Notes

Mark Šagal – Moj život

Mark Šagal
Moj Život
No limit books, Beograd, 1999.god.

IMPRESIJE

Toplo, milo, zatreptalo, nježno…
Pokatkad zgrušani nečujni jecaj, crnkasti ugrušak bola, sivkasto beznađe koje se podvijenog repa povlači pred nadolazećim ozračjem zanebesane nade…
Lijepo umozrenje i blago grudoboljje, iskrice miline i varnice duha, divan i tužan akvarel čistog života…

CITATI

On je umeo i još uvek ume da kaže svojim staloženim poetskim metaforama da i naše surovo doba, koje je upoznalo strah od najstrašnije kataklizme, kao i svako drugo doba, nudi dve alternative: mirenje i opiranje.
Jer bez Šagala, bez zračenja njegove ličnosti, svet bi danas bio siromašniji za jednu čistu, nepomućenu ljudsku emociju, bio bi siromašniji u saučešću usred surovosti, bio bi tužniji od očaja.

(Iz predgovora Žorža Šarensola)

Vraćao se kući, visok i mršav. Sa njim je ulazilo veče.
On se moli, peva, ponavlja melodično i opet počinje iznova. Kao da se vodenički točak vrti u mom srcu, ili kao da uvire u mene sveže izvađen med iz košnice.
Život u uniformi podrhtava kao jesenji list.
A ja sam sin radnika i često sam u nekom salonu, iz dokolice, dobijao želju da isprljam blistave parkete.
Na njihovim grudima su se taložile suze, osmesi, konfete.
Moj prijatelj iz detinjstva, koga sam toliko voleo, napustio me je, odvajajući se od mene kao što se odvaja zavoj od rane.
Samo da se ne popnu kod nas sa svojim sekirama.

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar: