Anatomija Fenomena

Duško Novaković: Pohvala, savet, gusle i epitaf [Tema: Kiš]

 

Mirko Kovač i Danilo Kiš

D. K. je izabrao da bude pravo žrtve na glas.

…A onda sam ga upoznao. Letnjeg Kiša. Plave farmerice, mokasinke, ili to behu platnene espadrile, pariško plava košulja, zavrnutih rukava do lakata, otkopčana pri vrhu kragne, grkljan naglašen, montanjarskog tipa, kosa – frizura Džimija Hendriksa.

Koračali smo prema poslovnici JAT-a, u Bulevaru. Neko me je povezao s njim, nešto je trebalo da mu sredim oko rekonfirmacije avionske karte za Pariz. Snebivao sam se da ga išta pitam, pušio je u hodu, zapalio sam i ja, a onda, najmanje što sam očekivao u tom času od njega, usledio je jedan nagli, iz ćutanja, snažan opservatorski input o stanju moderne srpske poezije i, drži se moja malenkosti da se ne skljokaš od uzbuđenja, vrlo pohvalan iskaz o mojoj zbirci pesama “Poderotine na vreći” i Čudićevoj “Drug đavo”. Otprilike, sad kad smo spustili svoja pesnička muda u čizme – poetika kamenčića koji žulja – treba i da gazimo po njima pa kako nam Bog da.

Čekali smo u bifeu “Lasta”, da administracija obavi svoj posao oko karte, ćaskali. Kišovo ćaskanje je i doista bilo kako to nedavno reče jedan njegov prijatelj sa Cetinja – komešanje lakog histerika koji bravurozno preinačuje logiku iz jednog u drugo stanje. Zbog toga sam valjda i zapamtio da mi je rekao, čuo je da vodim jednu književnu asocijaciju mladih pisaca, da bežim dalje od vlasti, što dalje… – “Lakše ćeš napadati tog monstruma !”

…Suvereno je, jedne zimske večeri, na Tomin dan, vladao Bratićevom slavskom trpezom, kao konte od vrcavosti, naspram Mirka i Bobe, elegantne Vide Ognjenović, Boža koji je i tih dana stalno dolazio iz mrtvih, a Žunja drhtala uz njega, da, i naspram Milisava Savića i Marine koja i u grobu liči na Katrin Danev. A baka-Jovana, majka svih ovih čeljadi, samo bi tiho potsuknula ispod marame: “Đavo vas ne ponio!” Još mi u ušima šušti Danilov dijalog sa Gabrijelom na nekoliko jezika – u inat nama “malojezičarima” i u inat nama, zatražio je od Radoslava gusle i bogme zaguslao i zapevao nepostidno i dobro, da se i Mirko podičio Danilom, koji je u tom trenutku goreo iznutra, ali izgoreo nije.

Ja sam na svom privatnom, imaginarnom groblju, na grobu Danila Kiša, uklesao:
Ovde leži jedno
Neistrošeno palidrvce
Velike Majke Šibice!
http://www.okf-cetinje.org/OKF-Dusko-Novakovi%C4%87-Pohvala,-savet,-gusle-i-epitaf_392_1

 

 

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar: