Majstor i sledbenik su u ljubavnom odnosu, u najvišoj ljubavi koja je moguća. Dok takav uzajamni odnos ne postoji, ne možete rasti. Patanjđali kaže: “Prvo je poverenje – šraddha – drugo je energija – napor.” Čitava vaša energija treba da bude uvedena unutra, samo njen deo neće delovati. Ako pristupite samo delimično, a drugim delom ostanete van, to može biti destruktivno, jer će to postati rascep u vama. To će u vama stvoriti napetost; to će postati pre uznemirenost nego blaženstvo.
Blaženstvo je gde ste vi u svojoj celokupnosti; uznemirenost je gde ste samo jednim delom, jer onda ste podeljeni i postoji napetost, jer dva dela idu odvojenim putevima. Tada ste u teškoćama.
Drugi koji su dostigli asamprađnata samadhi, to postižu kroz veru, trud, sećanje, usredsređenost i razlikovanje.
Ova reč prisećanje je smrti: to je pamćenje – ono što Gurđijev zove sećanje sebe. To je smrti. Vi se ne sećate sebe. Možete se sećati miliona stvari, ali vi stalno zaboravljate sebe, šta vi jeste. Gurđijev je imao tehniku. Dobio ju je od Patanjđalija. Zapravo, sve tehnike su došle od Patanjđalija. On je prvi majstor tehnika. Smrti je sećanje ili pamćenje – svest o sebi pri svemu što činite. Hodate i sećate se u dubini: “Ja hodam, ja jesam.” Ne budite izgubljeni u hodanju. Hodanje postoji – kretanje, aktivnost – i unutarnji centar je tu, samo svestan, posmatra, svedoči.
Nije potrebno to da ponavljate u umu: “Ja hodam.” Ako ponavljate, to nije sećanje. Morate biti neverbalno svesni toga: “Ja hodam, ja jedem, ja govorim, ja slušam.” Šta god da činite ne treba unutra “Ja” da bude zaboravljeno; ono treba da ostane. To nije samosvest. To je svest o Sebi. Samosvest je ego, a svest o Sebi je asmita – čistota, samo bivanje svesnim da “ja jesam”.
Obično vaša svesnost je usmerena prema predmetu. Vi gledate u mene: čitava vaša svesnost se kreće prema meni kao strela. Ali vi ste usmereni samo prema meni. Sećanje na Sebe znači da imate duplo usmerenu strelu: jedna njena strana pokazuje prema meni, druga strana pokazuje prema vama. Duplo usmerena strela je smrti – sećanje Sebe ili svest o Sebi.
To je vrlo teško, jer lako je sećati se objekta, a zaboraviti sebe samog. Suprotno je takođe lako – sećati se sebe, a zaboraviti objekat. Oboje su laki; zbog toga oni koji su na tržnici, u svetu, i oni koji su u manastiru, izvan sveta, jesu isti. Oboje su jednousmereni. Na trgu oni gledaju u stvari, objekte. U manastiru, oni gledaju u sebe.
Smrti nije ni na trgu, ni u manastiru. Smrti je fenomen svesti o sebi kada su oboje, i subjekat i objekat, zajedno u svesti. To je najteža stvar u svetu. Ako možete dospeti dotle makar za jedan trenutak, jedan odvojen trenutak, imaćete odmah odbljesak satorija. Odmah ćete se premestiti iz tela, negde drugde.
Pokušajte to. Ali zapamtite, ako nemate poverenje to će postati napetost. Mnogi problemi su tu obuhvaćeni. To će postati takva napetost da možete poludeti, jer to je vrlo napeto stanje. Zbog toga teško je zapamtiti oba – objekat i subjekat, spoljašnje i unutarnje. Da se sećamo oba vrlo je, vrlo teško. Ako ima poverenja, to poverenje će smanjiti napetost, jer poverenje je ljubav. To će vas umiriti; to će biti umirujuća sila oko vas. Inače napetost može postati tako velika, da ne biste bili sposobni da spavate. Nećete moći da budete na miru nijednog trenutka, jer će to biti konstantan problem. Bićete samo neprekidno uznemireni.
Zbog toga možemo učini jedno, to je lako. Otići u manastir, zatvoriti oči, sećati se sebe, zaboraviti svet. Ali šta vi činite? Vi ste jednostavno obrnuli ceo proces, ništa drugo.
Nema promene. Ili zaboravite ove manastire, hramove i ove majstore, i budite u svetu, uživajte u svetu. To je takođe lako. Teška je stvar da se bude svestan oba. Kada ste svesni oba, i energija je istovremeno svesna, usmerena u dijametralno suprotnim pravcima, dimenzijama, postoji nadilaženje, transcendencija. Vi jednostavno postajete treće: postajete svedok oba. A kada treće uđe, prvo pokušajte da vidite objekat i sebe samog. Ali ako pokušate da vidite oboje, ubrzo, uskoro, osetićete da se nešto dešava u vama – jer postajete treće, vi ste između dvoje, između objekta i subjekta. Vi sada niste ni objekat ni subjekat.
Postignite to kroz veru, trud, sećanje, usredsređenost i razlikovanje. Šraddha, poverenje, i virya, apsolutna predanost, celokupna energija treba da budu uneseni unutra, čitav vaš potencijal treba da bude unet unutra. Ako ste stvarno tragalac za istinom, vi ne možete tražiti ništa drugo. To je potpuna angažovanost. Ne možete načiniti to sporednim poslom tako da: “Ponekad ujutru meditiram, a onda odlazim”. Ne, meditacija mora da vam postane neprekidna dvadeset četiri časa. Šta god da radite, meditacija neprekidno mora da bude prisutna u pozadini. Energija će biti potrebna; čitava vasa energija će biti potrebna.
Osho
