Sit svoje zemlje Španije, stari kraljev vojnik potraži razonodu u prostranim geografijama Ariostovim, u onoj mesečevoj dolini u kojoj se nalazi vreme koje troše snovi i u zlatnom kumiru Muhamedovom koji je ukrao Montablan.
Blago se šaleći sa samim sobom, on izmisli lakovernog čoveka, koji, budući poremećen pričama o čudesima, kreće u potragu za podvizima i čarolijama na prozaičnim mestima koja se zovu El Toboso ili Montijel.
Pošto ga je stvarnost, Španija, pobedila, Don Kihot je umro u svom rodnom selu oko 1614. godine. Migel de Servantes ga je samo malo nadživeo.
Za obojicu, i za snevača i za sanjanog, sav zaplet se svodi na suprotstavljenost dva sveta: nestvarnog sveta viteških romana i svakodnevnog i običnog sveta XVII stoleća.
Nisu ni slutili da će godine izgladiti sukob, nisu ni slutili da će La Manča i Montijel i mršava prilika viteza biti za budućnost ne manje poetični od Sinbadovih putovanja ili prostranih geografija Ariostovih. Jer literatura počinje i završava se mitom.
Klinika Devoto, januar 1955.
Horhe Luis Borhes
