O vašem gledištu se radi. Šta god da nađete oko sebe jeste vaša sopstvena tvorevina – nebo ili pakao. A Patanjđali kaže da možete ići izvan logike i umovanja samo kroz pozitivno mišljenje. Kroz negativno nikada ne možete otići izvan, jer što više govorite ne, više nalazite stvari da bi se iskazalo – ne, poricanje. Onda, uskoro, unutra postajete konstantno negativni – mračna noć, samo trnje i nikakvi cvetovi u vama ne mogu procvetati – pustinja…
Kada govorite ‘da’, nalazite sve više i više stvari za koje biste rekli ‘da’. Kada govorite ‘da’, postajete zagovornik ‘da’. Život je potvrđen, a vi apsorbujete kroz svoje ‘da’ sve što je dobro, lepo, sve što je istinito. ‘Da’ postaje kapija u vama za ulazak božanskog; ‘ne’ postaje zatvorena kapija. Ako je zatvorena kapija, vi ste pakao; a otvorena vrata, sve kapije otvorene, egzistencija cveta u vama. Vi ste sveži, mladi, živahni; vi postajete cvet.
Vitarka, vićara, ananda: Patanjđali kaže ako ste usklađeni sa vitarkom – pozitivnim rasuđivanjem – onda možete biti mislilac, nikada pre toga. Onda razmišljanje nastaje. On ima sasvim različito značenje za mišljenje. Vi takođe mislite da mislite. Patanjđali se neće složiti.
On kaže da vi imate misli, ali ne razmišljanje. Zbog toga kažem da je njega teško prevoditi.
On kaže da vi imate misli, lutajuće misli slične gomili, ali ne razmišljanje. Između vas i misli ne postoji unutrašnji tok. One su bez korena u vama; ne postoji unutarnja organizacija.
Vaše mišljenje je haos, nije kosmos, ono nema unutarnju disciplinu. To je upravo kao što vidite brojanice. Postoje zrna; njih zajedno drži nevidljivi konac koji ide kroz njih. Misli su zrna; mišljenje je konac. Vi imate zrnca – previše, zapravo više nego što vam treba – ali ne postoji unutrašnji spoj konca kroz njih. Taj unutrašnji konac, spoj, Patanjđali je nazvao mišljenjem – vićara. Vi imate misli, ali ne mišljenje. Ako se to nastavi dalje i dalje, vi ćete postati ludi. Lud čovek je onaj koji ima milione misli, a nema mišljenje, a samprađnata samadhi je stanje u kome nema misli, ali je mišljenje savršeno. Ovu razliku treba razumeti.
Vaše misli, pre svega, nisu vaše. Vi ste ih sakupili. Kao kada u mračnoj sobi ponekad zrak svetla prodre kroz tavanicu vi ugledate milione čestica prašine kako plove u zraku. Kada pogledam u vas, vidim istu pojavu: milione čestica prašine. Vi ih nazivate mislima. One se kreću u vama i van vas. Iz jedne glave one ulaze u drugu, a onda idu dalje. One imaju svoj vlastiti život.
Misao je stvar; ima svoju vlastitu egzistenciju. Kada osoba umre, sve njene lude misli odmah se oslobode i započnu da traže okrilje negde drugde. Odmah ulaze u one koji su okolo.
One su kao mikrobi, imaju svoj vlastiti život. Čak i kada ste živi, stalno izbacujete svoje misli svuda oko sebe. Kada razgovarate, onda naravno, ubacujete svoje misli u druge ljude. Ali i kada ste tihi, i onda takođe izbacujete svoje misli svuda okolo. Prva stvar je da one nisu vaše.
Čovek sa pozitivnim mišljenjem napustiće sve misli koje nisu njegove sopstvene. One nisu autentične; on ih nije našao kroz svoje vlastito iskustvo. On ih je akumulirao od drugih; pozajmio. One su nečiste. Bile su u mnogim rukama i glavama. Čovek koji misli neće pozajmljivati. On će želeti da ima svoje vlastite nove snažne misli. Ako ste pozitivni i ako pazite na lepotu, na istinu, na cveće, ako postanete sposobni da vidite u najtamnijoj noći da se jutro približava, postaćete sposobni za razmišljanje.
Onda možete stvoriti svoje vlastite misli. Misao koju ste vi stvorili zaista je potencijal; ona ima svoju vlastitu snagu. One misli koje pozajmite gotovo su mrtve jer su one putovale – putovale milionima godina. Njihovo ishodište je izgubljeno; izgubile su svaki kontakt sa svojim izvorom. One su kao prašina koja lebdi okolo. Možete ih uhvatiti. Ponekada ih čak postanete svesni, ali zato što je vaša svest takva da ne može videti kroz stvari…
Ponekad, vi sedite. Iznenada postanete tužni bez ikakvog razloga. Ne možete naći razlog. Gledate okolo; nema ničega, ništa se nije dogodilo. Vi ste isti, a iznenada tuga nastupi.
Misao je prolazila; vi ste joj se našli na putu. To je jedna slučajnost. Misao je prolazila kao oblak – turobna, od nekoga otpuštena misao. To je neka nesreća. Vi ste je uhvatili. Ponekad misao uporno ostaje. Ne znate zašto nastavljate da mislite o tome. Ona izgleda apsurdna; izgleda da je neupotrebljiva. Ali ne možete učiniti ništa. Ona nastavlja da kuca na kapiju.
Kaže: “Misli me”. Misao čeka na vratima kucajući. Ona kaže: “Daj mi prostor. Ja bih želela da uđem unutra.”
Svaka misao ima svoj vlastiti život. Ona se kreće. I ima mnogo snage, a vi ste tako nemoćni jer ste tako nesvesni, tako da ste pokretani mislima. Čitav vaš život se sastoji od takvih slučajeva. Sretnete ljude i čitav vaš životni obrazac se menja. Ponekad uđe u vas. Onda postanete zaposednuti, i zaboravite gde ste pošli. Menjate svoj smer; sledite neku misao. A to je samo jedna slučajnost. Vi ste kao deca.
Patanjđali kaže da to nije razmišljanje. To je stanje odsustva mišljenja; to nije mišljenje. Vi ste gomila, mnoštvo. Nemate centar u sebi koji može misliti. Kada se čovek kreće u disciplini vitarke, ispravnog rasuđivanja, onda postaje ubrzo sposoban za razmišljanje.
Mišljenje je sposobnost; misli nisu. Misli mogu biti naučene od drugih; razmišljanje nikada.
Razmišljanje treba da naučite sami.
Ovo je razlika između starih indijskih škola za učenje i modernih univerziteta: na modernim univerzitetima vi dobijate misli; a u drevnim školama za učenje, školama mudrosti, oni su učili razmišljanje, ne misli.
Razmišljanje je kvalitet vašeg unutarnjeg bića. Šta razmišljanje znači? To znači da zadržite svoju svesnost, da ostanete budni i svesni, da se suočite s problemom. Problem je prisutan; vi istupate pred njega sa svojom totalnom svesnošću. Onda se javlja rešenje – odgovor. To je razmišljanje. Pitanje je postavljeno; vi imate spreman odgovor. Pre nego što ste i razmišljali o tome, odgovor dolazi. Neko pita: “Ima li Boga?” A čak i pre nego što je on to izgovorio vi kažete, “Da.” Vi klimnete svojom drvenom glavom; kažete: “Da, postoji.”
Da li je to vaša misao? Jeste li istinski mislili o problemu sada, ili nosite gotov odgovor u svom pamćenju? Neko vam ga je dao – vaši roditelji, vaši učitelji, vaše društvo.
Neko vam ga je dao, i nosite ga kao dragoceno blago, a ovaj odgovor je došao iz tog pamćenja.
Osho
