Anatomija Fenomena

Kafka – Biografija stoleća [Tema: Kafka]

kafka cover

Štahova Kafkina biografija je remek-delo pozvanog, ispričana bez taštine, kroz minuciozna posmatranja, elegantno lakim i rezonantno-modulisanim tonom

Piše: Zoran Andrić

Niko nije zaronio dublje u zagonetni kosmos Franca Kafke no što je to slučaj sa njegovim biografom Rajnerom Štahom. Odvažan poduhvat koji je Rajner Štah pre mnogo godina otpočeo: opis života na 2.027 stranica. Tri toma monumentalne Kafkine biografije, od kojih je poslednji nedavno objavljen.

Najvažnija reč u Kafkinom jeziku je reč “nemoguće” (das Unmögliche). U “Dnevniku” piše Kafka: “Nemoguće je sve reći, i nemoguće je ne reći sve. Nemoguće je očuvati slobodu, i nemoguće ju je ne očuvati. Nemoguće je ne voditi samo jedan život, naime zajednički život? Ali i to je nemoguće”. Nemoguće je bilo dovršiti romane, nemoguće je bilo zasnovati porodični život, nemoguće je bilo sa ocem izići na kraj. Nemoguće je bilo živeti kao buba, nemoguće je kao gladni umetnik doveka gladovati, nemoguće je ući u unutrašnji zamak, nemoguće je opisati sopstveni život. Ova litanija nemogućeg bi se mogla nastaviti.

Na vrhu kule sazdane od nemogućnosti živeo je Franc Kafka. Živeo i pisao. I nemoguće je to objasniti i opisati. I sasvim je nemoguće objasniti kako je jevrejski mladić iz Praga dospeo u takve visine.

U trećoj i poslednjoj svesci svoje biografije o Kafki – Reiner Stach: Kafka. Die frühen Jahre. Verlag S. Fischer, Frankfurt am Main 2014. – koja se odnosi na rane godine pisca, oseća se problem nepostojećih izvora: nema Kafkinih školskih svezaka, ni školskih svedočanstava budućeg genija, ni albuma poezije ili nekih juvenilnih literarnih tragova, dnevnika. Umesto toga biograf je morao da se osloni na sećanja Kafkinih školskih drugova ili na anegdote o praškim nastavnicima i profesorima. Docnije će sećanja samog Kafke tome biti priključene – prva pisma i literarni materijal koji je sakupio njegov prijatelj, biograf i poverilac Kafkinog testamenta, Maks Brod. Najznačajnije svedočanstvo o Kafkinom detinjstvu je njegovo “Pismo ocu”, koje, na sreću, do onoga kome je upućeno nikada nije stiglo. Inače ovaj značajan pedagoški spis na nemačkom jeziku nikada ne bi do nas dospeo.

Tri sveske monumentalne Kafkine biografije su pred nama. Prva sveska, naslovljena “Jahre der Entscheidung/Godine odluke”, koja zahvata period od 1910. do 1914, prikazuje Kafku kao heroja odluke da se oslobodi sopstvene familije, oca i postojanog statusa sina. Kao rezultat te odluke će odjednom nastati/roditi se status pisca.

U drugoj svesci “Die Jahre der Erkenntnis/Godine saznanja”, koje zahvataju period od 1914. do 1924, vidimo Kafku u vreme njegovog neuspeha. On ne može da pobegne iz svog biroa, on ne može na front, njemu je uskraćeno da živi kao pisac i nemogućim se pokazalo nastojanje da živi zajedno sa jednom ženom – a nezaustiva tuberkuloza kobno je predznačavala njegov kraj.

Čitajući istoriju ranih godina možemo se sa Kafkom nadati da će sve biti dobro i lepo. Tu i tamo se naziru simptomi docnijih problema, bolesti i sumnje u sebe samoga, ali život mladog Kafke još nije bio izložen neuspehu, iako ga je on sam sebi predskazivao. A onda je preko noći napisao pripovetku “Das Urteil/”Presuda”, stekavši uverenje da je pisanje smisao njegovog života, u ovom slučaju pisanje pripovetke o neuspehu sina koji se bavi pisanjem.

U ranim godinama između 1883. i 1910. trebalo bi da sve bude dobrom ustremljeno. Pri tome su rane Kafkine godine na pozornici promenljive istorije Bohemije i propasti Habzburške monarhije, sudbine grada Praga i sukoba između Čeha i Nemaca, problema sa jezikom, antisemitizmom, provincijalnošću. I mimo svega u tom čudesnom vrtu je procvetavala praška literatura.

Dok je Štah u prvim dvema sveskama kroz egzaktnu i empatijsku lektiru opisivao životne dokumente i dela, dotle je o mladom Kafki na delu koloritna montaža istorijskih scena, ličnosti i dramatičnih zbivanja. Sve će postati plastično: familija, srodnici, prijatelji i poznanici, ljubavni odnosi, škola, bioskop, velika praška izložba, politički konflikti, kafei i bordeli, univerzitet, zavod za osiguranje, zdravstvene ustanove i sanatorijumi. Pritom mi ne znamo da li je Kafka doživeo ili samo video sve što nam biograf nudi kao moguću, verovatnu i upečatljivu dioramu.

Lektire

Kod Štaha stoji “Mi ne znamo zašto je Kafka uopšte počeo da čita”. Trgovac galanterijskim proizvodima Herman Kafka nije imao biblioteku u kući. Mi znamo samo u fragmentima šta je mladi Kafka čitao (između ostalog putopise i knjige o avanturama), kao i to koje će knjige na njega docnije uticati (na primer Flober). Verovatno je čitao dan i noć, veli biograf. A kada je počeo da piše, ni to ne znamo pouzdano. Sasvim iznenadno se čitaju Kafkini tekstovi iz 1907. godine “Opis jedne borbe” ili “Priprema svadbe na selu”.

Sa svedočanstvima Maksa Broda je mogla da nastane gotovo paralelna biografija. U njoj nastupa Maks Brod ne samo kao prijatelj već kao zaštitnik mnogih biografskih detalja. Mnogi njihovi doživljaji, pre svega njihovo zajedničko putovanje u Italiju i Pariz, stereofono su ispričani.

Obojica su pripremali zajednički roman. Drugi zajednički doživljaji su bili nastupi Martina Bubera, koji je u Prag dospeo 1910. i zadobio Maksa Broda za cionistički pokret, predavanja Karla Ajnštajna, koji je od 1911. u Pragu, i audijencija kod antropozofa Rudolfa Štajnera, od koga je Kafka bezuspešno očekivao savet.

Kafka nije postao za života prominentna figura, budući da se njegovo pisanje prelomilo na nemogućim očekivanjima prema samome sebi. Upravo zbog toga je on pisac 20. veka o kome je najviše pisano. No svi koji su o Kafki pisali nisu a fortiori bili pozvani da o njemu pišu. Štahova Kafkina biografija je remek-delo pozvanog, ispričana bez taštine, kroz minuciozna posmatranja, elegantno lakim i rezonantno-modulisanim tonom. Njemu možemo zahvaliti za opis značajnih pasaža o Kafkinoj strasti za plivanjem. Vest o objavi Prvog svetskog rata je on “prevario” u školi za plivanje.

U distanciranom odnosu prema akademskom tumačenju Kafke, Štahu svakad polaze za rukom iznenađenja, kao što je teza da je Kafka svoja precizna i fragmentarna zapažanja o fizičkim odlikama drugih ličnosti, o čemu svedoče njegovi “Dnevnici”, sticao u sanatorijumima i da bi verovatno bio “dobar banjski lekar”. Mi smo mu danas zahvalni što nije krenuo tim putem, već je ostao genijalan pisac kome je Štah svojom biografijom podigao trostruki monument. Ovo delo je zadivljujuća sinteza u oblasti biografske građe o Kafki, koju je autor u koherentnoj formi i jasnom i elegantnom dikcijom, a na minuciozno istraženim dokumentarnim temeljima zaveštao nama i svim budućim naraštajima koji se budu bavili delom Franca Kafke. Reč je o biografiji stoleća koja bi što pre valjalo da nađe prevodioca na srpski jezik.

http://www.danas.rs/dodaci/nedelja/kafka__biografija_stoleca.26.html?news_id=308574

Ostavite komentar: