Peto pitanje:
Ja ne mogu izgleda osećati za vas kao da ste ljubavnik. To je osećanje da ste vi baš pravi za mene. Da li je to zbog mojih vezivanja sa muškarcima? Da li neko mora biti u ljubavi s vama kao preduslov za sledeću vrstu odnosa?
Vi uopšte ne razumete mene. Od vas se ne zahteva da budete moja ljubavnica. Od mene se ne traži da budem vaš ljubavnik. Inače ja razumem vašu teškoću. Ne možete razumeti da je ljubav moguća a da se ne bude ljubavnik. Možete me voleti a da mi ne budete ljubavnica; to je najviša vrsta ljubavi, najčistija ljubav.
Ovo se mora razumeti, jer odnos između majstora i sledbenika nije od ovoga sveta. On nije ni vaš otac ni vaš brat, niti muž, ni vaša žena, niti vaše dete. Ne, svi odnosi koji postoje u svetu su neprimenljivi između majstora i sledbenika. U nekom smislu on je sve, a u nekom smislu niko. U izvesnom smislu on može biti očinski. U određenom smislu on može biti za vas baš kao dete. Kada kažem u izvesnom smisli on će biti očinski za vas, on ne mora biti stariji od vas; on može biti vrlo mlad, ali u određenom smislu će biti očinski za vas jer daje i prima. Zato što on živi na vrhu brda, a vi u dolini, on ne mora biti stariji od vas u vremenu, ali je beskonačno stariji nego vi u večnosti. U određenom smislu on će biti isto kao dete za vas, jer je opet postao dete. Odnos je vrlo komplikovan, vrlo složen. On ne može biti vama suprug jer vas ne može posedovati i ne možete ga posedovati. Ali u određenom smislu, on je kao suprug. Bez posedovanja vas, vi ste posedovani. Bez ikakvog nastojanja s njegove strane, vaše držanje prema njemu nužno će biti slično držanju voljene. Zato što je nužno da odnos između majstora i sledbenika bude na takav način da sledbenik mora biti žensko, jer on je primalac i mora da bude otvoren. U stvari, mora da zatrudni s majstorom. Samo onda će biti moguće ponovno rođenje.
U izvesnom drugom smislu, majstor je kao supruga jer je vrlo nežan. Svi oštri uglovi su iščezli u njegovom životu. Postao je sve više i više okrugao. Čak i u svom telu, u svom biću, on je više žensko. Zbog toga Buda izgleda nežan, kao žensko.
Niče je kritikovao Budu samo zbog ovoga; da je on ženstveni muškarac. Niče je rekao da je on stvorio celu porodicu u Indiji, jer za njega, muškarac je snažan elemenat – a ženski znači slab. U izvesnom smislu on je u pravu, jer Buda je ženski, ali nije slab. Ili, slabost ima svoju vlastitu snagu koju nikakva moć ne može ikada imati. Dete je slabo, ali ono ima snagu koju nijedan stari čovek ne može imati.
Kamen je vrlo jak, a baš pored njega je cvet – vrlo slab. Ali cvet ima snagu koju nijedan kamen ne može nikada imati. Cvet je sigurno slab; ujutru se on rascveta, a uveče nestane. On je tako prolazan, on je tako privremen, tako trenutan. Međutim cvet ima snagu drugačijeg značenja, različitog kvaliteta jer je on tako osetljiv. U stvari, on umire tako brzo jer živi tako intenzivno. Sama žestina života u cvetu iscrpljuje ga do uveče. Stena nastavlja da živi jer ona živi tako ravnodušno. Život nije intenzivan; vrlo je inertan, lenj, pospan. Kamen spava, cvet živi.
Majstor je slab u određenom smislu, jer njegova slabost je njegova vlastita snaga. On je ženstven u određenom smislu jer sva agresija je nestala, svako nasilje je iščezlo. On je više kao majka nego kao otac. Stvar je vrlo kompleksna i od nikoga se ne zahteva da bude ljubavnik, od svakog se traži da bude u ljubavi.
Izgleda da ja ne mogu osećati da ste vi kao ljubavnik. To je upravo osećanje da ste baš pravi za mene.
Kako hladno! Baš pravi! Baš pravi nije dovoljno. Dok nisam više nego pravi za vas, ništa se neće dogoditi. Baš pravi je previše proračunato; baš pravi je manje nego dovoljno.
Baš pravi znači samo na periferiji se ja susrećem s vama, ne u središtu. Kada kažete: “Vi ste baš pravi za mene,” uporedo, ovo ne može biti od srca. To je baš od uma – proračunato, mudro, oštroumno, uporedo, ne upuštajući se u opasnosti odnosa srca, ostajući na periferiji uvek spremna da nestane. To znači: “baš pravi” – a “upravo pravi” nema u sebi energije, to je hladno.
Dakle, ako ne možete rasti izvan, bez ovoga, bolje je da me napustite, jer ništa se neće dogoditi. Nemate dovoljno energije. Ako se ne krećete brzo prema meni ja se ne mogu kretati prema vama. To nije moguće, morate se kretati. Odnos između sledbenika i majstora nije proračunat odnos. Kada majstor postane jedini majstor za vas – ne da je on jedini majstor, ima ih mnogo, ali u tome nije poenta – kada za učenika majstor postane jedini majstor, kada čitava istorija, prošlost i budućnost, postanu bledi pred tim čovekom; sve izbledi i samo taj čovek ostaje u vašem srcu, samo onda je nešto moguće.
Zbog ovoga se javljaju mnogi problemi. Neko se zaljubi u Budu. Onda on govori da je Buda jedini prosvetljen čovek. Onda on kaže: “Okej – Isus je tu, Krišna je tu, ali ne kao Buda.” Onda se Isus i Krišna odbacuju na periferiju. U centru, u samom srcu oltara, ili u oltaru srca, samo Buda postoji. Za sledbenika je to savršeno istinito. Kada se neko zaljubi u Isusa, Isus postaje centar; Buda, Mahavira i Muhamed su svi periferija. Kada majstor postane kao sunce, vi se krećete oko njega kao zemlja, kao planeta; on postaje vaš centar, sam centar vašeg života. Samo onda je nešto moguće, nikada pre toga.
Osho
