https://ivanasrbljanin.com/
Ozbiljnost pripada egu, činiocu. Pogledajte oca koji radi u trgovini, ili negde u kancelariji. Iako ne voli svoju ženu, svoju decu, biće ozbiljan jer to je dužnost. On čini to, i služi svakoga okolo. On će uvek reći: “Ja to radim za moju ženu, za moju decu.” Taj čovek će sa svojom ozbiljnošću postati mrtav kamen koji visi oko vrata njegove dece, a ona nikada neće moći to da mu oproste jer ih nikada nije voleo.
Ako volite, vi nikada ne izgovarate takve reči. Ako volite svoju decu, idete plešući u svoju kancelariju. Vi ih volite, to nije nešto čemu služite. Vi ne izvršavate dužnost; to je vasa ljubav. Srećni ste što vam je dozvoljeno da uradite nešto za svoju decu. Srećni ste i blaženi da možete učiniti nešto za svoju ženu jer ljubav oseća takvu bespomoćnost; ljubav želi da učini toliko mnogo stvari, a ne može učiniti. Ljubav uvek oseća: “Šta god da učinim manje je nego što treba da se učini.” A dužnost? Dužnost uvek oseća: “Činim više nego što je potrebno.”
Dužnost postaje ozbiljna; ljubav je iskrena. Ljubav je biti sasvim sa nekom osobom, biti tako potpuno sa osobom da dualnost nestaje – barem na trenutke – ne postoji dualnost, jedan postoji u dvoje, izvršeno je premošćavanje. Ljubav je iskrena, nikada ozbiljna. Kad god možete staviti svoje ukupno biće u nešto, to postaje ljubav. Ako ste baštovan i volite, vi unosite celo svoje biće u to. Onda se iskrenost dešava.
Iskrenost ne možete kultivisati. Ozbiljnost možete kultivisati, ali iskrenost ne. Iskrenost je senka totalnog postojanja u nečemu. Patanjđali kaže:
Uspeh je bliži onima čiji su napori intenzivni i iskreni.
Naravno, nije nužno reći intenzivni i iskreni. Iskrenost je uvek intenzivna. Zašto onda Patanjđali kaže intenzivni i iskreni (napori)? Iz određenog razloga. Iskrenost je uvek intenzivna, ali intenzivnost nije uvek nužno iskrena. Vi možete biti jaki u nečemu, ali ne i iskreni, možete da ne budete iskreni. Stoga on dodaje bliže određenje, intenzivno i iskreno, jer možete biti jaki čak i u vašoj ozbiljnosti. Možete biti jaki samo sa delom svoga bića, možete biti moćni u određenoj sklonosti, možete biti intenzivni u svojoj ljutnji, vi možete biti žestoki u svojoj požudi, možete biti intenzivni u milionima stvari a da ne budete iskreni, jer iskrenosti pripadate kada ste totalno u tome.
Možete biti moćni u seksu, a možete da ne budete iskreni, jer seks nije nužno i ljubav.
Možete biti vrlo, vrlo žestoki u svojoj seksualnosti – ali kada je jednom seksualnost zadovoljena, ona je okončana, žestina nestaje. Ljubav može da ne izgleda tako jaka, ali je iskrena – a stoga što je iskrena, snaga joj je trajna. Zapravo, ako ste stvarno u ljubavi to postaje bezvremeno. To je uvek jako. Načinite jasnu razliku: ako ste jaki bez iskrenosti, ne možete biti zauvek jaki. Samo trenutno možete biti moćni; kada se želja probudi vi ste moćni.
To nije zaista vaša moć. To je iznuđeno željom.
Seks se pojavi. Vi osećate glad, žudnju. Čitavo telo, čitava bioenergija traži oslobađanje; vi postajete moćni. Ali ta snaga nije vaša; to uopšte ne dolazi iz vašeg bića. To je samo iznuđeno od biološkog omotača oko vas: to se telo nameće vašem biću. To ne dolazi iz centra. To je nametnuto sa periferije. Vi ćete biti jaki, a onda kada je seks izvršen, moć nestaje, onda ne marite za ženu.
Mnoge žene su mi rekle kako osećaju da su obmanute, osećaju da su prevarene, osećaju se iskorišćene, jer kad god vode ljubav s muževima, u početku kad osećaju da su tako zaljubljeni, tako jako osećajni; srećne su. Ali onog momenta kada se seks završi, oni se okreću i odlaze da spavaju. Uopšte ne mare šta se događa sa ženom. Nakon vođenja ljubavi, vi čak ne kažete ni do viđenja, i ne zahvalite se; žena se oseća iskorišćenom.
Vaša snaga je biološka, telesna; ništa ne dolazi iz vas. U seksualnoj snazi postoji predigra, ali ne i “igra” posle čina. Ta reč stvarno ne postoji. Video sam hiljade napisanih knjiga o seksu; reč “afterplay” ne postoji. Koji je to tip ljubavi? Telesna potreba je ispunjena, okončana. Žena je bila iskorišćena, sada je možete odbaciti kao kada upotrebite nešto a onda odbacite – na primer, plastičnu ambalažu – iskoristite, a onda bacite. Završeno! Kada se želja probudi, onda opet gledate ženu, i za tu ženu ste jako strastveni.
Ne, Patanjđali ne misli na taj tip snage. Uzeo sam seks da bih vam objasnio, jer je to jedina snaga, strast, koja je preostala u vama. Nije moguć drugi primer. Vi ste postali tako mlaki u svom životu, postojite na tako niskom nivou energije da ne postoji silina. Jedva idete i na posao. Samo stanite na uglu ulice dok ljudi žure na posao; posmatrajte samo njihova lica – sanjiva.
Kuda idu? Zašto idu? Izgleda kao da nemaju nigde drugde da odu, stoga odlaze na posao. Nema im pomoći; jer šta će raditi kod kuće? Stoga odlaze na posao, dosadno, automatski, poput robota, odlaze jer svako ide na posao i vreme je za odlazak. Šta da se čini ako ne želite da idete? Odmori postaju takva patnja, nema siline. Vraćajući se natrag – pogledajte ljude uveče; vraćaju se natrag kućama ne znajući zašto se ponovo vraćaju, ali nemaju gde da odu, život se na neki način vuče. Ispoljavaju samo mlakost i slabu energiju.
Zbog toga sam uzeo primer seksa – jer ja ne mogu naći neku drugu snagu u vama. Vi ne pevate, ne plešete, nemate nikakvu moć. Vi se ne smejete, ne plačete. Sva snaga je nestala.
U seksu, malo snage ima; a to je takođe zbog prirode – ne od vas.
Patanjđali kaže: “snažno i iskreno”. Religija je zaista kao seks – dublja nego seks, visa nego seks, svetija nego seks, ali slična seksu. To je čovekov individualan susret sa celinom: to je duboki orgazam. Vi se stapate sa celinom, potpuno nestajete. Molitva je kao ljubav. Joga, u stvari, sama reč “yoga” znači susretanje, sjedinjavanje, susret dvoje – tako dubok, snažan i iskren susret da dvoje nestaju. Granice postaju nejasne i samo jedno postoji. To se ne može dogoditi ni na jedan drugi način. Ako niste iskreni i jaki, ako ne dajete vaše totalno postojanje. Samo onda je moguće najviše. Morate potpuno uložiti celog sebe, manje od toga neće delovati.
Izgledi za uspeh variraju prema stepenu nastojanja.
Ovo je jedan put – put volje. Patanjđali se u osnovi bavi stazom volje, ali on zna, on je svestan, da druga staza takođe postoji, stoga on daje jednu fusnotu.
Ta fusnota je:
Ishwarapranidhanatwa: Uspeh takođe postižu oni koji se predaju Bogu.
Samo jedna fusnota, samo da naznači da druga staza takođe postoji. Ovo je staza volje – intenzivan trud, iskren, potpun. Daj svoju celovitost tome. Ali Patanjđali je svestran; svi oni koji znaju, jesu svestrani. Patanjđali je vrlo obazriv, on je vrlo naučan um; neće ostaviti nijednu sitnicu. Iako to nije njegova staza, stoga on jednostavno daje fusnotu samo da podseti da druga staza postoji.
Ishwarapranidhanatwa: Uspeh takođe postižu oni koji se predaju Bogu.
Trud ili predanost, međutim, osnovna stvar je ista: potrebna je celovitost. Staze se razlikuju. Ali se ne mogu potpuno razlikovati. Njihov oblik, njihov pravac može da se razlikuje, ali njihovo unutrašnje značenje i važnost treba da ostane isto jer oboje vode do božanskog. Trud traži vašu celovitost. Predanost takođe zahteva vašu celovitost. Tako za mene postoji samo jedna staza, a to je: dajte svoju celovitost.
Bilo da je dajete kroz trud – jogu – to zavisi od vas, ili je dajete kroz samarpan – predanost – to zavisi od vas. Ali zapamtite da je totalnost uvek potrebna; morate uložiti sebe potpuno. To je igra – kockanje s nepoznatim. A niko ne može reći kada će se to dogoditi – niko ne može predvideti, niko vam ne može dati garanciju. Vi se kockate. Možete pobediti, možete izgubiti. Mogućnost da ne pobedite je uvek prisutna jer je to vrlo složen fenomen. To nije jednostavno kao što izgleda. Ali ako se stalno kockate, to se mora desiti jednog dana.
Ako ne postignete cilj odjednom, nemojte biti snuždeni, jer čak i Buda je bio prinuđen da ne postigne cilj mnogo puta. Ako ne postignete cilj, samo ustanite i odlučite se da ponovo rizikujte. Ponekad, na neki nepoznat način, čitava egzistencija se angažuje da vam pomogne.
Ponekad na neki nepoznat način, vi pogađate cilj tačno i u pravo vreme kada su vrata bila otvorena. Ali morate pogađati mnogo puta. Stalno bacajte svoje strele svesnosti. Ne brinite o rezultatu. Vrlo je mračno i cilj nije određen, on nastavlja da se menja. Tako da vi nastavljate da bacate svoju strelu u mrak. Mnogo puta ćete promašiti, a ja vam kažem, ne budite potišteni. Svako promaši mnogo puta, tako je to. Ali ako s tim nastavite i ne budete potišteni, to će se dogoditi. To se uvek događalo. Zbog toga je potrebno beskonačno strpljenje.
Osho
Fotografija: Ivana Srbljanin
