Mora da ste čuli priču, vrlo staru, drevnu indijsku priču. Pet slepih ljudi su došli da vide jednog slona. Nikada ga nisu videli, on je bio potpuna novost u gradu. Nije bilo slonova u tom delu zemlje. Svi su ga dodirivali, svi su osetili slona, i tumačili su ono što su osetili.
Jedan čovek je rekao: “Slon je kao stub,” jer je dodirivao noge slona i bio je u pravu. Dotakao je noge, sam, svojim vlastitim rukama, i onda se setio stubova – i sasvim je isti kao stubovi.
Tako su redom oni tumačili zavisno od dela slona kojeg su dodirnuli.
Ovo se dogodilo u jednoj američkoj osnovnoj školi; učiteljica je deci ispričala ovu priču, ne rekavši im da su osobe bile slepe. Priča je toliko poznata, pa je očekivala da će deca razumeti. Onda je pitala: “Kažite mi sada, ko su ovih pet osoba, koje su došle da vide slona?”
Jedan mali dečak je podigao ruku i rekao: “Eksperti.”
Eksperti su uvek slepi. Taj dečak je bio pravi pronalazač. Ovo je suština cele priče. U stvari, oni su bili eksperti, jer ekspert zna previše o odviše malom. Samo u određenom pravcu on je sa očima; inače je slep. Njegovo viđenje postaje uže, uže i uže. Što je veći ekspert, uže je viđenje. Savršeni ekspert mora biti potpuno slep. Oni kažu da je ekspert čovek koji zna sve više i više o beznačajnom i sitnom.
Pre nekoliko vekova bili su lekari, doktori koji su znali sve o telu. Nije bilo eksperata. Sada, ako nešto nije u redu s vašim srcem, onda odlazite kod eksperta; ako nešto nije u redu s vašim zubima, odlazite kod drugog stručnjaka. Čuo sam priču da je čovek otišao kod doktora i rekao: “U velikoj sam nevolji. Ne mogu dobro videti. Sve izgleda da je zamagljeno”. Doktor je rekao: “Prvo, kao prva stvar, kažite mi s kojim okom imate teškoće, jer ja sam ekspert samo za desno oko, ako je vaše levo oko u nevolji, idite kod drugog eksperta koji je tu pored mene”.
Uskoro, eksperti za levo oko i eksperti za desno oko će se odvojiti. To mora biti tako, jer ekspertize postaju uže i uže. Svi eksperti su slepi, a iskustvo vas čini ekspertom. Da biste znali realnost, ne treba da budete ekspert. Da biste znali realnost, ne treba da budete uski, isključivi. Da biste bili usaglašeni s realnošću, morate da smanjite svo vaše znanje, da ga stavite na stranu i gledate u njega očima deteta, ne s očima eksperta – jer ove oči su uvek slepe. Samo dete ima oči širokog pogleda, gledajući svuda, svuda okolo u svim pravcima – jer ono ne zna ništa. Ono se sve vreme kreće u svim pravcima. Onog momenta kada znate, vi ste negde upecani. Ako ponovo možete postati dete i možete gledati u realnost bez ikakve prepreke, interpretacije, iskustva, znanja, ekspertize, onda Patanjđali kaže, postignut je nirvikalpa samadhi. Jer onda nema interpretacije, pamćenje je pročišćeno i um je sposoban da vidi istinsku prirodu stvari.
Patanjđali deli samadhi u mnogo slojeva. Prvo govori o saviratka samadhiju. To znači samadhi sa rasuđivanjem. Vi ste još misleća osoba, logična. Onda on naziva drugi samadhi nirvitarka, samadhi bez umovanja. Dakle, vi ne raspravljate o realnosti. Čak i ne gledate u realnost sa svojim znanjem. Jednostavno posmatrate realnost.
Čovek koji gleda na realnost s logikom, nikada umovanjem ne vidi realnost. On projektuje svoj vlastiti um na realnost. Realnost deluje kao ekran na koji on projektuje svoj um. Šta god projektujete naći ćete tamo. Prvo ćete staviti to tamo, a onda ćete tamo to i naći. To je obmana, jer prvo ste to sami tamo stavili, a onda ga nalazite tamo. To nije realno.
Nasrudin mi je jednom rekao: “Moja žena je najlepša na svetu”. Ja sam ga pitao:
“Mula, kako možeš znati to?” On je odgovorio: “Kako? – jednostavno. Rekla mi je moja žena.” Tako se to odvija u umu; vi projektujete to u realnosti, a onda to nađete tamo. To je držanje savitarka uma. Nirvikalpa um, nirvitarka um, ne stavlja ništa; on jednostavno gleda u ono kakav god je slučaj.
Zašto nastavljate da unosite u realnost nešto iz svog uma? Jer se bojite realnosti.
Postoji veliki strah od realnosti. Možda to nije iz vaše želje ili naklonosti. Možda je to protiv vas, vašeg uma. Zato što je realnost prirodna; ona ne mari ko ste vi. Vi se bojite, realnost možda nije ispunjenje vaših želja, prema tome bolje je ne videti je; nastavljate da gledate ono što želite. Tako ste izgubili mnoge živote – zaluđujući se. A vi ne zaluđujete nikoga drugog, zaluđujete sebe, jer vašim interpretacijama i projekcijama realnost se ne može promeniti. Samo nepotrebno patite. Mislite da postoje vrata, a vrata ne postoje; to je zid i vi pokušavate proći kroz njega. Onda patite, onda ste uznemireni.
Dok ne vidite realnost, nikada nećete moći da nađete vrata koja su izlaz iz zatvora u kome ste. Vrata postoje; ako ostavite želje moći ćete da ih vidite. A u tome je nevolja: nastavljate da ispunjavate želje; upravo nastavljate da verujete i projektujete, stalno, i kada se vera razbije i projekcija padne. Zato će se to dogoditi mnogo puta jer vaša maštanja se ne mogu ispuniti u realnosti. Kad god se san razbije, duga iščezava, želja umire, vi patite. Ali odmah započinjete da stvarate drugu želju, drugu dugu svojih želja. Odmah započinjete da stvarate dugin most između sebe i realnosti.
Niko ne može da hoda duginim mostom. Ona izgleda kao most, ali nije most. Zapravo duga ne postoji; samo izgleda da postoji. Ako odete tamo nikakvu dugu nećete naći. To je pojava slična snu. Zrelost se sastoji u tome da se dođe do ostvarenja: “Sada nema više projekcija, nema interpretacija. Sada sam spreman da vidim kakvo god da je stanje.”
Vitgenštajn (Wittgenstein), jedan od vrlo oštrih intelekta ovog doba, započinje svoju veoma vrednu knjigu Traktati (Tractatus) sa rečenicom: “Svet je sve što je slučaj, stanje. Možete nastaviti da sanjate okolo njega, to neće pomoći. Prestanite da sanjate i vidite. Svet je sve šta jeste stanje.” Ne traćite nepotrebno svoje vreme i energiju u pokušavanju da vidite nešto čega tu nema. Prestanite da sanjate i pogledajte u realnost.
To je značenje nirvitarka samadhija, samadhija bez ikakvog razmišljanja. To je samo čist pogled. Vi ne razmišljate o tome, jednostavno gledate u to. Ne činite ništa oko toga, jednostavno dozvolite tome da bude tu i da dospe u vas. U savitarka samadhiju vi pokušavate da prodrete u realnost. U nirvitarka samadhiju vi dopuštate realnosti da prodre u vas U savitarka samadhiju pokušavate da realnost bude u skladu s vama. U nirvitarka samadhiju sami pokušavate da budete saobrazni realnosti.
Osho
