5. mart 1975. pre podne u dvorani Buddha
I, 43: smrtiparišuddhau svarupa šunyevartha matra nirbhasa nirvitarka.
Oslobođen [ometajućeg] prisustva asociranja (smrti) kao u slučaju onoga koji [više] ne poseduje svoju vlastitost (svarupa) [oko koje bi se asociranje vršilo] i jedino još “sama stvar” (artha) zrači [značenjem – u pitanju je tada tzv.] “nediskurzivna sjedinjenost” (nirvitarkasamapatti).
I, 44: etayaiva savicara nirvicara ca sukšmavišaya vyakhyata.
U slučaju ove [“nediskurzivne sjedinjenosti”] bilo da je ova karakterisana prisustvom “odlučujućeg pokreta duše” (savicara)65; bilo da je [čak] i ovaj već umiren (nirvicara) – [u pitanju je] tzv. “u-suptilnom-počivajuća” (sukšmavišaya) [sjedinjenost].
I, 45: sukšmavišavatvam calingaparyavasanam.
Suptilnost dostiže svoj najviši domet u “Nesvodljivom” (alinga).
Um je memorija, pamćenje; on je kao kompjuter. Da budemo tačni, to je biokompjuter. On akumulira sve što je doživljeno, znano. Kroz mnogo života, kroz milione iskustava um sakuplja pamćenje. To je široka pojava. Milioni i milioni uspomena su uskladištene u njemu. To je veliko skladište.
Svi vaši prošli životi su uskladišteni u njemu. Naučnici kažu da čak u jednom trenutku hiljade uspomena (memorija) se neprekidno skupljaju – bez vašeg znanja, um nastavlja da funkcioniše. Čak i dok ste uspavani memorija biva oblikovana. Čak i dok ste uspavani… neko plače i jadikuje, vaša čula funkcionišu u sakupljaju iskustvo. Možda ne možete toga da se setite ujutru, jer niste bili svesni, ali u dubokoj hipnozi se možete setiti. U dubokoj hipnozi, sve što ste ikada iskusili svesno ili nesvesno – sve se može prizvati natrag – vaši prošli životi takođe. Jednostavno širenje uma je zaista ogromno. Ova sećanja su dobra ako ih možete koristiti, ali su opasna ako započnu da koriste vas.
Čist um je onaj um koji je gospodar svog vlastitog pamćenja. Nečist um je onaj um koji je neprekidno pod pritiskom pamćenja. Kada posmatrate činjenicu, možete je gledati bez njenog tumačenja. Onda je svest direktno dodirnuta realnošću. Ili, možete posmatrati kroz um, kroz tumačenja. Onda niste u dodiru s realnošću. Um je dobar kao instrumenat, ali ako um postane opsesija i svesnost je potisnuta umom, onda će realnost takođe biti potisnuta od uma.
Onda živite u mayi, u iluziji.
Kad god vidite činjenicu, ako je vidite direktno, ulazi odmah, bez uma i pamćenja ili sećanja, onda je to samo činjenica. S druge strane to postaje jedna interpretacija. A sve interpretacije su lažne, jer su opterećene vašim prošlim iskustvom. Ne možete videti stvari koje nisu usaglašene s vašim prošlim iskustvom, a vaše prošlo iskustvo nije sve. Život je veći nego vaše prošlo iskustvo. Koliko god da je um velik, to je samo mali deo, ako imate u obzir čitavu egzistenciju – tako mali. Znano je vrlo malo; nepoznato je ogromno i beskonačno. Kada pokušate da saznate nepoznato kroz poznato, onda propuštate stvar. Ovo je nečistoća. Kada pokušavate da upoznate nepoznato uz pomoć nepoznatog unutar vas, onda postoji otkrivenje.
Dogodilo se da je Mula Nasrudin uhvatio vrlo, vrlo veliku ribu u reci. Skupila se gomila, jer nikada niko nije video tako veliku ribu. Mula Nasradin je gledao ribu, nije verovao da je to moguće – tako velika riba! S raširenim očima kretao se oko ribe, ali još uvek nije mogao da veruje. Dodirnuo bi ribu ali nije mogao verovati, jer je slušao o tako velikoj ribi samo u ribarskim pričama. Gomila je takođe stajala tu s nevericom u očima. Onda je Mula Nasrudin rekao: “Molim vas pomognite mi da vratim ovu ribu natrag u reku. To nije riba, to je izmišljotina.”
Sve je za vas istinito samo ako je to usklađeno s vašim prošlim iskustvom. Ako nije usklađeno, onda je to za vas laž. Ne možete verovati u meditaciju jer ste uvek živeli na tržnici, i samo znate realnost trga, proračunatog uma, poslovnog uma. Ništa ne znate o slavljenju – čistom, jednostavnom, uopšte bez ikakvog razloga, neprouzrokovanom. Ako ste živeli u naučnom svetu, ne možete verovati da može biti ičega spontanog, jer naučnik živi u svetu uzroka i posledice. Sve je prouzrokovano, ništa nije spontano. Stoga kada naučnik čuje da je moguće nešto spontano – kada mi kažemo spontano, mislimo da nema uzroka; iznenada iz plavetnila neba – naučnik ne može verovati. On će reći: “To uopšte nije riba, to je izmišljotina. Bacite to natrag u reku.”
Ali oni koji su radili u unutrašnjem svetu znaju da postoji fenomen koji je neprouzrokovan. Ne samo da oni to znaju, oni znaju da je čitava egzistencija neprouzrokovana. To je drugačiji, totalno različit svet od naučnog uma. Bilo šta da vidite, čak i pre nego što ste to videli, interpretacija je ušla. Neprekidno posmatram ljude; govorim im – ako im to odgovara, oni ne govore ništa, daju mi jedan unutrašnji mig, odobravanje, ’da’. Kažu: “Ispravno”. Ako ne odgovara njihovim gledištima, ne kazuju ništa, ’ne’ je ispisano na njihovim licima. Duboko dole počeli su da govore: “Ne, to nije istina.”
Upravo sam jedne noći razgovarao s prijateljem, koji je došao pre nekoliko dana. On je verovao u post, i kada sam mu rekao: “Post je vrlo opasan i ne treba da nastavljate s tim sami, treba da pitate eksperta. I ako me slušate, ja uopšte ne postim, jer post je vrsta potiskivanja. Telo je realno. Telesna glad je realna; telesna potreba je realna. Ne jedite previše, jer to je takođe protiv vašeg tela i neka vrsta savladavanja. To takođe nije u skladu s prirodom. Zbog toga to nazivam nerealnim.”
