Poslednje stanje vairagye, beželjnost je obustava svih želja uz pomoć saznavanja unutarnje prirode puruše, vrhovnog Sopstva.
Kako se to događa? Samo znajući najdublju srž sebe samoga, purušu, unutarnjeg stanovnika. Samo znajući njega! Patanjđali kaže, Buda kaže, Lao Ce kaže, samo znajući njega, sve želje nestaju.
To je misteriozno, i logični um je prinuđen da pita kako se to dešava da samo pomoću poznavanja sebe samih sve želje nestaju. To se događa jer sada znajući sami sebe, ovakve kakvi smo, sve želje su nastale. Želje su jednostavno neznanje o sebi. Zašto? Sve što tražite kroz želje je tu, skriveno u Sopstvu. Ako znate Sebe, želje će nestati.
Na primer, tražite snagu. Svako traži moć. Moć stvara ludilo u svakome. Izgleda da samo ljudsko društvo postoji na takav način da se svako odaje moći.
Dete se rodi; ono je bespomoćno. To je prvo osećanje koje svi uvek nosite u sebi. Dete se rodi, ono je bespomoćno, a bespomoćno dete želi snagu. To je prirodno jer svako je snažniji od njega. Majka je snažnija, otac je snažniji, braća su snažnija, svako je snažniji, a dete je apsolutno bespomoćno. Naravno, prva želja koja se javi je da ima moć – kako da izraste snažno, kako da bude dominantno. I dete započinje da biva političar od tog trenutka.
Ono započinje da uči trikove kako da vlada.
Ako plače previše, saznaje da može vladati kroz plakanje. Može dominirati čitavom kućom samo pomoću plakanja. Ono uči da plače. Žene nastavljaju s tim čak i kada više nisu deca. One su naučile tajnu, nastavljaju to. A treba da nastavljaju s tim jer ostaju bespomoćne.
To je politika moći.
Ono zna trik, i može stvoriti smetnju. Može kreirati takvu smetnju da morate prihvatiti nagodbu s njim. I svakog trenutka ono duboko oseća da jedina stvar koju treba jeste snaga, više moći. Ono će učiti, ići će u školu, ono će rasti, ono će voleti, ali u pozadini svega – njegovog obrazovanja, ljubavi, igre – ono će nalaziti kako da dobije više snage. Kroz obrazovanje ono će želeti da dominira, kako da bude prvo u razredu tako da može dominirati, kako da dobije više novca tako da može dominirati, kako da napreduje u širenju uticaja I teritorije dominacije. Čitav život će mu biti posvećen moći.
Mnogo života je jednostavno protraćeno. Čak i ako dobijete snagu, šta ćete raditi? Jednostavne detinjaste želje su ispunjene. Dakle, kada postanete Napoleon ili Hitler, iznenada postajete svesni da je ceo napor bio beskoristan, uzaludan. Samo je detinjasta želja bila ispunjena, to je sve. Sada šta da se čini? Šta da se čini sa tom snagom? Ako je želja ispunjena vi ste frustrirani. Ako želja nije ispunjena vi ste frustrirani, a ona apsolutno ne može biti ispunjena, jer niko ne može biti tako moćan da može osećati, ‘Sada je dovoljno’ – niko! Svet je tako kompleksan da se čak i Hitler oseća nemoćnim u nekim momentima, čak i Napoleon će se osećati slabim u nekim trenucima. Niko ne može da oseća apsolutnu snagu, i ništa ne može da vas zadovolji.
Ali kada neko upozna svoje Sopstvo, on dolazi do izvora apsolutne snage. Onda želja za snagom nestaje jer znate da ste već kralj, a samo ste mislili da ste prosjak. Vi ste se borili da postanete veći prosjak, moćniji prosjak, a već ste bili kralj. Iznenada ste shvatili da vam ne nedostaje ništa. Niste bespomoćni. Vi ste izvor svih energija, vi ste sam izvor života. To osećanje nemoći u detinjstvu kreirano je od drugih. I to je začaran krug koji su oni stvorili u vama jer su to stvorili u njima njihovi roditelji, i tako dalje i tako dalje.
Vaši roditelji su stvorili osećanje u vama da ste nemoćni. Zašto? Jer su se samo kroz to oni mogli osećati snažnim. Možda mislite da veoma volite decu. Izgleda da to nije slučaj.
Vi volite moć, a kada dobijete decu, kada postanete majke i očevi, vi ste moćniji. Možda vas niko ne sluša; možda niste ništa u svetu, ali ste barem u granicama svoje kuće jaki. Možete bar da maltretirate malu decu.
Pogledajte očeve i majke: oni muče! Oni maltretiraju izražavajući ljubav tako da im čak ne možete reći: “Vi mučite.” Oni muče ‘za njihovo vlastito dobro’, radi dobra same dece!
Pomažu im da rastu. Oni se osećaju jaki. Psiholozi kažu da mnogi ljudi biraju učiteljski poziv samo da bi bili uticajni, jer sa tridesetoro dece na raspolaganju, vi se osećate baš kao kralj.
Govorilo se da je Aurangajeba zatvorio njegov sin. Kada je bio uhapšen, on je napisao pismo u kome je rekao: “Samo jedna želja, ako je možeš ispuniti, biće dobro, i ja ću biti srećan. Samo mi pošalji tridesetoro dece tako da ih mogu podučavati u mom zatvoru.”
Kaže se da je sin rekao: “Moj otac je uvek ostao kralj, i on ne može izgubiti svoje kraljevstvo. Tako da je čak i u zatvoru njemu trebalo tridesetoro dece da bi ih podučavao.”
Gledajte! Idite u školu! Učitelj sedi na svojoj stolici – i apsolutna moć, gospodar je svega što se tamo događa. Ljudi žele decu ne zbog ljubavi, jer da ih vole zaista, svet bi bio drugačiji. Ako volite svoje dete, svet bi bio potpuno drugačiji. Nećete mu pomagati da bude bespomoćno, da se oseća bespomoćno, daćete mu tako mnogo ljubavi da će osećati da je jako.
Ako mu date ljubav, onda ono nikada neće tražiti moć. Ono neće postati politički lider; ono neće ići na izbore. Ono neće pokušavati da gomila novac i da poludi za njim, jer ono zna da je to beskorisno – ono je već moćno; ljubav je dovoljna.
Ako niko ne daje ljubav, zato ono stvara zamene. Sve vaše želje, bilo za uticajem, novcem, ugledom, pokazuju da ste nečemu učeni u vašem detinjstvu, nešto je bilo uslovljeno u vašem bio-kompjuteru i vi sledite to uslovljavanje bez gledanja unutra, jer bilo šta da tražite to već jeste tu.
Patanjđalijev sav napor je da postavi vaš bio-kompjuter u tišinu tako da se ne upliće.
To je meditacija. To je postavljanje vašeg bio-kompjutera nekoliko trenutaka u tišinu, u stanje bez vibracija, tako da možete pogledati unutra i čuti svoju najdublju prirodu. Samo brz pogled, letimično sagledavanje će vas promeniti, jer onda ovaj bio-kompjuter ne može da vas obmane.
Ovaj bio-kompjuter stalno govori: ‘Uradi ovo, uradi ono!’ On nastavlja neprekidno da vas manipuliše da ‘morate imati više snage; inače niste niko.’
Ako gledate unutra, nije potrebno da budete neko; nije potrebno da budete važna ličnost. Vi ste već prihvaćeni kakvi jeste. Čitava egzistencija vas prihvata, srećna je što se tiče vas. Vi ste cvetanje – individualno cvetanje, različito od svakog drugog, jedinstveno, i Bog vam želi dobrodošlicu; inače ne biste bili ovde. Vi ste ovde samo zato što ste prihvaćeni. Vi ste ovde samo zato jer vas Bog voli, univerzum vas voli i potrebni ste egzistenciji. Vi ste neophodni.
Jednom kada znate svoju unutarnju prirodu, koju Patanjđali zove puruša – puruša znači unutrašnji stanovnik… Telo je kao kuća. Unutrašnji stanovnik, unutarnja svest, jeste puruša. Jednom kada znate ovu unutarnju svest, ništa nije potrebno. Vi ste dovoljni, više nego dovoljni. Vi ste savršeni kakvi jeste. Potpuno ste prihvaćeni, dobrodošli. Egzistencija postaje blagoslov.
Želje nestaju; one su bile deo neznanja Sebe. Sa znanjem Sebe, one nestaju, izvetre.
Abhyasa, stalna unutarnja praksa, svesni napor da se bude sve više budan, da se bude sve više gospodar sebe, da se bude sve manje i manje pod kontrolom navika, mehaničnosti, robotu sličnim mehanizmima – i vairagya, beželjnost: ovo dvoje kada se postignu čovek postaje jogin; kada se ovo dvoje dostignu čovek je postigao cilj.
Ponoviću: samo nemojte stvarati borbu. Dozvolite da se sve ovo dešava, da bude sve više spontano. Ne borite se sa negativnim. Bolje kreirajte pozitivno. Ne borite se sa seksom, sa hranom, ni sa čim. Bolje, nađite ono što vam daje više sreće, odakle ona dolazi – krećite se u tom pravcu. Želje tako postepeno nestaju.
I drugo: budite sve više i više svesni. Šta god da se dešava, budite sve više svesni. Ostanite u tom trenutku, prihvatite taj trenutak. Ne tražite nešto drugo. Onda nećete stvarati patnju. Ako postoji bol, neka bude tu. Ostanite u tome i tecite u tome. Jedini uslov je, ostanite budni.
Znalački, pažljivo, uđite u to, tecite u tome. Ne opirite se!
Kada bol iščezne, želja za uživanjem takođe iščezava. Kada niste u bolu, vi ne tražite zadovoljenje. Kada nema jada, prepuštanje zadovoljstvima postaje bez značaja. I sve više I više nastavljate da padate u unutarnji ambis. A to je tako blaženo, to je tako duboka ekstaza, da čak i letimičnim sagledavanjem toga ceo svet postaje beznačajan. Onda sve što vam ovaj svet može dati postaje beskorisno.
Ni to ne sme postati borbeno držanje – ne treba da postanete ratnik, treba da postanete meditant. Ako ste meditativni, spontano će vam se stvari događati koje će vas preobraziti i promeniti. Započnite borbu i započeli ste gušenje. A ugušivanje će vas voditi do sve veće i veće patnje. Tako se možete obmanuti.
Ima mnogo ljudi koji ne obmanjuju samo druge, nego stalno obmanjuju sebe. Oni misle da nisu u patnji; stalno govore da nisu u nevolji. Ali čitava njihova egzistencija je jadna.
Kada kažu da nisu u bedi, njihova lica, njihove oči, njihovo srce, sve je u bedi.
Ispričaću vam jednu anegdotu, a onda ću završiti. Čuo sam da se jednom dogodilo da su dvanaest dama stigle u čistilište. Anđeo koji ih je vodio upitao je: “Da li je neka od vas bila neverna svom mužu dok ste bile na zemlji? Ako je neka bila neverna svom mužu, ona treba da podigne ruku.” Sramežljivo, oklevajući, ubrzo su jedanaest dama podigle svoje ruke. Anđeo je uzeo telefon i pozvao: “Halo! Da li je to pakao? Imate li tamo mesta za dvanaest nevernih žena? – jedna od njih je gluva k’o kamen!”
Nije potrebno ni da to kažete ili ne. Vaše lice, samo vaše biće, pokazuje sve. Možete reći da niste jadni, ali način na koji to kažete, način na koji jeste, pokazuje da ste jadni. Ne možete obmanjivati, u tome nema svrhe jer niko ne može obmanuti nikoga drugog, možete obmanuti samo sebe.
Zapamtite, ako ste jadni, vi ste stvorili sve to. Pustite da prodre duboko u vaše srce to da ste stvorili svoje patnje jer će to postati formula, ključ. Ako ste vi stvorili svoje patnje, samo onda vi možete i da ih uništite. Ako ih je stvorio neko drugi, onda ste nemoćni. Vi ste stvorili svoju patnju, zato možete da je uništite. Vi ste je stvorili kroz pogrešne navike, pogrešna gledišta, prepuštanjima, kroz želje.
Odbacite te obrasce! Gledajte novim, čistim pogledom! A sam ovaj život je najveća radost koja je moguća ljudskoj svesti.
Naša suština ili Sopstvo je svest koja omogućava samu Celinu, Apsolut. Šta bi drugo moglo da bude? Sama definicija Apsoluta jeste da je on sve, da je nedeljiv, da postoji po holografskom modelu, tako da svaki prividni deo Apsoluta sadrži njegovu Celinu, da je sve što postoji na bilo kakav način zapravo sam Apsolut. Tako je to i naše Sopstvo. Samo je refleksija svesti o tome različita, negde je gušća i izražava se kroz grubi oblik, a negde finija i ogleda se kao delanje i informacija, a najčistija je kao samospoznaja ili čista svest o Sebi. Probuđen čovek je svesni subjekt Celine. U njemu se Celina najjasnije ogleda i spoznaje kao ona sama i kao suština čovekova, njegova samosvest. U tome je odgovor kako želje nestaju kada čovek spozna sebe. Dok smo u iluziji da smo samo jedna otuđena i posebna individua, onda smo nepotpuni i želimo (još) nešto drugo. Celina ne može da želi ništa drugo jer ne postoji ništa drugo, ona je cela, potpuna, ona već jeste sve što biva i što može da bude.
Osho
