Četvrto pitanje:
Govoreći juče o ljubavi, vi ste rekli da je to osnovna potreba koju trebamo pokušati da zadovoljimo. Takođe ste rekli da to ponovo donosi bol. Kako onda čovek može živeti sadržajno ako se naši pokušaji da zadovoljimo želju za ljubavlju uvek završavaju u bolu?
Svi vaši poduhvati uvek se završavaju u bolu. Ne samo pokušaji načinjeni prema ljubavi – sva vaša nastojanja, bez obzira koja, završavaju se u bolu, jer sva nastojanja proizilaze iz ega. Nikakvo nastojanje neće uspeti jer činitelj je uzrok sveg bola. Ako možete biti u ljubavi a da ljubavnik ne bude tu, onda neće biti bola.
To izgleda vrlo teško; kako da se bude u ljubavi a da ljubavnik ne bude tu?
Ljubavnik prouzrokuje bol, ne ljubav. Ljubavnik započinje stvari koje se završavaju u paklu. Svi ljubavnici podbace, a ja ne pravim nikakav izuzetak, ali ljubav nikada ne izdaje. Stoga morate razumeti; ne treba da budete tu u vašoj ljubavi. Ljubav treba da postoji, ali bez ikakvog ega u njoj. Vi treba da jedete, ali subjekt ne treba da bude tu. Treba da budete sve što se zahteva, ali počinilac ne treba da bude tu.
Ovo je čitava disciplina. Ovo je jedina disciplina u religiji. Religiozan čovek nije čovek koji pripada nekoj religiji. U stvari, religiozan čovek nikada ne pripada nijednoj religiji.
Religiozan čovek je onaj ko je odbacio počinioca i živi prirodno, i jeste upravo tu.
Onda ljubav ima različit kvalitet – ona nije posesivna, ona nije ljubomorna. Ona jednostavno daje. Ona nije cenjkanje; vi ne trgujete u njoj. To nije proizvod ili roba – ona je bujanje, prelivanje vašeg bića. Vi delite to. U stvari, u tom stanju postojanja gde ljubav postoji a ne ljubavnik, nije da ste vi u ljubavi s nekim, a niste u ljubavi s nekim drugim; vi ste jednostavno u ljubavi. To nije pitanje objekata.
To je isto kao disanje. Ma s kim da ste, vi jednostavno dišete. Ko god je s vama nije razlog; upravo slično tome, s kim ste u ljubavi postaje nevažno, vi ste jednostavno u ljubavi – ko god da je s vama! Ili, može da ne bude nikog. Možda sedite u praznoj sobi, ali ljubav nastavlja da teče. Sada ljubav nije jedna aktivnost, to je vaše biće. Vi ga ne možete zaodenuti i odložiti – to ste vi. Ovo je paradoks.
Kada iščeznete, onda ste vi ljubav; kada vi niste, onda samo ljubav jeste. Na kraju, potpuno zaboravite o ljubavi, jer ko je tu da se seća nje? Onda je ljubav isto kao cvetanje cveta, uzdizanje sunca, zvezde ispunjavaju noćno nebo – upravo se to dešava. Štaviše, čak i ako dodirnete stenu, vi je dotičete s puno ljubavi. To je postalo vaše biće.
To je značenje Isusove izreke: “Volite neprijatelje svoje.” To nije pitanje voljenja neprijatelja, već da se postane ljubav. Onda ne možete činiti ništa drugo. Čak i ako neprijatelj naiđe, morate voleti. Ništa drugo nema da se čini. Mržnja je tako besmislena jer povređujete drugog, i štetite sebi više nego drugom. To je besmisleno zato što će vam se svo povređivanje vratiti natrag. Vratiće se vama natrag mnogo puta više. Bićete smrvljeni padom. To je jednostavno besmisleno, idiotski. Svi gresi ili prestupi besmisleni su i idiotski.
Zbog toga na Istoku mi znamo samo jedan greh, a to je neznanje. Sve drugo je samo uzgredni proizvod. Kada govorim o ljubavi, govorim o ljubavi gde ljubavnik nije. A ako vam vaša ljubav donosi bol, znajte dobro da to nije ljubav. To je vaš ego koji donosi bol. Ego truje sve, šta god da dodirnete. To je kao kralj Mida; sve što je on dotakao postalo je zlato. Ego je isto kao kralj Mida – šta god on dotakne postaje otrovano. A vi znate u koje teškoće i nevolje je Mida pao! Stvari su se pretvarale u zlato, i čak onda je on bio jadan, toliko bedan kao što nijedan čovek nije nikada bio na ovoj zemlji. On je dodirnuo svoju ćerku koju je voleo, ona je postala zlato. Dotakao je svoju ženu i ona je postala zlato. Nije mogao piti, nije mogao jesti, nije mogao spavati, nije mogao voleti, nije se mogao kretati. Njegovi vlastiti rođaci su pobegli. Sluge su stajale daleko, jer ako bi mu prišle i slučajno ga dotakle, bili bi zlato. Kralj Mida mora da je sasvim poludeo.
Dakle, šta je sa vama? Sve što dodirnete postaje otrovano. Živite u bedi, ali morate pronaći uzrok. Uzrok je u vama; činilac, ego, “ja”. Ali vi ćete morati da prođete kroz to. Ne možete naučiti iz mog iskustva.
