Poglavlje 5
Majstor majstora
Izlaganje 5. januara 1975. u Buddha dvorani.
I, 26: purvešamapi guruh kalenanavacchedat.
On je učitelj i »prvim mudracima«, budući vremenom neograničen.53
I, 27: tasya vacakah pranavah.
Reč koja ga iskazuje je prvobitna vibracija [AUM].
I, 28: tajjapastadarthabhavanam.
Ponavljati je i realizovati u sebi njen smisao [vodi također ka samadhiju].
I, 29: tatah pratjakcetanadhigamo’ pyantaraydbhavašca.
Ovim [ponavljanjem] postiže se Uvid u vlastitu unutrašnjost (pratyakcetana), a smetnje (antaraya) biće također otklonjene.
Patanjđali govori o fenomenu Boga. Bog nije tvorac. Za Patanjđalija, Bog je najviše cvetanje individualne svesti.
Svako je na putu da postane Bog. Ne samo vi, nego i kamenje, stene, svaka jedinica egzistencije je na putu da postane Bog. Neki su već postali; neki postaju; neki će postati.
Bog nije tvorac, nego kulminacija, vrh, najviše od egzistencije. On nije u početku; on je u kraju. I, naravno, u izvesnom smislu, on je i na početku takođe, jer na kraju može da cveta samo ono što je uvek bilo od samog početka kao seme. Bog je potencijalnost, skrivena mogućnost: ovo treba da se zapamti. Dakle Patanjđali nema jednog Boga, on ima beskonačno bogova. Cela egzistencija je puna bogova.
Jednom kada ste razumeli Patanjđalijevu koncepciju Boga, onda Bog nije da bi se samo obožavao. Vi morate da postanete jedno s njim; to je jedino obožavanje. Ako samo obožavate Boga, to neće pomoći. Zapravo, to je neozbiljno. Obožavanje, pravo obožavanje treba da se sastoji od postajanja vas samih Bogom. Čitav napor treba da bude da se dovede vasa potencijalnost do tačke gde eksplodira u ostvarenju – gde se seme rasprsne i ono što je bilo skriveno postaje ispoljeno. Vi ste neispoljeni Bog, i svo nastojanje je u tome kako dovesti neispoljeno do ispoljenog stanja – kako ga dovesti do ravni manifestacije.
Budući da je on izvan ograničenja vremena, on je majstor majstora.
On govori o svojoj koncepciji Boga. Kada neko postaje cvet, kada neko postaje lotos postojanja, mnoge stvari se njemu dešavaju i mnoge stvari počinju da se u egzistenciji dešavaju kroz njega. On postaje velika moć, jedna beskonačna snaga, i kroz njega na mnogo načina, drugima se pomaže da postanu bogovi na njihov vlastiti način.
Budući da je on izvan ograničenja vremena, on je majstor majstora.
Postoje tri tipa majstora. Jedan nije sasvim majstor; pre je učitelj. Učitelj je čovek koji uči, onaj koji pomaže ljudima da znaju o stvarima, bez njihove vlastite realizacije. Ponekad učitelji mogu privući hiljade ljudi. Jedina potrebna stvar je da oni budu dobri učitelji. Oni možda nisu spoznali sebe, ali mogu govoriti, mogu raspravljati, mogu propovedati, i mnogi ljudi mogu biti privučeni njihovim govorima, besedama, propovedima. Ali govoreći neprekidno o Bogu oni mogu obmanjivati sebe. Postepeno mogu početi da osećaju kako oni znaju.
Kada govorite o nekoj stvari, najveća opasnost je da možete početi da verujete da znate. U početku kada počnete da govorite, da podučavate – podučavanje ima neku privlačnost jer je to vrlo ispunjavajuće za ego – kada vas neko sluša pažljivo, duboko ispod to ispunjava vaš ego da vi znate, a on ne zna. Vi ste znalac, a on je neznalica.
Dogodilo se: sveštenik, veliki sveštenik, pozvan je u ludnicu da kaže nekoliko reči stanarima te kuće. Sveštenik nije očekivao mnogo, ali je bio iznenađen. Jedan ludak ga je slušao toliko pažljivo; nikada nije video nekog čoveka da ga sluša tako pažljivo. On se nagnuo napred i svaku reč primao u svoje srce. Čak nije ni treptao. Bio je toliko pažljiv – kao da je hipnotisan.
Kada je sveštenik završio propoved, video je istog čoveka kako prilazi upravniku i govori mu nešto. Bio je radoznao. Čim mu se pružila prilika, pitao je upravnika: “Šta vam je čovek rekao? Da li je rekao nešto o mojoj propovedi?” Upravnik je odgovorio: “Da.” Sveštenik je pitao: “Hoćete li mi reći šta je rekao?” Upravnik je bio malo nerad da to učini, ali je onda rekao: “Da, čovek je rekao: ’Vidite? A ja sam unutra, a on je van!”
Učitelj je tačno na istom mestu, u istom čamcu, kao što ste vi. On je takođe jedan stanar ludnice. On nema ništa više nego vi – samo malo više informacija. Informacije ne znače ništa. Možete da ih sakupite; obična, osrednja inteligencija je potrebna da skupi informacije. Čovek ne treba da bude genije, ne treba da bude mnogo talentovan. Samo osrednja inteligencija je dovoljna. Možete skupiti informacije. Možete stalno da ih sakupljate; možete postati učitelj.
Učitelj je onaj ko zna bez spoznaje. On privlači ljude, ako je dobar govornik, dobar pisac, ako ima ličnost, ako ima određenu harizmu oko sebe, magnetske oči, snažno telo. Postepeno on postaje sve veštiji. Međutim, ljudi oko njega ne mogu postati sledbenici, oni će ostati učenici. Čak i ako se on izdaje za majstora, ne može vas načiniti sledbenikom. Najviše vas može načiniti učenikom. Učenik je onaj koji je u potrazi za više informacija, a učitelj je onaj koji je sakupio više informacija. Ovo je prvi tip majstora – koji uopšte nije majstor.
Onda postoji drugi tip majstora – koji je spoznao sebe. Šta god kaže, on kaže kao Heraklit: “Ja sam tragao.” Ili kao Buda, on može reći: “Ja sam našao.” Heraklit je mnogo suptilniji. On je govorio ljudima koji ga ne bi mogli razumeti da je kazivao kao Buda: “Našao sam”. Buda kaže: “Ja sam najsavršeniji prosvetljeni čovek koji se ikada dogodio.” To izgleda egoistično, ali nije, i on je govorio svojim sledbenicima koji su mogli razumeti da tu uopšte nije bilo ega.
Heraklit je govorio ljudima koji nisu bili disciplinovani – samo običnim ljudima. Oni ne bi razumeli. On učtivo kaže: “Ja sam tragao, istraživao,” i ostavlja drugu stranu, ono: “Ja sam našao”, vašoj imaginaciji. Buda nikada ne kaže: “Ja sam tragao.” On kaže: “Našao sam! I ovo prosvetljenje se nikada nije dogodilo pre. Ono je najviše i potpuno.”
Čovek koji je našao jeste majstor. On će prihvatiti sledbenike. Učenici su zabranjeni; učenici ne mogu otići tamo sami od sebe. Čak i ako ih nanese tamo put, otići će što je pre moguće jer majstor vam neće pomoći da sakupljate još više znanja. On će pokušati da vas preobrazi. Daće vam postojanje, a ne znanje. Daće vam više bića, a ne više znanja. Učiniće vas usredištenim, a središte je negde oko pupka, ne u glavi.
Ko god živi u glavi jeste ekscentričan. Ova reč je lepa: engleska reč eccentric znači ‘izvan centra’. Zaista, lud je onaj ko god živi u glavi – glava je periferija. Možete živeti u svojim nogama, ili možete živeti u svojoj glavi; rastojanje od centra je isto. Centar je negde blizu pupka.
Učitelj vam pomaže da budete više i više ukorenjeni u glavi; majstor će vas iskoreniti iz glave i presaditi u centar. To je baš kao presađivanje, ima tako mnogo bola – nužno je da bude – patnje, agonije, jer kada se presađuje, biljka mora da bude iščupana iz svoga tla. Tako je uvek bilo. A onda opet, treba da bude zasađena u novu zemlju. To će potrajati. Stari listovi će otpasti. Cela biljka će proći kroz agoniju, nesigurnost, ne znajući da li će preživeti ili ne.
To je ponovno rođenje. S učiteljem nema ponovnog rođenja; s majstorom ima ponovnog rođenja.
Osho
