Za Patanjđalija i za mnoge druge, koji su duboko istraživali ljudsku energiju, jedna činjenica je postala vrlo sigurna – vi morate znati o tome – a to je, što ste više bolesni, više ste čulni. Kada ste savršeno zdravi, niste čulni ni pohotni. Obično mislimo upravo suprotno – da zdrav čovek mora biti senzualan, seksualan, ovo i ono: on mora da uživa u svetu i u telu. To nije slučaj. Kada ste bolesni, onda vas spopada više čulnosti, više seksa. Kada ste savršeno zdravi, seks i čulnost nestaju.
Šta se to dešava? Dešava se to da, kada ste savršeno zdravi, vi ste tako srećni sa sobom da vam drugi ne treba. Kada ste bolesni, tako ste nesrećni sa sobom da vam treba drugi. A to je paradoks: kada ste bolesni trebaju vam drugi, a drugima ste takođe potrebni vi kada su oni bolesni. A kada se dve bolesne osobe sastanu, bolest se ne udvostručava, ona se umnožava.
To je ono što se dešava u braku: susretom dve bolesne osobe umnožavaju bolest i onda cela stvar postaje ružna i paklena. Bolesnoj osobi trebaju drugi, a oni su upravo osobe koje će stvoriti nevolju kada se povežu. Zdravoj osobi to ne treba. Inače ako zdrava osoba voli, to nije potreba, to je deljenje. Cela pojava se menja. Njoj niko ne treba. Ona ima toliko mnogo da može deliti.
Samo jednoj bolesnoj osobi treba seks, zdrava osoba voli, i ljubav je totalno različita stvar. I kada se dve zdrave osobe sretnu, zdravlje se umnožava. Onda one mogu postati pomagači jedna drugoj za ono najviše. One mogu ići zajedno prema najvišem, pomažući jedna drugu. Međutim, potreba iščezava. Nema više potrebe, nema više zavisnosti.
Kad god se osećate neugodno sa sobom, ne pokušavajte da to utopite u seks i čulnost. Bolje pokušajte da postanete zdraviji. Joga asane će pomoći. Istraživaćemo njih kasnije kada Patanjđali bude govorio o njima. Upravo sada, on kaže, ako pevate Aum i meditirate na tome, bolest će nestati. I on je u pravu. Ne samo da će nestati prisutna bolest, nego i bolest koja bi
došla u budućnosti, takođe će nestati.
Ako čovek može da postigne savršenstvo pevanja tako da je pevač potpuno izgubljen – samo čista svest, plamen svetla svuda okolo, pevajući – energija se sliva u krug, postaje krug.
A onda imate jedan od najushićenijih, najpoletnijih trenutaka u životu. Kada se energija slije u
krug, postaje harmonija, nema nesklada, nema konflikta, vi ste postali jedno. Inače obično, bolest bi takođe bila prepreka. Ako ste bolesni, vama je potrebno lečenje.
Patanjđalijev yoga sistem i sistem hindu medicine, ayurveda, razvili su se istovremeno, zajedno. Ayurveda je totalno različita od alopatije. Alopatija je suzbijanje bolesti. Alopatija se razvila uporedo sa hrišćanstvom; ona je nusproizvod hrišćanstva. Zato što je hrišćanstvo sklono potiskivanju, alopatija je sklona potiskivanju. Ako ste bolesni, alopatija odmah suzbija bolest. Tada bolest pokušava da se pojavi na nekoj drugoj slaboj tački. Onda s nekog drugog mesta bukne. Tada je vi suzbijate tamo, da bi se odnekud drugde pojavila. Na taj način sa alopatijom, idete od jedne bolesti do druge, od jedne do druge, to je proces koji se nikada ne završava.
Ayurveda ima potpuno različit koncept. Bolest ne treba da bude suzbijana: ona treba da bude otpuštena. Katarza je potrebna. Dakle, ayurvedski lek se daje bolesnoj osobi tako da se bolest ispolji i bude izbačena; katarza. Dakle ayurvedska medicina vas u početku može učiniti više bolesnim, i traži duže vreme, jer ona nije suzbijanje. Ona ne može delovati odmah; ona je dug proces. Bolest mora da bude odbačena, a vaša unutrašnja energija mora biti u harmoniji tako da zdravlje dođe iznutra. Lek će izbaciti bolest van, a sila isceljenja će je zameniti iz vašeg vlastitog bića.
Oni su razvili ayurvedu i yogu zajedno. Ako radite yoga asane, ako sledite Patanjđalija, nemojte nikada ići kod alopatskog doktora. Ako ne sledite Patanjđalija, onda nema problema. Ali ako sledite yoga sistem i radite sa svojom telesnom energijom, onda nikada ne ulazite u alopatiju, jer oni su oprečni. Onda tražite ayurvedskog doktora ili homeopatu ili naturopatu – sve što pomaže katarzu.
Inače ako postoji bolest, prvo se suočite s njom. Ne krećite se s njom. S mnogim metodama vrlo je lako osloboditi se bolesti. Patanjđalijeva metoda Aum-a, pojanja i meditiranja vrlo je blaga. Ali u njegovo vreme, bila je dovoljno jaka, jer ljudi su bili jednostavni, živeli su sa prirodom. Bolest je bila retka; zdravlje je bilo uobičajeno. Sada je sasvim suprotan slučaj: zdravlje je retko, bolest je uobičajena, a ljudi su vrlo kompleksni, ne žive blisko s prirodom.
U Londonu je sprovedeno ispitivanje. Milion dečaka i devojčica nisu videli kravu. Videli su samo sliku krave. Postepeno smo se prepustili svetu koji je načinio čovek; betonskim zgradama, asfaltnim putevima, ljudskoj tehnologiji, velikoj mašineriji, automobilima. Priroda je odbačena negde u tamu, a priroda je isceljujuća sila. A onda je čovek postao sve kompleksniji. On ne sluša svoju prirodu; on sluša zahteve civilizacije, potrebe društva. Potpuno je izvan kontakta sa njegovim vlastitim unutrašnjim bićem.
Onda Patanjđalijeve blage metode ne pomažu mnogo. Bolje su moje dinamičke, haotične metode – jer vi ste gotovo ludi, pa vam trebaju lude metode koje mogu izneti sve što je potisnuto u vama i izbaciti to napolje. Međutim, zdravlje je nužno. Čovek koji odlazi na dugo putovanje mora pripaziti da bude zdrav. Bolesnom, prikovanom za krevet, teško je da se kreće.
Druga prepreka je mlitavost: iznemoglost znači da čovek ima vrlo malo snage za istraživanje. On želi da traga i istražuje – ali sa vrlo niskom energijom potrage – bez poleta, mlako. On želi da se pročisti, ali to nije moguće. Takav čovek uvek govori o Bogu, mokshi, yogi, ovo i ono, ali samo govori. Sa niskim nivoom energije možete govoriti; to je sve što možete učiniti. Ako želite nešto da učinite, potrebna je snaga jake energije.
Osho
