Treće pitanje:
Rekli ste da će sva činjenja s naše strane kreirati više problema, a mi treba da posmatramo, čekamo, opustimo se i pustimo da se stvari reše same. Onda kako je joga prepuna stotinama tehnika i vežbi?
Zbog vas! To nije zbog Patanjđalija, to je zbog vas. Ne možete verovati da vam se najviše može dogoditi bez ikakvog rada s vaše strane – ne možete verovati! Vama treba da nešto radite. Baš kao što detetu trebaju igračke da se igra s njima. A zato što ne možete verovati da je Bog tako lagan i da je zaista neposredno moguć, tehnike su morale biti izmišljene. Ove tehnike vas neće voditi do Boga. Ove tehnike vam neće pomoći da dostignete najviše. Šta će onda učiniti? Jednostavno će vam pokazati vašu nerazumnost i jednog dana, iznenada shvativši šta radite, tehnike otpadaju i Bog je tu. Bog je uvek bio tu. To je zbog vas; vi zahtevate.
Ljudi mi dolaze, i ako im ja kažem da nije potrebno ništa da čine, oni kažu: “Ipak… još nešto. Barem neku mantru mi možete dati, tako da je možemo pevati.” Kažu: “Nemoguće je samo sedeti mirno – moramo nešto raditi.” Dakle, šta da se čini s takvim ljudima? Ako im ja kažem: “Sedite smireno,” oni ne mogu sedeti. Onda nešto proizvoljno mora da se izmisli. Ja im dam nešto da rade. Radeći to barem će biti zauzeti nekoliko sati. Sedeće radeći Ram, Ram, Ram. Barem uz pomoć te mantre neće nikome naneti neko zlo. Sedeće; neće moći da čine neku štetu. Vršeći ovo Ram, Ram, Ram neprekidno, jednog dana će shvatiti šta rade.
Jedan zen majstor je otišao kod svog sledbenika. Sledbenik je zaista bio istinski tragalac, neprekidno je radio meditaciju i dostigao je poslednju tačku gde meditacija mora da se napusti. Sve tehnike moraju da se ostave. One su samo igračke, jer ne možete biti bez igračaka. One su vam dodate u nadi da ćete jednog dana shvatiti da su samo igračke. Sami ćete ih odbaciti i sedećete smireno. Majstor je otišao zato što je nastupio pravi trenutak, a sledbenik je sedeo nastavljajući svoje pevanje mantre. Postao je obuzet time. Nije mogao to da ostavi. To je isto kao kada odnekuda naiđe određeni stih pesme koji nastavlja de se odvija u umu. Čak i ako želite da ga ostavite, ne možete ga izbaciti. On prebiva unutra; izlazi opet i opet. To nije ništa što ne znate.
Kada osoba koristi mantru godinama, gotovo je nemoguće odbaciti je – to postaje sama njegova srž – ne može to učiniti čak ni u spavanju. Dok spava možete videti kako njene usne rade Ram, Ram, Ram. To je kao struja ispod površine. Naravno to je igračka, meca, ali postaje tako mnogo bliska da se dete ne može uspavati bez nje.
Majstor je prišao i seo ispred učenika, koji je sedeo slično Budi, radeći svoju mantru. Majstor je uzeo ciglu i počeo da je trlja po kamenu: grrr, grrr, grrr. Nastavljao je da radi s tim kao s mantrom. Učenik se prvo opirao iskušenju da pogleda ko mu pravi smetnju, ali to se nastavilo dalje i dalje; sati su prolazili. Učenik je otvorio oči i rekao: “Šta radite?” Majstor je odgovorio: “Pokušavam da izglačam ovu ciglu, da napravim ogledalo od nje.” Učenik je rekao: “Vi ste glupi. Nikada nisam pomislio da vi, čovek koji ima reputaciju prosvetljenog, treba da radi takvu besmislenu stvar. Cigla nikada neće postati ogledalo, koliko god da je marljivo trljate na kamenu. Ona može potpuno da iščezne, ali neće postati ogledalo. Prestanite s tom besmislicom! “Majstor se nasmejao i rekao: “Takođe ti prestani, jer koliko god da trljaš ciglu uma, nikada neće postati unutarnje Sopstvo. Ono može da se polira i polira i polira, ali još uvek neće postati tvoja unutarnja realnost.”
Um mora da bude ostavljen. Meditacije i tehnike su trikovi za to ostavljanje, a onda meditacija takođe mora da se ostavi. Inače, ona postaje vaš um. To je isto kao da postoji trn u vašoj nozi, a vi uzimate drugi trn da izvadi prvi trn iz noge. Drugi trn pomaže, ali je isto toliko trn kao prvi. Drugi nije cvet. A kada prvi treba da se izvadi uz pomoć drugog, šta ćete uraditi? Kad stavite drugi (trn) u ranu, jer to toliko pomaže, da li je taj trn tako sjajan da ga morate obožavati? Hoćete li obožavati drugi trn? Ne, bacićete oba zajedno.
Ovo treba da se zapamti: um je trn; sve tehnike su trnovi koji treba da izvade prvi trn. Meditacija je takođe trn. Kada je prvi trn izvađen, onda oba treba da se bace. Štaviše, ako za jedan trenutak to ne uradite, drugi trn će biti na mesto prvog, i vi ćete biti u istoj nevolji. Zbog toga je nužan majstor koji vam može reći: “Sada je pravi trenutak. Ostavite ovu meditaciju i ovaj besmisleni posao.” Dok meditacija ne iščezne, meditacija nije dostignuta. Kada meditacija postane beskorisna, samo onda ste po prvi put postali meditant. Tehnike su bile izmišljene za vas jer ste već imali trn. Već je trn tu. Neki izum je potreban da ga izvadi van. Ali uvek zapamtite, nikada ne zaboravite, drugi trn je isto toliko trn kao i prvi, oba treba da se odbace.
Zbog toga je tolika važnost data majstoru i da se živi s majstorom, jer nećete moći da znate. Kada se um ostavi meditacijom, odmah meditacija postaje um i vi ste opet opsednuti. U neopsednutom stanju, kada nema ni uma ni meditacije, u tom stanju totalno nezauzetom od uma, najviše se dešava – nikada ranije.
Dogodilo se da je veliki zen majstor, pre nego što je postao prosvetljen i nije postao zen majstor tražeći i istražujući, otišao kod svog majstora, a majstor je uvek govorio ljudima:
“Meditirajte više, meditirajte više.” Ko god da dođe dobiće isti savet: “Meditiraj više, unesi više energije u to.” Tako je taj učenik uradio sve što je mogao uraditi. On je zaista sprovodio meditaciju onoliko potpuno koliko ljudsko biće može činiti. Otišao je da vidi majstora; majstor je slegnuo ramenima videvši ga, njegovo lice nije bilo srećno. Učenik je pitao: “U čemu je stvar? Ako kažete da radim više, ja ću pokušati. Međutim, zašto tako tužno gledate u mene? Da li osećate da sam beznadežan slučaj?” Majstor je odgovorio: “Ne, baš obrnuto – ti radiš previše. Radi malo manje. Ti si u celini previše ispunjen meditacijom i zenom. Samo malo manje (meditacije) će delovati.”
Čovek može biti opsednut meditacijom, a opsesija je problem. Vi ste bili opsednuti novcem, sada ste opsednuti meditacijom. Novac nije problem, opsesija je problem. Bili ste opsednuti tržištem, sada ste opsednuti Bogom. Tržište nije problem… već opsesija. Čovek treba da bude nevezan i prirodan, neopsednut ni sa čim, ni s umom niti s meditacijom. Samo onda, nevezan, neopsednut, kada jednostavno tečete, najviše vam se dešava.
