Poslednje, šesto pitanje:
Dok ste govorili o Lao Ce-u vi ste postali taoistički mudrac, dok ste govorili o tantric vi ste postali tantrista, dok ste govorili o bhakti vi ste postali prosvetljeni bhakta, a dok govorite o jogi vi postajete savršeni jogin. Molim vas hoćete li nam objasniti kako je taj fenomen postao moguć?
Kada vi niste, samo onda to može biti moguće. Ako vi jeste, onda to ne može postati moguće. Ako vi niste, ako je domaćin potpuno iščezao, onda gost postaje gazda. Dakle gost može biti Lao Ce, gost može biti Patanjđali. Gazda nije tu, tako da gost zauzima njegovo mesto potpuno, on postaje domaćin. Ako vi niste onda možete postati Patanjđali; ne postoji teškoća. Možete postati Krišna, možete postati Hrist. Ako ste vi tu, onda je to vrlo teško. Ako ste vi tu, šta god da kažete biće pogrešno.
Zbog toga kažem da ovo nisu komentari. Ja ne komentarišem Patanjđalija. Ja sam jednostavno odsutan, dopuštajući to Patanjđaliju. Stoga ovo nisu komentari. Komentarisati
značilo bi da je Patanjđali nešto odovojeno. I da sam ja odvojen i da ja komentarišem Patanjđalija. To će sigurno biti izobličeno, jer kako mogu da komentarišem Patanjđalija? Ma šta da kažem biće to moje reči, i ma šta da kažem biće to moje tumačenje. Ja ne mogu biti sam Patanjđali. I to sve neće biti dobro. Biće destruktivno. Stoga ja ne komentarišem uopšte.
Ja jednostavno dopuštam da se to izrazi kroz mene, a ovo dopuštanje je moguće samo ako ja nisam tu.
Ako postanete svedok, ego iščezava. A kada ego iščezne, vi postajete vozilo, postajete prolaz, postajete flauta. A flauta može biti stavljena na Patanjđalijeve usne, flauta može biti položena na Krišnine usne, i flauta može biti stavljena na Budine usne – flauta ostaje ista. Ali kada je na Budinim usnama, Buda teče.
Dakle, ovo nije komentar. Teško je ovo razumeti jer ne možete dopustiti. Vi ste toliko mnogo unutar sebe da ne možete dozvoliti nikome. A oni nisu osobe. Patanjđali nije osoba; Patanjđali je prisustvo. Ako ste vi odsutni, njegovo prisustvo može da deluje.
Ako pitate Patanjđalija, on će isto reći. Ako pitate Patanjđalija, on neće reći da je ove sutre stvorio on. On će reći: “One su vrlo drevne – sanatan.” On će reći: “Milioni i milioni mudraca su ih videli. Ja sam samo vozilo. Ja sam odsutan, a one govore.” Ako pitate Krišnu on će reći: “Ja ne govorim. Ovo je najveća drevna poruka. To je uvek bilo tako. Ako pitate Isusa, on će reći: “Ja nisam više, ja nisam tu.”
Čemu ovo insistiranje? Svako ko postane odsutan, ko postane bez ega, započinje da funkcioniše kao vozilo, kao prolaz – prolaz za sve što je istina, prolaz za sve što je skriveno u egzistenciji, što može da teče. Vi ćete moći da razumete šta god da ja govorim samo kada barem za trenutak budete odsutni.
Ako ste previše ovde, vaš ego je ovde, onda ma šta ja da kažem ne može teći u vas. To nije samo intelektualna komunikacija. To je nešto dublje.
Ako ste makar za trenutak bez ega, osetićete prodor razumevanja. Tada će nešto nepoznato ući u vas, i u tim trenucima ćete razumeti. I nema drugog načina da razumete.
Osho
