Velikosrpski keramičari

A bje­še, me­đu nji­ma, ma­ni­tua mi, i ne­ka­kvih te­ro­ri­sta-tam­bu­ra­ša, pa te­ro­ri­sta-ba­što­va­na i te­ro­ri­sta-pi­lja­ra, pa te­ro­ri­sta-vje­ro­vat­no di­vljih (a ka­kvih bi dru­go?!)- tak­si vo­za­ča, pa još i jed­na ba­ki­ca (po fe­mi­ni­stič­ki- te­ro­rist­ki­nja), valj­da ke­ra­mi­čar­ka ili tam­bu­ra­ši­ca ili pi­ljar­ka ili tu­rist­ki­nja ili pje­va­či­ca, đa­vo će ga i tu­ži­la­štvo i pra­vo­sud­ni or­ga­ni, zna­ti…
Bi­lo ka­ko bi­lo, ta­li­ka mu ju­nač­ko­ga, ni­je se iz­i­stin­ski ša­li­ti s tim. Mo­žda su, ka­ko se pret­po­sta­vlja, ovi i ova­kvi ba­ši­bo­zu­ci, ka­ko ih na­zva serb­ski pre­mi­jer i sve­dr­ži­telj Alek­san­dar Ve­li­ki, pre­đa­šnji Aca Ma­li, odi­sta sa­mo pret­hod­ni­ca, la­ka ko­nji­ca, za ono što, po­mje­ri se s mje­sta i ne bi­lo nam pri­mje­nje­no, sti­že iz va­zda opa­ke i na­o­pa­ke biv­še se­stri­ce Ser­bi­je i još na­o­pa­ki­je i opa­ki­je biv­še ma­tu­ške Ro­si­je. Jer, ve­li­ke se, avaj, igre igra­ju u ma­loj nam i mi­loj nam Go­ri­ci Cr­noj. Iz­gle­da da je ulog ve­ći od po­ke­ra­škog ta­vu­li­na, pa se pro­si­pa i zve­či na sva­ko­ju stra­nu. Ta­ko je to sa ve­li­kim igra­či­ma i ma­lim pod­me­ta­či­ma…
Elem, dok Mi­la­šin i smjer­ni i smi­re­ni Du­ško, na­pla­ću­ju pik­slu, ne­što se krup­no iza br­da va­lja. No, ve­li­ko­srp­so­ru­ska ke­ra­mi­čar­ska ba­ši­bo­zuk pret­hod­ni­ca je uhi­će­na i sad nam je, ba­rem mal­či­ce olak­ša­lo, ča­sti im i obra­za im dr­žav­no­ga i su­ve­re­no­ga i pra­vo­sud­no­ga i tu­ži­lač­ko­ga…Ali ipak, ne­što nam ne da mi­ra: mo­že li se, o ve­li­ki Ma­ni­tu, zmi­ja otrov­ni­ca li­kvi­di­ra­ti udar­cem po re­pu, to jest ve­li­ko­srp­skom ba­ši­bo­zu­ku ili je tre­ba, ka­ko mno­gi pred­la­žu u va­zda ju­nač­koj Go­ri­ci Cr­noj, opa­u­či­ti po tin­ta­ri i ta­ko se za­u­vi­jek oslo­bo­di­ti ve­li­ko­srp­sko­ru­ske te­ro­ri­stič­ke na­pa­sti ko­ja ka­ni da obur­da i za­va­li na­šeg neo­bur­da­nog pre­mi­je­ra i osta­le pre­mi­je­ro­ve obur­da­ne in­sti­tu­ci­je si­ste­ma ko­je či­ne jed­nu neo­bur­da­nu su­ve­re­nu i euro­a­tlan­tsku, da ka­že­mo, dič­nu, soj­sku i čoj­sku dr­ža­vu…
Či­ni nam se, po­me­nu­to­ga im ta­li­ka ju­nač­ko­ga, da je od­sud­ni čas na­stu­pio. Amar­ge­don, što bi se na­rod­ski re­klo. Tre­ba ubje­dlji­vo i ne­mi­lo­sti­vo po­ra­zi­ti si­le oso­vi­ne i ko­nač­no pre­du­ši­ti, od­no­sno da­nu­ti du­šom do ne­ke no­ve te­ro­ri­stič­ke pred­iz­bor­ne pri­jet­nje. Jer, bi­će još, ži­vi i zdra­vi bi­li, i iz­bo­ra i ve­li­ko­srp­skih ke­ra­mi­ča­ra, a i pod­lih na­mje­ra biv­še nam ma­tu­ške Ro­si­je…
Dok bu­de njih i nji­ho­vo­ga na­o­pa­ko­ga i zla na­u­ma, bi­će i ove i ova­kve Go­ri­ce Cr­ne ko­ja je, kao što bi re­kao cje­lo­mu­dre­ni i na­da­sve smjer­ni i smi­re­ni Da­laj Mi­lo La­ma, ova­ko ma­ju­šna i slat­ka, odo­lje­la ve­li­kim pri­jet­nja­ma i zlo­či­nač­kim na­mje­ra­ma. Opet ni­je­su uspje­li, ka­ko za­gr­mi Fi­lip Gro­mov­nik, da Go­ri­cu Cr­nu za­vi­ju u cr­no, od­no­sno da je pre­tvo­re u naj­o­bič­ni­ju ke­ra­mič­ku plo­či­cu i od­ne­su ne­kud: ka Bi­o­gra­du ili­ti Mo­skvi, po­me­nu­ti đa­vo će ga zna­ti…
Ne­go, sje­ća­mo li se za­bo­ga, da je i ona ve­e­e­li­ka dr­ža­va, dr­ža­ve­ti­na na­rod­ski re­če­no, ko­jom je ru­ko­vo­dio ma­li Jo­že, vje­či­to bi­la na po­kle­ku jer ni ta­da ni sa­da ne­pri­ja­telj ni­ka­da ne spa­va i od bud­no­sti na­ših za­kle­tih ne­pri­ja­te­lja za­vi­si i op­sta­nak na­še za­kle­te dr­ža­ve. Jer, če­mu nam dr­ža­va, ako ne­ma ne­pri­ja­te­lja, i če­mu se ra­du­je­mo, ako ne ve­li­ki­ma ne­pri­ja­te­lji­ma. A za­sa­da ve­ćih ne­pri­ja­te­lja od ve­li­ko­srp­skih ke­ra­mi­ča­ra, tam­bu­ra­ša, ba­što­va­na i di­vljih tak­si­sta iz­gle­da i ne­ma­mo, ma­da ka­žu da su i ru­ski ke­ra­mi­ča­ri, tam­bu­ra­ši i ba­što­va­ni, jed­nom ri­ječ­ju ru­ski ba­ši­bo­zuk, ta­ko­đe ne­pri­ja­te­lji na ras­pro­da­ji…
Iz­gle­da, ju­nač­ko­ga im i po­me­nu­to­ga im ta­li­ka, da su po­me­nu­ti ke­ra­mi­ča­ri i ne­ka­kvi te­to­vi­ra­ni(stra­šno!) rav­no­gor­ci(još stra­šni­je!) htje­li baš na iz­bor­ni dan i baš u Na­rod­noj skup­šti­ni da ga­đa­ju vječ­no­ga Mi­la­ši­na ke­ra­mič­kom plo­či­com, pa da ga ta­ko oša­mu­će­nog od­vu­ku u ne­po­zna­tom prav­cu. Na taj na­čin bi se ba­ši­bo­zuk-te­ro­ri­sti za­u­vi­jek upi­sa­li u pra­i­sto­ri­ju, a uz­gred bi i is­pu­ni­li ne­ka­kve svo­je ge­o­stra­te­ške ba­ši­bo­zuk-ci­lje­ve. Sre­ćom, ni­šta se od to­ga ni­je de­si­lo, ke­ra­mič­ke plo­či­ce su za­vr­ši­le ta­mo gdje tre­ba: u ne­ka­kvoj re­žim­skoj ku­hi­nji­ci ili vla­di­nom to­a­le­tu, đa­vo bi ga znao, va­žno je da su ne­u­tra­li­sa­ne do ne­kih, re­ko­smo li no­vih iz­bo­ra i slič­nih svet­ko­vi­na…
No, ka­ko re­če zna­me­ni­ti i bla­že­ni Mi­raš, po­gla­var ate­i­stič­ke cr­kve u Go­ri­ci Cr­noj, tre­ba se, ovo­ga pu­ta, re­ko­smo li, za­i­sta za­u­vi­jek ob­ra­ču­na­ti sa srp­skom cr­kvom u Cr­noj Go­ri jer­bo je ona osi­njak zla i te­ro­ri­stič­ka or­ga­ni­za­ci­ja ko­ja od­vaj­ka­da ra­di na zlo sva­kom ča­snom itd…Mon­te­ne­grin­cu. Mi­slim, nje­go­vo je da ka­že i da ob­la­go­slo­vi even­tu­al­ni, a ni­ka­da iz­vje­sni­ji ob­ra­čun sa cr­kve­nim ke­ra­mi­ča­ri­ma i da ih jed­nom za­u­vi­jek od­u­či od ke­ra­mi­čar­skog po­sla i na­u­ma. Da po ču­ve­nom srp­skom obi­ča­ju i ta­li­ku, oni so­bom po­plo­ča­ju do­brim na­mje­ra­ma i ke­ra­mič­kim plo­či­ca­ma put u pa­kao…Što bi se re­klo: šta će­te vi Ser­bi, ko­je­ga đa­vo­la u ovom na­šem ma­lom pa­kle­nom ra­ju?! Po­sljed­nji put vas li­je­po mo­li­mo: osta­vi­te nam ve­li­ko­srp­ski kr­va­vi pli­jen, is­pi­ši­te se dra­go­volj­no iz ži­vu­ćih i no­si­te se u tri lje­pe…itd i po­zdra­vi­te glav­nog ke­ra­mi­ča­ra u Mo­skvi!
Ša­la kra­ju, iako je ša­la bes­kraj­na: ni­šta ni­je ne­mo­gu­će dok se ne do­ka­že da je sve mo­gu­će. Do ta­da, a i na­kon to­ga, ne­ka nas ve­li­ki Ma­ni­tu sve za­jed­no ču­va ve­li­ko­ga zla. U me­đu­vre­me­nu, va­ša je stvar: ili će­te i ovo­ga pu­ta po­vje­ro­va­ti do­ka­za­nim pre­va­ran­ti­ma ili će do­ka­za­ni pre­va­ran­ti bez po­mo­ći ve­li­ko­srp­skih ke­ra­mi­ča­ra i ru­skih ve­li­ko­ke­ra­mi­ča­ra i ba­ši­bo­zu­ka, jed­nom za­u­vi­jek sja­ha­ti sa pre­to­va­re­nog, oja­đe­nog i slu­đe­nog gra­đan­stva.

http://www.dan.co.me/?nivo=3&rubrika=Stav&clanak=570428&datum=2016-10-27&naslov=Velikosrpski%20kerami%E8ari