Pesniku nije potrebno da koristi LSD. On ima jedan unutra ugrađen sistem ubacivanja LSD u telo. To je razlika između pesnika i običnog čoveka. Zbog toga oni kažu da se pesnik rađa, a ne stvara se; jer on ima izuzetnu telesnu strukturu.
Hemikalije u njegovom telu imaju različit kvantitet i kvalitet za njih. Zbog toga gde vi ne vidite ništa on vidi čuda. Vi vidite obično drvo, a on vidi nešto neverovatno. Vi vidite obične oblake; a pesnik, ako je zaista pesnik, nikada ne vidi ništa obično; sve je izuzetno lepo.
Isto se događa joginu; jer kada promenite svoje disanje i držanje, vaša telesna hemija menja svoj obrazac, prolazite kroz hemijsku transformaciju, a onda vaše oko postaje jasno, nova moć opažanja se dešava. Isto staro drvo postaje apsolutno novo. Nikada niste upoznali senku njegovog zelenila; postala je sjajna. Čitav svet svuda oko vas uzeo je nov oblik. Sada je to raj – nije obična stara kvarna zemlja.
Ljudi oko vas više nisu isti. Vaša obična žena postaje najlepša žena. Sve se menja s jasnoćom vaše percepcije. Kada se vaše oči promene, sve se menja. Patanjđali kaže:
Kada meditacija proizvodi izuzetne čulne percepcije, um stiče poverenje a ovo pomaže istrajnosti.
Onda postajete sigurni da ste na pravom putu. Svet postaje sve lepši i lepši, a ružnoća iščezava. Sve postaje sve više i više harmonija; nesloga iščezava. Svet postaje sve više i više dom, osećate se sve više i više lagodno u njemu. On je prijateljski. To je ljubavni događaj između vas i univerzuma. Stičete sve više poverenja, i više istrajnosti ima u vašem pregnuću.
Takođe meditirajte na unutrašnju svetlost koja je uzvišena, izvan svakog bola.
Ovo se može uraditi samo kada ste zadobili određen kvalitet moći opažanja. Onda možete zatvoriti oči i naći plamen – lep plamen pokraj srca, plavu svetlost. Ali odmah sada je ne možete videti. Ona je tu, uvek je bila tu. Kada umrete, odlazi napolje iz vašeg tela. Ali ne možete je videti jer kada ste bili živi niste mogli da je vidite.
A drugi takođe to neće moći da vide, da nešto izlazi van; ali je Kirlian iz Sovjetske
Rusije načinio fotografije sa vrlo osetljivim filmovima. Kada osoba umire nešto se okolo dešava. Neka telesna energija, neka stvar slična svetlosti, napušta, odlazi i iščezava u kosmosu. Ta svetlost je uvek tu; to je središte vašeg bića. Ona je pored srca – sa plavim plamenom.
Kada imate čistu percepciju, možete videti lep svet, svet svuda oko vas – kada su vaše oči jasne. Zatvorite ih i premestite se bliže srcu; pokušajte da nađete šta je tamo. Prvo ćete osetiti tamu. To je upravo kao da ste toplog sunčanog dana ušli spolja u sobu, i osetite da je sve tamno. Ali sačekajte, da oči budu usklađene s tamom, i ubrzo ćete početi da vidite stvari u kući. Vi ste bili napolju milionima života. Kada po prvi put uđete unutra, ničega nema izuzev tame, praznine. Ali pričekajte, potrajaće nekoliko dana – čak i nekoliko meseci, ali samo pričekajte, zatvorite oči i gledajte dole u srce. Iznenada, jednog dana to se dogodi; vidite svetlost, plamen. Onda se usredsredite na plamen.
Ništa nije blaženije od toga. Ništa nije razigranije, raspevanije, muzikalnije, harmoničnije od te prave unutarnje svetlost u vašem srcu. A što se više usredsređujete, više postajete smireni, tihi, hladnokrvni, sabrani. Onda za vas nema tame. Kada je vaše srce ispunjeno svetlošću, čitav univerzum je ispunjen svetlošću.
Takođe meditirajte na unutrašnju svetlost koja je uzvišena, izvan svakog bola.
Takođe, meditirajte na onome ko je postigao beželjnost.
Taj alat, sve alternative, daje vam Patanjđali. Vitarga, onaj ko je otišao izvan svih želja – takođe meditirajte na njemu. Mahavira, Buda, Patanjđali – vaši obožavani – Zaratustra, Muhamed, Hrist ili bilo ko, prema kome osećate naklonost i ljubav… Meditirajte na onome ko je otišao izvan želja. Meditirajte na vašem učitelju, na vašem guruu, koji je otišao izvan želja.
Kako će to pomoći? To pomaže jer kada meditirate na nekome ko je otišao s one strane želja, on u vama postaje magnetska sila. Dozvoljavate mu da uđe u vas; on vas izvlači iz vas samih. Ovo postaje vaša dostupnost, raspoloživost za njega.
Ako meditirate na nekome ko je otišao izvan želja, postaćete pre ili kasnije kao on, jer meditacija vas čini sličnim samom objektu meditacije. Ako meditirate na novcu, postaćete isti kao novac. Idite i pogledajte u tvrdicu; on više nema dušu. On ima samo bankovni bilans; nema ništa unutra. Ako slušate čućete samo primedbe, rupiji; tamo nećete naći nikakvo srce. Čemu god posvetite svoju pažnju, postajete slični tome. Dakle budite svesni. Ne posvećujte pažnju nečemu što ne biste želeli da postanete, jer je to početak. Seme se sadi s pažnjom, I ubrzo će ono postati drvo.
Vi sadite seme pakla, a kada ono postane drvo kažete: “Zašto sam tako bedan?” Uvek posvećujete pažnju pogrešnom; uvek gledate u ono što je negativno. Uvek poklanjate pažnju mani; onda postajete manjkavi.
Ne poklanjajte pažnju mani, nedostatku. Posvetite pažnju lepom. Zašto brojati trnje. Zašto ne gledati cvet? Zašto ceniti trnje? Zašto ceniti noći? Zašto ne ceniti dane? Ako brojite i cenite noći, onda ima dve noći a samo jedan dan između njih. Ako brojite dane, onda su dva dana a samo jedna noć između. A to čini veliku razliku. Gledajte u svetlu stranu ako želite da postanete svetlost; gledajte u mrak ako želite da postanete tama.
Patanjđali kaže:
Takođe, meditirajte na onome ko je postigao beželjnost.
Tražite majstora, predajte se majstoru. Budite predusretljivi prema njemu.
Slušajte, posmatrajte, jedite i pijte njega. Pustite ga da uđe u vas; dozvolite svom srcu da bude ispunjeno s njim. Ubrzo ćete biti na putovanju, jer objekat pažnje na kraju postaje cilj vašeg života. A ljubaznost, pažljivost je tajna uzajamnog odnosa. Kroz pažljivost vi postajete objekat svoje pažnje.
Krišnamurti nastavlja da govori: “Posmatrač postaje posmatrano.” On je u pravu: Šta god posmatrate, vi ćete postati. Stoga budite budni, čuvajte se, ne posmatrajte nešto što ne biste želeli da postanete, jer to je vaš cilj; vi sejete seme. Živite pokraj vitarge – pored čoveka koji je izvan želja. Živite pored čoveka koji nema ništa da ostvaruje ovde, koji je ostvaren. Sama njegova ostvarenost će vas preplaviti, i on će postati katalizator.
On neće raditi ništa, jer čovek koji je iznad želja ne može raditi ništa. Čak vam ne može ni pomoći jer pomoć je takođe želja. Mnogo pomoći dolazi kroz njega, ali vam on ne pomaže. On postaje katalizator ne čineći ništa, ako mu dopustite; on se spušta u vaše srce i samo njegovo prisustvo vas kristališe.
Osho
