog veka, svako je mogao da kaže šta god želi o marihuani. Tako je najveći broj negativnih stavova protiv upotrebe marihuane u bilo kakve svrhe dolazio (pa idalje dolazi) od ljudi koji uopšte nisu probali marihuanu ali su zato imali tvrd […]
Kamenuju vješticu. Nesrećnica podsjeća Gojka na srnu. Lud od bola, preklinje ih da odustanu. Ljubi njeno čelo, dotiče joj razjedene usne, upija umirući pogled. Uplakano dijete traži majku. Kako se zoveš, dječače? – pitaju ga. – Gojković -kaže kroz drhtaj. Poletjela je prva kamenica i razbila čelo djetetu.
Publikovano u Odabrana dela Borislava Pekića, knjiga 12, Tamo gde loze plaču, (str. 373-376 ) – Beograd, Partizanska knjiga, 1984, © Borislav Pekić. Koliko sam puta, silazeći liftom, posle neke izgubljene situacije, nalazio prave postupke, kojih se tokom nje nisam setio, koliko puta u liftu imao argumente, koji su mi, […]
Piše: Miljenko Jergović Za ovu nesreću nitko nije kriv, ali ona nije jedinstveni događaj u povijesti. Veliki povodanj povremeno nailazi otkako je sjećanja Na putu sam, nije mi knjiga pri ruci, pa mi vi recite: nije li ono konj Suljage Osmanagića predosjetio poplavu, i tako ljudima spasio glave? Zbilo se […]
Četvrti dio intervjua objavljenog u časopisu London Magazine, dec.1974. – jan.1975. Razgovarao Robert Venerstajn Mnoge od vaših priča napisane su onako kako su vam izašle na papir. Da li i danas tako pišete ili možda mnogo više prepravljate? BUK: Retko prepravljam priču. Kada sam počinjao, samo napišem priču i tako […]
Učitelju, vedri Svi su sati Koje mi gubimo. Ako u njihov gubitak, Kao u vazu, Cveće stavimo. Nema tugovanja Ni radosti nema U našem životu. Treba da znamo, Mudraci nesmotreni, Ne da ga živimo, Već da ga prođemo, Spokojni, vedri, Da imamo decu Za učitelje, I oči pune Prirode.. Na […]