Srećna nova stara godina

Pa da, ne­gdje je već re­če­no: no­va go­di­na je uvi­jek no­vi po­če­tak za sta­re na­vi­ke…
Ili, kao što je i red i obi­čaj u na­šim pra­znič­no pra­zno­gla­vim dr­ža­vi­ca­ma ko­je će­mo i da­lje vo­lje­ti, ona­ko opa­ko, na pra­zan že­lu­dac: ni­šta no­vo u no­voj go­di­ni…
Ni­šta no­vo sem sta­re če­žnje u Ba­nja Lu­ci, Be­o­gra­du i Pod­go­ri­ci. Ni­šta no­vo sem sta­re po­tre­be jed­nih da bu­de­mo bli­ži i dru­gih da bu­de­mo što da­lji…
Ni­šta no­vo sem sta­rih ne­tr­pe­lji­vo­sti ve­ći­ne pre­ma dru­goj ve­ći­ni, jer u na­šoj sta­roj- no­voj dr­ža­vi­ci po­sto­je dvi­je ve­ći­ne. Jed­na je pra­va, dru­ga je la­žna…
Ni­šta no­vo sem sta­re po­tre­be i ne­za­ja­žlji­ve že­lje da la­žna ve­ći­na bu­de pra­va ve­ći­na, a da pra­ve ve­ći­ne ne bu­de…
I da sve bu­de još go­re: još uvi­jek, po sta­rom obi­ča­ju, vje­ru­je­mo u ne­ke no­ve po­čet­ke.
I da sve bu­de go­re od go­re­ga: bez vje­re u no­ve po­čet­ke ne bi ni bi­lo nas ova­kvih ka­kvi je­smo, a je­smo sta­ri i pri­lič­nno otr­ca­ni, a ta­kvi će­mo, sva je pri­li­ka, po sta­rim pra­vi­li­ma i pra­sta­rim usu­di­ma, bi­ti i u no­voj go­di­ni…
Ni­šta no­vo sem sta­re do­bro zna­ne i pro­ka­za­ne po­tre­be da u za No­vu go­di­nu po­že­li­mo pot­pu­no ne­is­pu­nji­ve i ne­že­lje­ne že­lje…
I ni­šta no­vo sem sta­rog do­brog obi­ča­ja da ne od­u­sta­je­mo od že­lja ko­je ne mo­že­mo ostva­ri­ti…
I da sve bu­de još go­re: u no­voj go­di­ni će se mno­gi tru­di­ti da ostva­re sta­re že­lje ko­je su mno­go skrom­ni­je od no­vih že­lja, a sa­mo će ma­lo­broj­ni us­pje­ti i u to­me…
Ni­šta no­vo u no­voj go­di­ni, jer će no­ve že­lje du­go če­ka­ti na red za is­pu­nje­nje, a ako ne­ka­da i do­đe nji­hov red shva­ti­će da je nji­ho­vo vri­je­me iona­ko odav­no pro­šlo i da ni­je­su že­lje, već pre­ža­lje­ne že­lje i pre­že­lje­ni sno­vi…
I što je naj­go­re: ni­če­ga ne bi ni bi­lo kad ne bi bi­lo sta­rih po­tre­ba da i u no­voj go­di­ni ostva­ru­je­mo že­lje ko­je ne tre­ba ostva­ri­va­ti…
Ni­šta no­vo u no­voj go­di­ni: bi­će opet sta­rih dr­žav­nih uda­ra bez ko­jih, što je naj­go­re, ne bi ni bi­lo dr­ža­ve, ko­ja po sta­rim pra­vi­li­ma do­če­ku­je no­ve go­di­ne u oče­ki­va­nju do­brih sta­rih i re­vi­ta­li­zu­ju­ćih dr­žav­nih uda­ra…
Ni­šta no­vo sem sta­rih stra­te­gi­ja i ge­ni­jal­nih stra­te­ga ko­ji sva­ku bu­da­la­šti­nu i idi­o­ti­zam pre­tva­ra­ju u dr­žav­nu stra­te­gi­ju kao sta­re do­bre vra­ča­re ko­je pro­ri­ču ul­tra­mo­der­nu bu­duć­nost pot­po­ma­žu­ći se sta­rim pa­su­ljem ko­ji će iona­ko po­je­sti jer pro­ri­ču sto­ma­kom, a ne pro­roč­kim or­ga­ni­ma…
I što je naj­go­re: svi ti sta­ri mu­dra­ci i u no­voj go­di­ni bi­će ono što i je­su: lu­de ko­je že­le da po­sta­nu kra­lje­vi…
I još go­re od naj­go­reg: i u no­voj go­di­ni će sta­re lu­de bi­ti kra­lje­vi, jer da ni­je ta­ko ka­ko će bi­ti, ne bi ni bi­lo ni­če­ga no­vog u vre­me­ni­ma ko­ja do­la­ze…
Ni­šta no­vo u no­voj go­di­ni: tro­va­či će nam spre­ma­ti čor­bi­cu, a asi­sten­ti glav­nih tro­va­ča će nam pod­gri­ja­va­ti ohla­đe­ni čor­bu­ljak ne bi­smo li i u no­voj go­di­ni­ci uto­li­li sta­ru glad…
Ni­šta no­vo u no­voj go­di­ni sem pra­sta­rog Mi­la i opa­kih sta­ra­ca ko­ji će bi­ti je­di­na no­va li­ca na na­šoj sta­roj po­zor­ni­ci…
I što je još go­re: ta pra­sta­ra li­ca u no­voj go­di­ni opet će bi­ti li­ca po­bjed­ni­ka u ne­do­stat­ku no­vih li­ca ko­ja ni u no­voj go­di­ni ne­će sti­ći…
I što je go­re od naj­go­reg: no­va li­ca ko­ja tre­ba da stig­nu u no­voj go­di­ni od­u­sta­la su od svo­je na­mje­re, jer su shva­ti­la da ni­šta no­vo ne mo­že bi­ti u dr­ža­vi­ci u ko­joj je iona­ko sve po sta­rom…
Ni­šta no­vo u no­voj go­di­ni: dr­ža­vi­ca će nam li­či­ti na no­vo­go­di­šnju jel­ku u pra­znič­nim da­ni­ma. A od­mah na­kon to­ga na­sta­vi­će da joj lo­me gra­ne, si­je­ku sta­blo i ras­ko­pa­va­ju ko­ri­jen oni ko­ji su je ki­ti­li…
I što je još go­re: ču­va­ri na­še no­vo­go­di­šnje jel­ke su dr­vo­sje­če i raz­boj­ni­ci to­li­ko oči­gled­ni čak i u no­vo­go­di­šnjem ru­hu…
I što je go­re od naj­go­reg: ta­ko mo­ra bi­ti, ka­žu oni ko­ji ni­je­su uči­ni­li ni­šta da ta­ko ne bu­de…sem što su po­ne­kad pri­čuč­nu­li iza ne­kog žbu­na ne bi li osta­vi­li za so­bom svo­je ne­e­ko­lo­ške tra­go­ve pra­sta­re mu­dro­sti…
Ni­šta no­vo u no­voj go­di­ni: sem po­tre­be ri­jet­kih lju­di da i da­lje bu­du lju­di i da na­zdra­ve naj­re­đi­ma ko­ji su osta­li lju­di.
I što je naj­bo­lje: još uvi­jek ima­mo ko­me na­zdra­vi­ti.
I što je naj­bo­lje od naj­bo­ljeg: još uvi­jek sva­ko­me že­li­mo sre­ću čo­vje­ko­va­nja…