(668 — 584. pre n. e. Tiranin 625 — 585)
Periandar je bio Kipselov sin, rođen u Korintu, iz porodice Heraklida*. Oženio se Lisidom, koju je nazivao Melisom, kćerkom Prokleja, tiranina u Epidauru i Eristeneje, koja je bila Aristokratova kći i Aristodemova sestra, koji su zajedno vladali gotovo čitavom Arkadijom — tako priča Heraklid Pontski u svom delu O vladi. Imao je s njom dva sina — Kipsela i Likofrona; mlađi je bio pametan, a stariji malouman. Posle izvesnog vremena, u nastupu besa, bacio je na ženu šamlicu i tako je ubio dok je bila noseća; na to su ga intrigama nagovorile konkubine, koje je kasnije žive spalio.
Sina čije je ime bilo Likofron, koji je tugovao za svojom majkom, prognao je u Kerkiru. A kad je ostareo, poslao je po njega da bi ga nasledio kao tiranin, ali su ga Kerkirani ubili pre no što je otišao. Ovaj se sad naljutio na njih i poslao njihove sinove Alijatu da od njih učini evnuhe. Ali kad je brod pristao na Samos, oni dođoše u Herin hram tražeći azil, te behu spašeni od Samljana.
Periandar je umro u osamdesetoj godini života, potpuno razočaran. Sosikrat kaže da je umro četrdeset godina pre Kreza, pre četrdeset devete olimpijade (584—580). Herodot u svojoj prvoj knjizi priča da je on bio gost Trazibula, tiranina u Maletu. Aristip u prvoj knjizi svoga dela O raskoši starih33 kaže da se njegova majka Krateja zaljubila u njega i svršila s njim incest krišom, a da je i on u tome uživao. Kad se to saznalo, on je iskalio svoj bes nad svima jer je teško podnosio što se to otkrilo. Efor pominje da se zavetovao kako će posvetiti zlatnu statuu ako pobedi na olimpijskim igrama u četvoropregu. A kad je pobedio, budući u nestašici zlata, opljačkao je od svih žena nakit koji su imale na sebi na nekoj lokalnoj svečanosti; tako je poslao zavetni dar.
Priča se da nije želeo da se zna gde će mu biti grob, pa je zato izmislio ovo. Naredio je dvojici mladića da iziđu noću iz kuće, pokazao im put i zapovedio da ubiju prvog čoveka koga sretnu i da ga sahrane. Posle toga je četvorici drugih naredio da krenu u poteru za tom dvojicom, da ih ubiju i sahrane. Zatim je ponovio istu zapoved većem broju ljudi, da idu u poteru za ovima. Sam je naišao na onu prvu dvojicu i bio ubijen. Ali Korinćani su na kenotafu napisali za njega ovo (Anth. Pal., VII, 619) :
Vladara bogatstva i mudrosti Periandra
krije ova domovina Korint, blizu mora, u svom krilu.
Moj epitaf glasi (Anth. Pal., VII, 620):
Ne tuguj što nisi nešto postigao, nego
se raduj svemu što bog daje zajedno.
Jer i mudri Periandar je umro ljut
što nije postigao ono što je želeo.
Njegova je takođe izreka:
“Ne radi nikad ništa zbog novca, jer treba težiti postizanju samo onoga što je vredno da se postigne.”
Napisao je i didaktičku pesmu od otprilike 2000 stihova.
Rekao je da oni koji žele da vladaju spokojno kao tirani treba da za svoju telesnu stražu uzmu odanost, a ne oružje. Kad ga je neko upitao zašto je tiranin, on je odgovorio: “Zato što je isto tako opasno povući se dobrovoljno kao i izgubiti vlast.”
I ovo je rekao:
“Staloženost je lepa stvar; naprasitost je opasna.”
“Sticanje bogatstva je ružno.”
“Demokratija je bolja od tiranije.”
“Naslade su prolazne, a počasti su besmrtne.”
“U sreći budi umeren, u nesreći razuman.”
“Budi podjednak prema svojim prijateljima i u sreći li u nesreći.”
“Drži se svega na što si pristao.”
“Kažnjavaj ne samo prestupnike nego i one koji se spremaju da to postanu.”
Periandar je bio prvi koji je imao telesnu stražu i koji je vladavinu pretvorio u tiraniju. Nije nikome dozvoljavao da bez njegovog dopuštenja živi u gradu, kako pričaju Efor i Aristotel. U punoj snazi je bio oko 38. olimpijade, a tiranin je bio četrdeset godina.
Sotion i Heraklid, kao i Pamfila u petoj knjizi svojih Komentara, kažu da su živela dva Periandra — jedan tiranin, 99 a drugi filozof, koji je bio rodom iz Ambrakije. To tvrdi i Neant iz Kizika d dodaje da su bni bili bliski rođaci. Aristotel misli da je korintski Periandar bio filozof, dok Platon to poriče. Njemu pripisuju izreke: “Praksa je sve.” On je nameravao da prokopa Istmos.
Postoji i njegovo pismo:
“Periandar pozdravlja mudre ljude. Veoma sam zahvalan Pitijskom Apolonu što sam vas zatekao skupljene na jednom mestu. Moja pisma će vas dovesti i u Korint. A ja ću vas dočekati, kao što i sami znate, na sasvim narodni način. Čujem da ste se prošle godine sastali u Sardu na lidijskom dvoru. Nemojte, dakle, odugovlačiti, i dođite k meni, vladaru korintskom. Korinćani će vas rado dočekati prilikom dolaska u Periandrovu kuću.”
“Periandar pozdravlja Prokleja
Ubistvo moje žene nije bilo namemo. Ali ti mi činiš nepravdu što si moga sina odvratio od mene. Zato ili prestani s lošim postupcima prema mome sinu, ili ću ti se ja za to osvetiti. Jer ja sam odavno platio otkupninu za tvoju kćer time što sam zajedno s njom na lomači spalio sav nakit Korinćanki.”
A i Trazibul mu je ovako pisao:
“Tvome glasniku nisam ništa odgovorio, nego sam ga odveo na žitno polje i štapom udarao i posekao klasove koji su prerasli iznad drugih, dok me je on pratio. I ako ga budeš upitao šta je čuo ili video, on će ti ispričati. I ti uradi tako ako želiš da svoju apsolutnu vlast ojačaš? pobij one građane koji se ističu bilo da ti izgledaju neprijatelji, ili ne. Jer apsolutnom vladaru sumnjiv je čak i prijatelj.”
Diogen Laertije
* Heraklidi — po pređanju, potomci Heraklovi, Dinastija u Sparti, Lidiji, Kartagini i Makedoniji.
