Notes

Dijego Rivera – portret Majakovskog

Portret Majakovskog, 1956.
Portret Majakovskog – 1956.

Priredio: Dušan Opačić

U državnom muzeju Vladimira Majakovskog nalazi se njegov portret koji je naslikao poznati meksički slikar Dijego Rivera. Iza ove slike nastale u Moskvi 1956. godine, stoji  priča o prijateljstvu dva velika umetnika. Sovjetski Savez i Meksiko su uspostavili diplomatske odnose 1924. godine. Progresivna meksička javnost pokazala je veliko interesovanje za sovjetsku književnost i umetnost uopšte, pa su tako dvadesetih godina prošlog veka započele kulturne razmene između ove dve države. Vladimir Majakovski je bio jedan od prvih sovjetskih umetnika koji je posetio Meksiko.

Pesnik revolucije je putovao u Latinsku Ameriku prekookeanskim brodom isplovljavajući 21. juna, 1925. iz francuske luke Sen Nazer. Tokom putovanja je uredno vodio dnevnik: „ Parobrod je mali. Tri razreda, jedan bioskop, kafe-menza, biblioteka, koncertna soba i novine “, napisao je Majakovski, koji je putovao prvom klasom. Plovidba do meksičke luke Verakruz trajala je 18. dana, uključujući stajanje u Havani.

Majakovski je stigao u Verakruz 8. jula. Bio je očaran: „Nikada nisam video ovakvu zemlju i nikada nisam ni pomislio da takve zemlje postoje. Na pozadini crvenog izlaska sunca stajali su kaktusi, takođe obojeni u crveno. Samo kaktusi i ništa drugo… “ Iz Verakruza za Meksiko Siti je putovao vozom. Znao je da će se sastati sa najvećim umetnikom Meksika i jednim od osnivača Meksičke komunističke partije Dijegom Riverom. Meksički slikar ga je dočekao na železničkoj stanici.

Dijego je ogroman, dobrog trbuha, širokog lica i trajnog osmeha. Pričao je na bezbroj zanimljivih tema koristeći  ruske reči (Dijego savršeno razume ruski), ali pre nego što ispriča priču, upozorava: „Samo zapamtite, moja supruga će potvrditi, da lažem otprilike polovinu onoga što kažem.“ zapisao je Majakovski nakon prvog susreta sa Riverom. Govoreći o svojoj supruzi, Rivera je mislio na  Guadalupe Marin, meksičku spisateljicu s kojom je bio u braku pet godina (1922-1927). Frida Kalo, buduća  i najpoznatija supruga Dijega Rivere, u vreme posete Majakovskog je bila u bolnici vezana za krevet zbog  povreda koje preživela nakon teške saobraćajne nesreće.  Prvo mesto na koje je Dijego Rivera odveo Majakovskog je bio Nacionalni muzej da bi videli drevne okrugle astečke kalendare na kamenu iskopanih iz meksičkih piramida. Ali Majakovskog su daleko više impresionirali Riverini murali kojima je ukrašeno Ministarstvo obrazovanja. Sovjetski pesnik je murale nazvao „prvom komunističkom umetnošću na svetu“, koja prikazuje „prošlost, sadašnjost i budućnost Meksika“.

Majakovski u Meksiku, 1925. godine

Iste godine, pesnik je već posetio Nemačku i Francusku, a u pismu Ljilji Brik od 15. jula 1925. uporedio je ono što je video u Meksiku sa tim zemljama: „Pre svega, Meksiko se očigledno razlikuje od ostalih stranih zemalja, jer postoje palme i kaktusi, ali oni rastu u ispravnom obliku samo južno od Verakruza. Meksiko Siti je težak, neprijatan, prljav i neizmerno dosadan. Kiša uvek pada pola dana, sa hladnim noćima i vrlo lošom klimom, jer je 2.400 metara nadmorske visine, pa je užasno teško disati…”

Magični glas Majakovskog

Vladimir Majakovski je boravio u Meksiku oko tri nedelje.  Spavao je u sovjetskoj ambasadi. Viđao je Riveru svaki dan.  Jednog dana bio je skup ruskih i meksičkih političara, umetnika, inženjera i pisaca, a svaki od njih je bio „spreman da ubije svakog ko bi se usudio da sumnja u njegovu revolucionarnu doslednost“.  Gosti su nazdravljali, razgovarali i prepirali se, da bi na kraju izbila velika tuča  između Meksikanaca i Rusa, letele su flaše, čaše i stolice, a ubrzo su Meksikanci izvadili i revolvere. „Tako je Majakovski vikao na ruskom: Slušajte! Svi su stali i samo su ga zagledali, a on je počeo da recituje > Levi marš<, glas mu je postajao sve glasniji i glasniji. Meksikanci su se utišali i kad je pesnik završio, svi su mu uputili  gromoglasan aplauz i požurili da ga zagrle. Tako je magični glas Majakovskog i njegove poezije vratio mir. Postigavši ovo, pesnik je izašao napolje i svi su ga sledili “. Iz sećanja Dijega Rivere.

Majakovski je obilazio pozorišta, bioskope, muzeje a čak  je prisustvovao i borbi bikova. Pored upoznavanja lokalne kulture i istorije, pesnik je razgovarao sa lokalnim radnicima, novinarima, a takođe se upoznao sa mnogim umetnicima i političarima, uključujući ministra obrazovanja Manuela Puiga Kasauranca. Napušta Meksiko 27. jula, i nastavlja put ka Sjedinjenim Američkim Državama.

 Uzvratna poseta Rivere 

 Dijego Rivera je prvi put posetio Moskvu 1927. godine, na poziv sovjetske vlade povodom proslave desetogodišnjice Oktobarske revolucije. U Moskvi je posećivao izložbe, pozorišta i kao počasni gost prisustvovao sastancima Svetskog kongresa prijatelja SSSR-a. Rivera je držao predavanja o latinoameričkoj umetnosti i postao jedan od osnivača umetničkog udruženja „Oktobar”, grupe umetnika, arhitekata, reditelja i pisaca. Glavni cilj grupe  je bio da promoviše „dalji razvoj istinskih revolucionarnih, proleterskih trendova na polju prostornih umetnosti u Sovjetskom Savezu i širom sveta“. Takođe je potpisao ugovor za slikanje portreta Staljina u Centralnom domu  Crvene armije ali iz nepoznatih razloga taj projekat nikada nije bio ostvaren. Tokom Riverinog boravka u Moskvi, često se sastajao sa Majakovskim. Umetnik se prisetio jednog od ovih susreta u domu Majakovskog i Brikovih. „Tih dana, jedne vrlo hladne večeri, Majakovski me je pozvao kod sebe … U stanu je bilo vruće kao u pećnici, a entuzijazam onih koji su imali tu čast da uživaju u gostoljubivosti genija zaista je zagrejao ovo mesto. Bilo nas je toliko mnogo … Te večeri Majakovski je imao neke ljude koji su već bili poznati, kao i one koji su se kasnije proslavili. Među njima je bio i  Teodor Drajzer, autor Američke tragedije “, prisetio se Rivera.

Dijego Rivera u Moskvi, 1955. godine

 Portret i knjiga gostiju

Druga i poslednja poseta Dijega Rivere Moskvi bila je u jesen 1955. godine, kada je došao na lečenje. U januaru 1956, radnici Državne biblioteke-muzeja”V.V. Majakovski” poslali su meksičkom umetniku pisanu molbu da naslika portret velikog pesnika:

Dragi druže Dijego, želimo da naslikate portret Vladimira Majakovskog za naš muzej i pokažete kako ga pamtite. To bi bio tako redak i vredan poklon za nas, za naše posetioce i kao  uspomena na Majakovskog, od njegovog prijatelja Rivere, najvećeg umetnika Meksika, koji nas je posetio u jesen 1955. “

Rivera se je prihvatio molbu  i u čast pesniku, naslikao je njegov portret sa natpisom: „Ovako se sećam Majakovskog u Meksiku“. Takođe se upisao u knjigu gostiju: „Sa uzbuđenjem se sećam najvećeg pesnika revolucije, Majakovskog, za čijeg prijatelja imam čast sebe da nazovem.

Izvor građe i fotografija:

Государственный музей В.В.Маяковского.

Ostavite komentar: