Neko je opsednut jedenjem hrane – on je lud; i onaj ko je opsednut ne jedenjem hrane – on je takođe lud. Oboje uništavaju svoje telo – klistiranje – i post su se koristili kao trik.
Kad god nastavite da postite vaša energija se smanji; mora, jer hrana je potrebna da održava neprekidan tok. Posle tri, četiri dana posta, vaša energija je tako niska da um ne može dobiti ništa od preostale energije, jer um je obilje, luksuz. Kada telo ima previše, onda to daje umu. Um je docniji, napredniji; vrlo kasno je došao u svet. Telo je osnovno i primarno. Prvo, telesne potrebe treba da budu ispunjene – samo onda um.
To je isto kao kada ste gladni; ne možete podržati filozofa u gradu. Kada ste gladni filozof mora da se makne odatle; on ne može živeti tu. Filozofija dolazi samo kada je društvo u obilju, bogato. Religija dolazi samo kada je društvo bogato, kada su osnovne potrebe zadovoljene. Ista je ekonomija u telu; prvo telo, zatim dolazi um. Ako je telo u nevolji i ne dobije nužan obrok za sebe, onda će obrok za um odmah biti ukinut.
Ovo je trik koji su ljudi izvodili u svojim vlastitim telima; kada je udeo za um ukinut, um ne može misliti, jer za razmišljanje je nužna energija. Ljudi misle da su postali meditativni, jer um više nema misli. To nije istina. Dajte im hranu i misli će se povratiti. Kada energija ne teče, um postaje kao letnje korito reke – reka ne teče ali obale su tu, sve je spremno. Kad god padne kiša, reka će opet poteći. Kad god bude energije, opet će zmija podići svoju glavu. Zmija nije mrtva – jednostavno je u komi jer nije snabdevena energijom.
Post je trik za stvaranje lažnog meditativnog stanja. Post je takođe trik za stvaranje prividnog brahmacharye, celibata – jer kada postite, energija nije visoka, i seksualni centar ne može dobiti energiju.
Postoji opet pitanje ekonomije; individua živi kroz hranu; društvo živi kroz seks, rasa živi kroz seks. Vi ste ovde jer roditelji su se voleli, upustili su se u seks. Deca će biti ovde, vi ćete otići, ako se upustite u seks. Ako se ne upustite u seks, onda više neće postojati budućnost. Ne pomažete postojanje rase. Ako svako postane brahmachari, ili neoženjen, onda će društvo iščeznuti.
Kroz hranu individualno telo preživljava; a kroz seks telo nacije. Ali prva je individua, jer ako individue nema, kako onda može preživeti rasa? Dakle individua je primarna, rasa je sekundarna. Kada ste puni energije i telo se oseća dobro, onda se odmah seksualni centar snabdeva energijom. Sada imate dovoljno energije i možete je podeliti s rasom. Kada je slab protok energije, seks iščezava. Samo nastavite da postite deset dana i osetićete desetog dana da niste zainteresovani za žene. Ako nastavite s dužim postom od petnaest dana, petnaestog dana čak i ako bi vrlo lepi Playboy i Playgirl magazini bili tu, nećete moći čak ni da ih otvorite. Ležaće tu i prašina će se skupljati na njima. Nećete biti dovedeni u iskušenje. Dalje od dvadeset prvog dana, ako nastavite da postite, čak i naga žena može plesati ovde, a vi ćete sedeti kao Buda. Niste vi postali kao Buda… samo dobra hrana za jedan dan, i sledećeg dana bićete zainteresovani za Playboy i Playgirl. Posle tri dana energija opet teče; vi ste zainteresovani za žene.
U stvari psiholozi su to načinili kriterijumom; ako čovek nije zainteresovan za žene, nešto nije u redu; slabo teče energija. Od sto slučajeva, devedeset devet slučajeva – tačno je, oni su u pravu. Samo u stotom slučaju oni ne bi bili u pravu, jer on će biti Buda – ne da energija slabo teče; energija je najviša, na svom vrhu, na svom maksimumu. Ali sada je on drugačiji čovek koji se kreće u različitoj dimenziji, gde on nije zainteresovan za druge, jer je postao ispunjen sobom. Nema pokretanja za drugim – ne da nedostaje energija.
Kada sam govorio tom novopridošlom početniku, video sam na njegovom licu da odmahuje glavom “ne”. Nije rekao nijednu jedinu reč, ali sam znao da kazuje: “Ne mogu verovati ovo”. A onda je rekao: “Ja verujem u post, i došao sam ovde jer verujem u post. Šta god da vi kažete, ne osećam da mogu biti saglasan s tim.”
Vi ne možete slušati zbog sećanja; ne možete videti zbog sećanja, uspomena, ne možete posmatrati činjenično stanje sveta zbog pamćenja. Memorija ulazi unutra – vaša prošlost, vaše znanje, vaše učenje, vaša iskustva – oni boje realnost. Svet nije iluzoran, ali kada ga tumačite, vi živite u iluzornom svetu. Zapamtite to.
Hindusi kažu svet je maya, iluzija. Kada oni to kažu ne misle da svet ne postoji, jednostavno misle na svet koji je u vama, svet vaših interpretacija. Svet je činjenično stanje, nije nestvaran; to je sam brahman. To je vrhovna stvarnost. Ali ne i svet koji ste kreirali kroz svoj um i memoriju, i u kome živite, koji vas okružuje, kao atmosfera oko vas… a vi se krećete s njom i u njoj. Gde god da idete nosite je oko sebe. To je vaša aura i kroz nju gledate na svet. Onda u šta god da gledate nije stvarnost, to je samo jedna interpretacija.
Patanjđali kaže:
Nirvitarka samadhi se postiže kada se pročisti pamćenje, i um je sposoban da razume istinsku prirodu stvari bez smetnje.
Interpretacija je smetnja. Vi tumačite i realnost se gubi. Posmatrajte bez interpretacije i realnost postoji, uvek je bila tu. Realnost je svakog trenutka tu. Kako to može biti drugačije? Realnost označava ono što je stvarno. Ona se ne pomera sa svog mesta čak ni za jedan tren. Vi upravo sada živite u svojim interpretacijama i stvarate svoj vlastiti svet. Realnost je opšta, iluzija je privatna.
Osho
