Vera je data; poverenje je rast u kome susrećete realnost, suočavate se s njom, živite realnost i postepeno dolazite do razumevanja da sumnja vodi u pakao, bedu. Što više sumnjate, više jadni postajete. Ako možete potpuno sumnjati, bićete u savršenoj bedi. Ako niste u savršenoj patnji, to je stoga što ne možete sumnjati potpuno: još uvek imate neko poverenje. Čak i ateista, on takođe veruje. Čak i čovek koji sumnja da li svet postoji ili ne, on takođe ima poverenje; inače ne bi mogao da živi, život bi bio nemoguć.
Ako sumnja postane totalna, ne možete živeti nijednog trenutka. Kako možete disati ako sumnjate? Ako zaista sumnjate, ko zna nije li disanje otrovno? Ko zna ne unose li se milioni klica? Ko zna dolazi li rak kroz disanje? Ako stvarno sumnjate, ne možete čak ni disati. Ne možete živeti nijednog trenutka; odmah ćete umreti. Sumnja je samoubistvo. Ali vi nikada ne sumnjate savršeno, tako da oklevate. Zamajavate se; nekako se otežete. Zato vaš život nije potpun. Samo razmislite: ako je totalna sumnja samoubistvo, onda će totalno poverenje biti najpotpuniji mogući život.
To je ono što se dešava čoveku poverenja: on ima poverenje, što više poklanja poverenje, više postaje sposobniji da ima poverenje. Što više postaje sposoban da ima poverenje, više života se otvara. On oseća više, on živi više, on živi intenzivnije. Život postaje autentično blaženstvo. Sada možete imati više poverenja. Ne znači da sada nećete biti zavedeni, jer ako imate poverenje, to ne znači da vas niko neće obmanuti. Zapravo, više ljudi će vas obmanuti jer postajete ranjivi, osetljivi. Ako imate poverenje, više ljudi će vas obmanuti, ali niko vas ne može učiniti nesrećnim i jadnim; ovo je detalj koji treba razumeti.
Oni vas mogu obmanuti, mogu ukrasti stvari od vas, mogu pozajmiti novac koji vam nikada neće vratiti – ali niko vas ne može učiniti nesrećnim – to postaje nemoguće. Čak i ako vas ubiju, ne mogu vas učiniti žalosnim.
Vi imate poverenje, a poverenje vas čini osetljivim, ranjivim – ali takođe apsolutno pobedonosnim, jer niko vas ne može pobediti. Oni mogu obmanuti, mogu krasti, vi možete postati prosjak, ali pored toga ćete biti car. Poverenje čini careve od prosjaka, a sumnja čini prosjake od careva. Pogledajte jednog cara koji ne može imati poverenje; on se uvek boji. On ne može verovati svojoj vlastitoj ženi, ne može imati poverenje u svoju decu, zato što kralj poseduje toliko mnogo njegov sin će ga ubiti, njegova žena će ga otrovati. On ne može imati poverenje ni u koga. On živi u takvom nepoverenju da je već u paklu. Čak i kada spava, on se ne može opustiti. Ko zna šta će se dogoditi!
Poverenje vas čini sve više i više otvorenim. Naravno, kada ste otvoreni, mnoge stvari će postati moguće. Kada ste otvoreni, prijatelji će dopreti do vašeg srca; naravno, neprijatelj može takođe dopreti do vašeg srca – vrata su otvorena. Dakle, postoje dve mogućnosti. Ako želite da budete sigurni, potpuno zatvorite vrata. Stavite rezu, zaključajte ih i sakrijte se unutra. Sada nikakav neprijatelj ne može ući, ali takođe ne može ući ni prijatelj. Čak i ako Bog dođe, ne može ući. Sada niko ne može da vas obmane, ali u čemu je poenta? Vi ste u grobu. Vi ste već mrtvi. Niko vas ne može ubiti, ali ste već mrtvi: ne možete izaći van. Živite u sigurnosti, naravno, ali kakav je to način života? Vi uopšte ne živite. Onda otvorite vrata.
Sumnja je zatvaranje vrata; poverenje je otvaranje vrata. Kada otvorite vrata, sve alternative postaju moguće. Prijatelj može ući, neprijatelj može ući. Vetar će doći; doneće miris cveća; doneće takođe klice bolesti. Sada je sve moguće – dobro i loše. Ljubav će doći; mržnja će doći takođe. Sada Bog može doći, đavo može takođe doći. Ovo je strah da nešto može krenuti nepovoljno, stoga zatvarate vrata. Ali onda sve ide nepovoljno. Otvorite vrata – nešto je moguće da krene nepovoljno, ali za vas, ništa, ako je vaše poverenje potpuno. Čak i u neprijatelju ćete naći prijatelja i čak u đavolu ćete naći Boga. Poverenje je takav preobražaj da ni u čemu ne možete naći ništa loše, jer se čitavo vaše gledište promenilo.
To je značenje Isusove izreke: “Volite svoje neprijatelje.” Kako možete voleti svog neprijatelja? To je bilo problematično za razumevanje – zagonetka za hrišćanske teologe.
Kako voleti svoga neprijatelja? Međutim, čovek poverenja može to da čini, jer čovek poverenja ne zna za neprijatelje. Čovek poverenja zna samo prijatelje. U kom god obliku on da dođe nema razlike. Ako dođe da krade on je prijatelj; ako dođe da primi, on je prijatelj; ako dođe da daje, on je prijatelj; u kome god obliku da dođe.
Dogodilo se da je Al-Hilaj Mansur, veliki mistik, veliki sufi, bio ubijen, raspet, od strane muslimana. Poslednje reči su mu bile – pogledao je u nebo – i rekao: “Ali ne možeš me obmanuti.” Mnogi ljudi su bili prisutni, a Al-Hilaj se smešio, i rekao obraćajući se nebu: “Vidi, ne možeš me obmanuti.” Neko ga je pitao: “Šta misliš pod tim? Kome govoriš?” On je rekao: “Govorim mom Bogu: u bilo kom obliku da dođeš ne možeš me obmanuti. Ja te znam dobro. Sada si došao kao smrt. Ne možeš me obmanuti.”
Čovek poverenja ne može biti obmanut. U bilo kom obliku, bilo šta da dođe, uvek božansko dolazi njemu jer poverenje čini sve svetim. Poverenje je alhemija. Ono preobražava ne samo vas; ono preobražava za vas čitav svet. Gde god pogledate vidite božansko: u prijatelju, u neprijatelju; u noći, u danu. Da, Heraklit je u pravu. Bog je leto i zima, dan i noć, Bog je sitost i glad. To je poverenje. Patanjđali čini poverenje osnovom – osnovom sveg rasta.
Govorili ste o kretanju od vere do poverenja…
Vera je ono što je dato; poverenje je ono što se nalazi. Veru vam daju vaši roditelji; poverenje vi morate naći. Veru vam daje društvo; za poverenje morate istraživati, tragati i ispitivati.
Poverenje je lično, intimno; vera je kao roba široke potrošnje. Možete je kupiti na tržnici.
Možete je kupiti u prodavnici – kada ja kažem to, kažem to sa vrlo promišljenim umom. Možete otići i postati musliman; možete otići i postati hindus. Idite u jedan Arja hram i bićete preobraćeni da budete hindus. Nema problema. Vera se može kupiti u tržnici. Od muslimana možete postati hindus, od hindusa možete postati đain. To je tako jednostavno da svaki glupi sveštenik može to učiniti. Međutim, poverenje – nije roba široke potrošnje. Ne možete otići i naći ga na tržištu, ne možete ga kupiti. Morate proći kroz mnoga iskustva. Ono postepeno nastaje; postepeno vas menja. Novi kvalitet, novi plamen dolazi u vaše biće.
Kada uvidite da je sumnja nevolja i patnja, onda dolazi poverenje. Kada vidite da je vera mrtva, onda dolazi poverenje. Vi ste hrišćanin, hindus, musliman; jeste li ikada primetili da ste sasvim mrtvi? Koji ste vi vrsta hrišćanina? Ako ste zaista hrišćanin, vi ćete biti Hrist – ništa manje od toga. Poverenje će vas učiniti Hristom, vera će vas učiniti hrišćaninom – vrlo siromašnom imitacijom. Koja ste vrsta hrišćanina? Ona koja odlazi u crkvu, koja čita Bibliju?
Vaša vera nije znanje. To je neznanje.
Ovo se dogodilo u jednom Rotari klubu. Došao je veliki ekonomista da govori. Govorio je stručnim jezikom ekonomista. Prisutan je bio i gradski sveštenik i slušao je njegovo izlaganje. Posle govora, prišao mu je i rekao: “Održali ste divan govor, ali da budem iskren, nisam mogao da sledim nijednu reč.” Ekonomista je rekao: “U tom slučaju, ja ću vam reći šta da kažete svojim slušaocima: “Imajte veru.”
Kada ne možete razumeti, kada ste neznalica, celo društvo kaže: “Imaj veru.” Ja ću vam reći: Bolje je sumnjati nego imati lažnu veru. Bolje je sumnjati jer sumnja će stvoriti patnju. Vera je uteha; sumnja će stvoriti jad, nevolju. A ako postoji patnja, vi ćete tražiti poverenje. Ovo je problem dileme koja se javila u svetu. Zbog vere vi ste zaboravili kako da tražite poverenje. Zbog vere vi ste ostali bez poverenja. Zbog vere vi nosite leševe: vi ste hrišćani, hindusi, muslimani, i propustili ste celu suštinu. Zbog vere vi mislite da ste religiozni. Onda istraživanje prestaje.
Iskrena sumnja je bolja od neiskrene vere. Ako je vera lažna – a svaka vera je lažna ako niste izrasli u njoj, ako ona nije vaše osećanje i vaše biće i vaše iskustvo – svaka vera je lažna! Budite iskreni! Sumnjajte! Patite! Samo patnja će vas dovesti do razumevanja. Ako patite istinski, jednog dana ćete razumeti da je sumnja ta koja čini da patite. Onda preobražaj postaje moguć.
Pitate me: Kako možemo koristiti um koji osciluje od sumnje do verovanja da odemo izvan ova dva pola?
Ne možete ga koristiti, jer nikada niste iskreno sumnjali. Vaša vera je lažna: duboko ispod je skrivena sumnja. Samo na površini se nalazi premaz vere. Duboko ispod vi ste nesigurni – ali se bojite da priznate da ste ispunjeni sumnjom, zato stalno prianjate uz veru, stalno činite gestove vere. Možete izvoditi gestove, ali kroz njih ne možete stići do realnosti.
Možete ići da se klanjate u hramu, da činite rituale čoveka koji veruje. Ali nećete rasti, jer duboko ispod nema poverenja, samo sumnja. Vera je samo nadgradnja sumnje. To je kao ljubljenje osobe koju ne volite. Spolja sve je isto, vi činite gest ljubljenja. Nijedan naučnik ne može naći ikakvu razliku. Ako ljubite osobu, fotografija, psihološka pojava, prenošenje miliona klica s jednih usana na druge, sve je sasvim isto bilo da volite ili ne. Ako naučnik gleda i prati, kakva će biti razlika? Nema razlike – nema čak nijedne trunčice razlike. On će reći oba poljupca su sasvim ista.
Međutim, vi znate da kada volite osobu onda nešto nevidljivo teče, što ne može biti otkriveno nijednim instrumentom. Kada ne volite osobu, onda možete dati poljubac, ali ništa se ne dešava. Nema prenošenja energije, nikakvo prisno opštenje se ne dešava. Isto je sa verom i poverenjem. Poverenje je poljubac s ljubavlju, s duboko zaljubljenim srcem, a vera je poljubac bez ljubavi.
Dakle, odakle početi? Prva stvar je istraživanje same sumnje. Odbaciti lažnu veru.
Postati iskreni sumnjalica – iskreni. Vaša iskrenost će pomoći, jer ako ste iskreni, kako možete propustiti glavnu stvar da sumnja stvara patnju? Ako ste iskreni, vi ste prinuđeni to da znate.
Pre ili kasnije doći ćete do spoznaje da je sumnja stvorila više patnje – što više ulazite u sumnju, više ima patnje. Samo kroz jad ili nevolje čovek raste.
A kada stignete do tačke gde patnju više nije moguće tolerisati, nepodnošljiva je, vi je ostavljate, odbacujete. Ne odbacujete je vi; sama nepodnošljivost postaje odbacivanje. A kada jednom nema sumnje, a vi ste patili kroz nju, započinjete da se krećete prema poverenju.
Poverenje je preobražaj – šraddha; a Patanjđali kaže, da je šraddha – poverenje – osnova svakog samadhija, svakog krajnjeg iskustva božanskog.
Osho
