Kad ti kupim naliv-pero, dobijem želju da te gledam dok pišeš.
Krasnopišeš kao dijak u keliji prepuštena
matici mastila, a ja ti virkam preko ramena.
Gledam ti vez, divim se slovesima.
Divim se kako sam pronašao pero, baš za tvoju ruku.
Pa te pitam, izdržati ne mogu:
– Jesi li nekad imala ljepše pero?
A ti kažeš:
– Jesam.
Pa popričekneš da me ožari uvrijeđenost.
– Ali nikada nisam lepše pisala.
I onda uživam u tvojoj doskočici…
Boris Jovanović
Iz knjige Mala moja
Izdavač – Povelja, Kraljevo
