Samo onda kada se cilj postigne, traganje iščezava.
Zapamtite: pogledajte svet; on je kosmos. Sunce se rađa svakog jutra, bez prekida, nepogrešivo. Noć sledi dan, a dan sledi noć. A na noćnom nebu, milioni i milioni zvezda kreću se na svojim stazama. Sezone slede jedna drugu. Ako čovek nije tu, biva li haos? Sve ide kako treba; okean će nastaviti da huči a nebo će nastavljati da se puni oblacima. Kiše će padati, zima, leto… sve će se kretati u savršenom kruženju. Nema nigde haosa izuzev u vama, jer priroda je uređena svuda, gde god jeste. Priroda ne napreduje nigde. U prirodi ne postoji evolucija. U Bogu takođe nema evolucije. Priroda je srećna u svojoj nesvesnosti, a Bog je blažen u svojoj svesnosti.
Vi ste u nevolji između to dvoje. Napeti ste. Niti ste nesvesni, niti ste svesni – samo lebdite kao avet. Nigde niste usidreni. Bez ikakvog korenja, bez ikakvog doma, kako um može biti spokojan? On traga, pipa – ne nalazi ništa. Onda postajete više i više izigrani, više i više frustrirani, više i više razdraženi. Šta vam se događa? Vi ste uspaljeni. Ovo će se produžiti dok ne naučite nešto što vas može osloboditi uma, što može isprazniti um.
Zato postoji meditacija. Meditacija je način oslobađanja vašeg bića od uma, odbacivanja uma, premeštanja s mosta, kretanja u nepoznato, preduzimanje skoka u nepoznato. Zbog toga ja kažem ne računajte, jer proračuni su od uma. Zbog toga kažem da duhovno traganje ne ide korak po korak, duhovna potraga je iznenadan skok. To je hrabrost, nije proračun. To nije intelekt, jer intelekt je deo uma. To je više iz srca.
Što dublje idete, više ćete osećati da je to čak izvan srca. Nije to ni od mišljenja niti od osećanja. To je dublje i potpunije, egzistencijalnije od oboje. Kada jednom počnete delovati da biste postigli ne-um, samo onda će se ubrzo mir nastaniti u vama. Uskoro mir će se spustiti, i muzika će se čuti – muzika nepoznatog, muzika neiskazanog. Onda je sve opet u redu. To je prolaz kroz um, i mora tako biti jer vi odbacujete prošlost gde ste bili nastanjeni i ukorenjeni, i krećete se u novu budućnost gde ćete opet biti nastanjeni i ukorenjeni.
Inače čovek je u sredini. Čovek nije bivanje, čovek je kretanje, prolaženje. Čovek nije nešto; čovek je samo putovanje; uže razapeto između prirode i natprirode. Zbog toga je on napet. Ako ostanete ljudsko biće, ostaćete napeti. Ili morate pasti na nivo ispod ljudskog, ili morate uzdignuti sebe do nivoa iznad ljudskog.
Samo čovečanstvo je u haosu. Pogledajte prirodu – vrane grakću, vrapci cvrkuću, i sve je savršeno. U prirodi ne postoji problem. Problem nastaje s ljudskim umom, i problemi se rešavaju kada se ljudski um rastvori. Stoga ne pokušavajte da rešite problem života pomoću samog uma. To se ne može uraditi. To je najbesmislenija stvar koju čovek može učiniti.
Shvatite da je um most – obratite pažnju na to. On nije večan, on je trenutan. To je isto kao kada promenite kuću; nastanjeni ste bili u staroj kući, sve je bilo na svom mestu. Onda ste promenili kuću, docnije nameštaj, zatim tkanine, posle toga stvari…
Sve što je bilo uređeno preuređeno je, i selite se u novu kuću. Sve je u haosu. Morate organizovati to opet. Kada menjate kuću, kuću u kojoj ste uvek živeli, a do druge kuće još niste stigli, vi ste upravo na putu u kamionu sa svim vašim prtljagom. To je ono šta je um; on nije kuća. On je samo put koji treba proći. A jednom kada razumete ovo, nešto izvan je prodrlo u vas. Razumevanje je s one strane; nije iz uma. Znanje je od uma. Razumevanje nije iz uma. Posmatrajte zašto ste u haosu i izvesno razumevanje će započeti da se javlja u vama.
