SMETNJA
Pronin reče:
– Imate veoma lepe čarape.
Irina Mazer reče:
– Sviđaju vam se moje čarape?
Pronin reče:
– O, da. Veoma. – I dodirnu ih rukom.
Irina reče:
– A zašto vam se sviđaju moje čarape?
Pronin reče:
– Veoma su glatke.
Irina podiže svoju suknju i reče:
– A vidite li, kako su one dugačke?
Pronin reče:
– Jao, da, da.
Irina reče:
– A evo ovde se one već završvaju. Ovde više ide gola noga.
– Jao, kakva noga! – reče Pronin.
– Imam veoma debele noge – reče Irina. – A i u kukovima sam jako široka.
– Pokažite – reče Pronin.
– Ne mogu – reče Irina – bez trikoa sam.
Pronin kleknu ispred nje.
Irina reče:
– Zašto ste kleknuli?
Pronin joj poljubi nogu malo poviše čarape i reče:
– Eto zašto.
Irina reče:
– Zašto mi nagore podižete suknju? Rekla sam vam da sam bez trikoa.
Ali Pronin joj i pored toga podiže suknju i reče:
– Ništa, ništa.
– Kako, kako to, ništa? – reče Irina.
Ali ovde je neko zakucao na vrata. Irina brzo namesti svoju suknju, a Pronin ustade sa poda i priđe prozoru.
– Ko je? – upita Irina kroz vrata.
– Otvorite vrata – reče oštar glas.
Irina otvori vrata, i u sobu uđe čovek u crnom kaputu i dubokim čizmama. Za njim su ušla dva vojnika, nižih činova, s puškama u rukama, a za njima domar. Niži činovi se zaustaviše pokraj vrata, a čovek u crnom kaputu priđe Irini Mazer i reče:
– Vaše prezime?
– Mazer – reče Irina.
– Vaše prezime? – upita čovek u crnom kaputu, obraćajući se Proninu.
Pronin reče:
– Prezivam se Pronin.
– Imate li oružje? – upita čovek u crnom kaputu.
– Nemam – reče Pronin.
– Sedite ovamo – reče čovek u crnom kaputu, pokazujući Proninu na stolicu.
Pronin sede.
– A vi – reče čovek u crnom kaputu, obraćajući se Irini – obucite vaš kaput. Morate da pođete sa nama.
– Zašto? – upita Irina.
Čovek u crnom kaputu nije odgovorio.
– Treba da se preobučem – reče Irina.
– Ne – reče čovek u crnom kaputu.
– Ali moram da još nešto obučem – reče Irina.
– Ne – reče čovek u crnom kaputu.
Irina je ćuteći obukla svoju kratku bundu.
– Zbogom – reče Proninu.
– Svaki razgovor je zabranjen – reče čovek u crnom kaputu.
– A ja takođe idem sa vama? – upita Pronin.
– Da. – reče čovek u crnom kaputu. – Oblačite se.
Pronin ustade, skinu sa čiviluka svoj kaput i kapu, obuče se i reče:
– Pa, spreman sam.
– Idemo – reče čovek u crnom kaputu.
Niži činovi i domar zalupaše đonovima.
Svi su izašli u hodnik.
Čovek u crnom kaputu je zaključao vrata Irinine sobe i zapečatio ih sa dva mrka pečata.
– Hajde, napolje – reče.
I svi izađoše iz stana, glasno zalupivši spoljašnjim vratima.
Danil Harms
1940.
