Iz ulice sam gde se topola čudi,
Gde se dalj plaši, dom boji pada svoga,
Gde vazduh plav je ko zavežljaj hudi
S rubljem iz bolnice otpuštenoga.
A večer prazna, ko priča presečena,
Napuštena od zvezda i bez kraja,
Uz nedoumicu na hiljadu zena
Sasvim beznadnih i bez izražaja.
1918
Boris Pasternak
Prevod: Stevan Raičković
