Treće:
Lik, zazivan neprekidno rečima bez ikakve suštine u njegovoj pozadini, je vikalpa – imaginacija.
Imaginacija nastaje samo kroz reči, verbalne strukture. Vi kreirate stvar – ona nije tu, ona nije realnost. Ali vi je kreirate kroz vaše mentalne likove. I možete stvarati to do takvog opsega da postanete obmanuti od nje i mislite da je realna. Ovo se događa u hipnozi.
Hipnotišete osobu i kažete šta god hoćete; ona priziva taj lik, i on postane realan. Vi to možete uraditi. To činite na mnogo načina.
Jedna od najčuvenijih američkih glumica, Greta Garbo, napisala je u svojim memoarima. Bila je jedna obična devojka, baš jednostavna, obična devojka, vrlo siromašna i radila je u berbernici samo za nekoliko novčića, stavljala je sapun na lice mušterija. Radila je to tri godine. Jednog dana jedan američki filmski režiser bio je u toj berbernici, i ona je stavila sapun na njegovo lice, i kao što to amerikanci čine – on možda nije ni mislio o tome – jednostavno je pogledao u ogledalo, odraz devojke i rekao: “Kako je lepa!” Upravo tog momenta Greta Garbo je rođena!
Ona je pisala: iznenada je postala drugačija; nikada nije mislila o sebi da je lepa; nije mogla to da pojmi. Nikada nije od nikoga čula da je lepa. Po prvi put ona je takođe pogledala u ogledalo i lice joj bilo različito – taj čovek ju je učinio lepom. I čitav život se promenio.
Sledila je tog čoveka i postala je jedna od najčuvenijih filmskih glumica.
Šta se dogodilo? Samo hipnoza, hipnoza kroz reč “lepa” – delovala je. To deluje, to postaje hemija. Svako veruje nešto o sebi. To verovanje postaje stvarnost, jer verovanje započinje delovati na vas.
Imaginacija je sila. Ali to je prizvana, zamišljena sila. Možete je koristiti i možete biti iskorišćeni od nje. Ako možete da je koristite, ona će postati korisna, a ako ste korišćeni od nje, ona je fatalna, ona je opasna. Mašta može da postane ludilo svakog momenta; imaginacija može biti korisna ako kroz nju stvarate situaciju za vaš unutrašnji rast i kristalizaciju.
Kroz reči se prizivaju stvari. Za ljudska bića reči, jezik, verbalne konstrukcije postale su značajne toliko da sada ništa nije značajnije. Ako iznenada neko kaže: ‘Vatra’, reč ‘vatra’ odmah će vas promeniti. Možda nema vatre, ali vi ćete prestati da me slušate. Neće biti napora da se stane; iznenada ćete prestati da me slušate, počećete da trčite tamo-amo. Reč ‘vatra’ obuzela je maštu.
Na vas reči utiču na taj način. Ljudi u poslovima oglašavanja znaju koje reči da koriste da bi prizvali slike. Kroz ove reči mogu da vas dohvate, mogu zarobiti celo tržište. Ima mnogo takvih reči. Oni ih stalno menjaju sa modom.
Zadnjih nekoliko godina reč “novo” je ovladala. Tako sve, ako pogledate oglase, jeste “novo” – “novi” Lux sapun. “Lux sapun” neće delovati. “Novi” privlači odmah. Svako je za novo; svako traga za novim, nečim novim, jer svakome je dosadno sa starim. Tako sve novo ima privlačnost. To možda neće biti bolje od starog, može biti gore, ali sama reč “novo” otvara vidike u umu.
Ove reči i njihov uticaj treba duboko razumeti. Jer osoba koja je u potrazi za istinom mora biti svesna uticaja reči. Političari, ljudi u oglašavanju, koriste reči i mogu kreirati kroz reči takvu imaginaciju da možete dati svoj život – možete odbaciti svoj život samo za reči.
Koje su to reči “Nacija”, “nacionalna zastava” – samo reči! “Hinduizam” – možete reći: “hinduizam je u opasnosti” i iznenada mnogi ljudi su spremni da učine nešto ili čak da umru. Samo nekoliko reči. Naša nacija je uvređena. Šta je “naša nacija”? Samo reči. Zastava nije ništa drugo do komad platna, ali cela nacija može umreti za zastavu jer je neko uvredio zastavu, ponizio je. Kakve besmislice se dešavaju u svetu zbog reči! Reči su opasne. One imaju duboke izvore uticaja unutar vas. One aktiviraju nešto u vama, i možete biti zarobljeni.
Mašta mora da se razume kaže Patanjđali, jer na putu meditacije reči će biti odbačene tako da uticaj od drugih može biti odbačen. Zapamtite, reči su naučene od drugih; vi niste rođeni s rečima. Njima su vas naučili, a kroz reči i mnogim predrasudama. Kroz reči religija, kroz reči mitova – sa svim tim ste napunjeni. Reč je medijum, vozilo kulture, društva, informacija.
Ne možete pobuditi životinje da se bore za naciju. Ne možete zato što one ne znaju šta je “nacija”. Zbog toga nema ratova u životinjskom carstvu. Ne postoje ratovi, nema zastava, nema hramova, nema džamija. Ako bi životinje mogle pogledati u nas bile bi prinuđene da misle da ljudi imaju neku opsesiju s rečima, jer ratovi nastaju oko njih, milioni bivaju ubijeni samo zbog reči.
Neko je Jevrejin, “Ubij ga” – samo zbog reči ‘Jevrejin’. Promeni etiketu, on postane hrišćanin, onda ga ne treba ubiti. Ali on nije spreman da promeni etiketu. On će reći: “Neka me i ubiju ali neću promeniti svoju etiketu. Ja sam Jevrejin.” On je takođe čvrst u svom ubeđenju, kao i drugi. Ali to su samo reči.
Žan Pol Sartr je napisao svoju autobiografiju i dao joj je naslov: “Reči”. To je divno jer što se tiče uma čitava biografija svakog uma sastoji se samo od reči i ničega drugog. Patanjđali kaže da čovek treba da bude svestan ovoga, jer na stazi meditacije, reči treba da budu ostavljene u pozadini. Nacije, religije, spisi, jezici, moraju biti ostavljeni iza i čovek mora da postane bezazlen, slobodan od reči. Kada ste slobodni od reči neće biti mašte, a kada nema imaginacije vi se možete suočiti sa istinom. Inače, nastavićete da je stvarate.
Ako dođete da se sretnete s Bogom, morate ga sresti bez ikakvih reči. Ako imate neke reči, on možda neće pristajati i odgovarati vašoj ideji. Jer ako hindus misli da on ima hiljadu ruku, a Bog dođe samo sa dve ruke, hindus će ga odbaciti: “Ti nisi uopšte Bog. Samo s dve ruke? Bog ima hiljadu ruku. Pokaži mi svoje druge ruke. Samo onda ti mogu verovati.”
To se dogodilo. Jedna od najlepših osoba iz prošlog stoleća bio je Sai Baba iz Širdija. On je imao prijatelje i sledbenike. Sai Baba je bio musliman. Niko nije znao da li je bio musliman ili hindus, ali je živeo u džamiji pa se zato verovalo da je musliman. Sledbenik hindus je bilo tamo, voleo ga je i poštovao, imao mnogo vere u Sai Babu. Svakog dana bi dolazio za svoj daršan, ne bi otišao dok ga ne vidi. Ponekad se događalo da bi čekao celog dana, ali bez viđenja on ne bi odlazio, a ne bi uzimao ni hranu dok ne bi video Sai Babu. Jednom se dogodilo da je ceo dan prošao, mnoštvo se sakupilo i velika gomila – a on nije mogao da uđe. Kada su svi otišli, uveče, on je dodirnuo njegova stopala. Sai Baba mu je rekao: “Zašto nepotrebno čekaš? Nije nužno da me vidiš ovde, ja mogu doći tamo. Prekini sa tim od sutra. Sada ću ja delovati. Pre nego što uzmeš hranu videćeš me svakog dana.”
Učenik je bio vrlo srećan. Tako da je sledećeg dana čekao i čekao, ništa se nije dogodilo. Mnoge stvari su se dogodile stvarno, ali ništa se nije dogodilo prema njegovoj koncepciji. Do večeri je postao vrlo srdit. Nije uzeo hranu, a Sai Baba se nije pojavio pa je opet čekao. Rekao je: “Obećao si, a nisi ispunio obećanje?”
Sai Baba je rekao: “Ali ja sam se pojavio tri puta, ne samo jednom. Prvi put kada sam došao, bi sam prosjak a ti si mi rekao: “Skloni se dalje! Ne dolazi ovamo!” Drugi put kada sam došao bio sam starica, a ti nisi hteo da me pogledaš, zatvorio si oči” – jer sledbenici imaju naviku da ne gledaju žene; on je praktikovao ne gledanje žene, stoga je zatvorio oči. Sai Baba je rekao: “Ja sam dolazio, ali šta si ti očekivao? Treba li da uđem u tvoje oči, zatvorene oči? Stajao sam tamo, ali ti si zatvorio oči. Onog momenta kada si me ugledao, zatvorio si oči. Onda sam treći put došao kao pas, a ti mi nisi dozvolio da uđem unutra. Sa štapom si stajao na vratima.”
Te tri stvari su se dogodile. I ove tri stvari se događaju celom čovečanstvu. Božansko dolazi u mnogim oblicima, ali vi imate predubeđenja; imate unapred stvorene koncepcije; ne možete videti. Bog mora da se pojavi saglasno s vašim očekivanjima, a on se ne pojavljuje nikada u saglasnosti s vama. On se nikada neće pojaviti prema vašim očekivanjima. Vi ne možete postavljati pravila za njega i ne možete postavljati nikakve uslove.
Kada sve zamisli otpadnu, samo tada se istina pojavljuje. Jer zamisli stalno stvaraju uslove i istina kakva jeste ne može se pojaviti. Samo u otvorenom umu, samo u golom, praznom umu, istina se javlja, jer je tada vi ne možete izobličiti.
Osho
