Gotovo se čitav svet menja, i u toj promeni čovek gubi svoj osnovni epitet: mogućnost da razmišlja, da se usredsredi na sebe samoga i da unutar sebe pronađe i odredi u šta veruje, a u šta ne veruje; šta zaista ceni i šta zaista prezire. Promena mu zamagljuje pogled, oslepljuje ga i primorava ga da deluje bez razmišljanja, kao nekakav mahniti mesečar.
Ljudi kada nemaju ništa određeno da kažu, umesto da ćute, čine upravo suprotno, podižu glas, to jest, viču. I ta je vika glasan izgovor za agresiju, sukob i ubijanje. Dove si grida non è vera scienza – govorio je Leonardo. Tamo gde ima buke nema pravog znanja i razumevanja.
Hose Ortega i Gaset
Hose Ortega i Gaset (1883−1955), filozof i esejista, duhovno pripada “Generaciji 98” (Unamuno, Baroha, Maćado, Himenes) koja je odlučno krenula da preporodi Španiju, pošto se gubitkom kraljevske i osvajačke slave našla na ivici Evrope. Evropejac po kulturi, Ortega je upozoravao na španski provincijalizam tvrdeći: “Više me se tiče Evropa nego Španija, a Španija samo ako duhovno dopunjava Evropu.” Zalažući se za radikalni duhovni, društveni i kulturni obrt, Ortega je insistirao na duhovnom elitizmu, što je podrazumevalo da novo i jako društvo može da izgradi jedino moralno i intelektualno odabrana manjina, čije će ideje, dela i vrline biti primer masi da oblikuje svoje ponašanje. Imao je veliki uticaj na pisce “Generacije 27”
|
|
