Poslednje, četvrto pitanje:
Rekli ste da duhovno nastojanje može da uzme dvadeset do trideset godina života, ili čak život, i da je čak i toliko nedovoljno. Međutim, zapadni um izgleda da je orijentisan na rezultate, nestrpljiv i previše praktičan. On želi odmah rezultate. Religijske tehnike dolaze i odlaze kao drugi hirovi na zapadu. Kako onda nameravate da uvedete jogu u zapadni um?
Ja nisam zainteresovan za zapadni um ili istočni um. To su dva aspekta uma. Ja sam zainteresovan za sám um. A ova istočno-zapadna dihotomija nije mnogo značajna, nije čak bitna sada. Ima istočnih umova na Zapadu, a ima i zapadnih umova na Istoku. Sada je cela stvar postala izmešana. Stari Istok je potpuno nestao.
Sećam se taoističke anegdote. Tri taoista su meditirali u pećini. Jedna godina je prošla. Bili su smireni, sedeli su i meditirali. Jednog dana je prošao u blizini jedan konjanik. Oni su ga ugledali. Jedan od trojice pustinjaka je rekao: “Konj koga je jahao bio je beo.” Druga dvojica su ostali nemi. Posle jedne godine, drugi pustinjak je rekao: “Konj je bio crn, nije bio beo.” Onda je opet prošla još jedna godina. Treći pustinjak je rekao: “Ako će biti rasprave, i svađe ja odlazim! Odlazim! Ometate moju tišinu!”
Šta znači da li je konj bio beo ili crn? Tri godine. Međutim, ovakav je tok na Istoku. Vremena nema. Istok nije svestan vremena uopšte. Istok živi u večnosti, kao da vreme ne prolazi. Sve je bilo statično.
Ali taj Istok više ne postoji. Zapad je pokvario sve; Istok je nestao. Kroz zapadno obrazovanje sada je sve zapadno. Samo je nekoliko ljudi sličnih ostrvima koji su istočnjaci – oni mogu biti na Zapadu, mogu biti na Istoku, nisu ni na koji način ograničeni na Istoku.
Inače svet kao celina, svet u potpunosti je postao zapadni.
Joga kaže – i pustite da to prodre u vas vrlo duboko jer će to biti vrlo značajno – joga kaže da što ste više nestrpljivi, više vremena će biti potrebno za vaš preobražaj. Što ste više u žurbi, više ćete biti zadržani. Žurba stvara takvu konfuziju da će odlaganje biti rezultat.
Što ste manje u žurbi, ranije će biti rezultata. Ako ste beskonačno strpljivi, baš ovog momenta transformacija se može dogoditi. Ako ste spremni da čekate zauvek, možda nećete čekati čak ni do sledećeg trenutka. Baš ovog momenta stvar se može dogoditi, jer to nije pitanje vremena, to je pitanje kvaliteta vašeg uma.
Beskonačno strpljenje. Jednostavno nemanje čežnje za rezultatima daje vam mnogo dubine. Žurba vas čini plitkim. Vi ste u takvoj žurbi da ne možete biti duboki. Ovog trenutka vi niste zainteresovani ovde u ovom momentu, nego šta će se dogoditi u sledećem.
Zainteresovani ste za rezultat. Krećete se ispred sebe; vaša dinamika je luda. Tako možete juriti previše, možete putovati previše, a da ne stignete nigde jer cilj koji treba postići je upravo već ovde. Treba da se bacite u to, ne da ga dostižete bilo gde. A baciti se možete samo ako ste potpuno strpljivi.
Reci ću vam jednu zen anegdotu. Jedan zen monah je prolazio kroz šumu. Iznenada je postao svestan da ga tigar sledi, pa je počeo da trči. Ali njegovo trčanje je zenovskog tipa; on se nije žurio. On nije lud. Njegovo trčanje je takođe glatko, harmonično. Uživao je u tome. Rečeno je da monah misli u umu: “Ako tigar uživa u tome, zašto ne bih ja?” A tigar ga je sledio. Onda je došao blizu provalije. Upravo da bi pobegao od tigra obesio se o granu drveta. Onda je pogledao dole. Drugi tigar je stajao dole čekajući na njega. Onda je stigao i prvi tigar, stao je pokraj drveta na vrhu brežuljka. On je visio između, samo na grani, a tigar je čekao dole na njega. On se smejao. Onda je pogledao. Dva miša su upravo grickala granu… jedan beo, a jedan crn. Onda se on nasmejao vrlo glasno. Rekao je: “Ovo je život. Dan i noć, beo i crni miš grickaju. Gde god da krenem, smrt me čeka. Ovo je život!” Rečeno je da je tada dostigao satori – prvo svetlucanje prosvetljenja. To je život! Ništa ne treba brinuti; tako stvari idu. Gde god krenete smrt čeka, a čak i ako ne idete nikuda, dan i noć seckaju vaš život. Stoga se on glasno smejao.
Onda je pogledao okolo, jer sada je fiksiran. Sada nema brige. Kada je smrt sigurna, čemu briga? Samo u nesigurnosti ima brige. Kada je sve izvesno, nema brige; sada je to postala sudbina. Stoga je tražio kako da uživa u ovih nekoliko trenutaka. Opazio je upravo pored grane nekoliko jagoda, ubrao ih i pojeo. Bile su najbolje u njegovom životu. Uživao je u njima, i kaže se da je tog trenutka postao prosvetljen.
Postao je Buda jer smrt je tako blizu da čak ni tada nije bio u žurbi. Mogao je da uživa u jagodama. To je slatko! Ukus je sladak! On zahvaljuje Bogu. Kaže se da u tom trenutku sve nestaje – tigrovi, grana, on sam. On je postao kosmos.
Ovo je strpljenje, apsolutno strpljenje! Gde god da ste, u tom trenutku uživajte bez pitanja za budućnost. Nema budućnosti u umu – samo sadašnji trenutak, sadašnjost trenutka, i vi ste ispunjeni. Onda nije potrebno da se ide nigde. Gde god ste, sa same te tačke vi ćete se baciti u okean; postaćete jedno s kosmosom.
Inače um nije zainteresovan za ovde i sada. Um je zainteresovan za neku budućnost, za neke rezultate. Dakle, pitanje je, na način relevantan za takav um, moderan um, hoće li biti bolje nazvati ga tako, nego zapadnim. Moderan um je stalno opsednut budućnošću, sa rezultatima, ne sa ovde i sada.
Kako se taj um može naučiti jogi? Ovaj um se može naučiti jogi jer ova orijentacija ka budućnosti ne vodi nigde. Ova orijentacija ka budućnosti je kreiranje konstantne patnje za moderan um. Mi smo stvorili pakao, stvorili smo ga previše. Sada, ili će čovek morati da iščezne sa ove planete zemlje, ili će morati da preobrazi sebe. Ili će čovečanstvo morati da umre kompletno – jer ovaj pakao se više ne može nastaviti – ili ćemo mi morati da prođemo kroz preobražaj.
Otuda, joga može postati vrlo sadržajna i bitna za moderni um, jer joga može da izbavi. Ona vas može naučiti kako da budete ovde i sada – kako da zaboravite prošlost, kako da zaboravite budućnost, i kako da ostanete u sadašnjem trenutku sa takvim intenzitetom da ovaj trenutak postane bezvremen, sam trenutak da postane večnost.
Patanjđali može postati sve više i više značajan. Kako se ovo stoleće primiče svom kraju, tehnike o ljudskom preobražaju će postati sve važnije i važnije. One već nastaju svuda u svetu – bilo da ih nazivate joga, zen ili sufi metodama ili ih nazivate tantra metodama. Na mnogo, mnogo načina, sve stare tradicionalne tehnike se razbuktavaju. Neka duboka potreba postoji, a oni koji razmišljaju, svuda, u bilo kom delu sveta, postaju zainteresovani da otkriju ponovo kako je čovečanstvo u prošlosti živelo sa takvim blaženstvom, takvim ushićenjem. Sa tako nepovoljnim uslovima, kako su i bogati ljudi živeli u prošlosti, a mi, s tako bogatim stanjem, zašto smo mi tako jadni.
Ovo je paradoks, moderni paradoks. Po prvi put na zemlji mi smo stvorili bogata, naučna društva, a ona su najružnija i najnesrećnija. A u prošlosti nije bilo naučne tehnologije, ni obilja, ništa od udobnosti, ali čovečanstvo je živelo u tako duboko mirnoj životnoj sredini – srećno, zahvalno. Šta se dogodilo? Možemo biti srećniji nego ikada, ali smo izgubili kontakt sa egzistencijom.
Ta egzistencija je ovde i sada, a nestrpljiv um ne može biti u kontaktu s njom.
Nestrpljenje je kao grozničavo, ludo stanje uma; vi stalno trčite. Čak i ako cilj dođe, ne možete stati tamo, jer jurenje je postalo vaša navika. Čak i ako postignete cilj vi ćete ga promašiti, vi ćete ga propustiti jer se ne možete zaustaviti. Ako se možete zaustaviti, cilj se ne treba tražiti.
Zen majstor Hui-Hai je rekao: “Traži, i izgubićeš; ne traži i dobićeš to odmah. Stani, i to je ovde. Trči, i nema ga nigde.”
Osho
