Leonard Koen protiv žrtvovanja naslednika
Piše: Slobodan Samardžija
Kanadskog autora Leonarda Koena mnogi, ne bez razloga, smatraju „najvećim među bardovima” među kojima su i Bob Dilan, Džoan Baez… Ovaj autor u remek-delu, kompoziciji „Povest Isakova” zalazi u suštinu religije i drevnih običaja jevrejskog naroda. A jedan od tih običaja je i prinošenje sopstvenog deteta kao žrtve Bogu.
„Povest Isakova” je napisana šezdesetih godina, a kao inspiracija Koenu poslužila je biblijska priča o Avramu koji se sprema da žrtvuje sopstvenog sina. Pisana je u prvom licu i glavni cilj joj je da ukaže na moral i etiku jedne generacije spremne da svesno žrtvuje pripadnike generacije koja bi trebalo da je nasledi.
Kada u pesmi kaže: „Tada je otac počeo da diže oltar. Osvrnuo se preko ramena na mene, znao je da se neću kriti”, autor ističe dubinu uverenosti i oca i sina da to što bi trebalo da se desi nema alternativu. Jer, Bog je jedan i njegova želja mora na svaki način da bude uslišena. A onda, kao iznenadni preokret, shvatamo činjenicu da priču o žrtvovanju deklamuje upravo biće koje je trebalo da bude „prineto” Bogu. To znači da Isakov otac, ma koliko bio čvrst u svojoj veri, na kraju nije imao snage da „zlatnom sekirom” iskaže svoju nepokolebljivu vernost svevišnjem.
Pažljivi slušalac će primetiti i da se pri kraju teksta kompozicije pojavljuje strofa: „Ako me već zoveš bratom, izvini na radoznalosti, po čijem uputstvu? Jer kada dođe do gustog, ubiću te ako moram, pomoći ti ako mogu. Da, kada zagusti, pomoći ću ti ako moram, ubiću te ako mogu. I milost za naše uniforme, čoveka mira i čoveka rata, paun svejedno širi svoje perje.” Pomenuti deo je Koena odredio i kao antiratnog pesnika. A bilo je to vreme upletenosti SAD u vijetnamsku dramu, koja je mnoge nevine žitelje dalekoazijske zemlje, kao i mnoge mlade Amerikance stajala života.
Antiratni pokret u Americi koji su predvodili upravo ugledni umetnici i javni radnici bio je u to vreme u svojoj najaktivnijoj fazi. Ali poruka iz Koenove pesme primenjiva je i na situaciju na Bliskom istoku, tačnije na rat Izraela protiv Hamasa i drugih, kako se navodi, islamističkih terorističkih grupacija. U tome i jeste njena veličina i vanvremenski značaj.
Posebno značenje provlači se u stihovima: „Iako me već zoveš bratom, izvini na radoznalosti, po čijem uputstvu? Jer kada sve dođe do kraja ubiću te ako moram, pomoći ću ti ako mogu. Da, kada sve dođe do kraja, pomoći ću ti ako moram, ubiću te ako mogu”. Naime, po Bibliji, Isakov polubrat Ismail označen je kao patrijarh arapskog naroda i direktan naslednik Muhameda, osnivača Islama.
Kompozicija „Povest Isakova” objavljena je na Koenovom albumu „Pesme iz sobe”, snimljenom u studiju „Kolumbija”, u Nešvilu, oktobra 1968. i objavljenom 7. aprila naredne godine.
Povest Isakova
Vrata su se lagano otvorila.
Ušao je otac,
Tada mi je bilo devet godina.
I dok je tako visok stajao nada mnom,
Njegove plave oči su sijale
A glas mu je bio hladan.
Reče: „Doživeo sam viziju
A ti znaš da sam jak u veri
Moram da uradim šta mi je rečeno”
I tako, krenusmo put planine
Ja sam trčkarao, on je hodao
Sekira mu je bila načinjena od zlata
Drveće je postajalo manje,
Jezero kao damsko ogledalo
Zastali smo da popijemo malo vina
Potom je odbacio flašu
Sačekao trenutak
I spustio svoju ruku na moju
Učinilo mi se da sam video orla
A možda je bio i lešinar
Nisam baš načisto.
Tada je otac počeo da diže oltar
Osvrnuo se preko ramena na mene
Znao je da se neću kriti
Vi koji i danas dižete oltare
Kako bi žrtvovali sopstvenu decu
Ne morate to više da činite
Priviđenje nije vizija
I nikada niste iskušavani
Ni od demona ni od Boga
Sa sečivima tupim i krvavim
Niste bili tamo
Kada sam ležao na planini
A ruke moga oca su se tresle
Od lepote te reči
I ako me već zoveš bratom
Izvini na radoznalosti
„Po čijem uputstvu?”
Jer kada dođe do gustog
Ubiću te ako moram
Pomoći ti ako mogu
Da, kada zagusti
Pomoći ću ti ako moram
Ubiću te ako mogu
I milost za naše uniforme
Čoveka mira i čoveka rata
Paun svejedno širi svoje perje
http://www.politika.rs/rubrike/spektar/ritam/Leonard-Koen-protiv-zrtvovanja-naslednika.lt.html
