Anatomija Fenomena

Pismo učenom susedu [Tema: Čehov]

 

?EHOV, ANTON PAVLOVI?

Dragi komšija!

Maksim… (zaboravio sam kako vam beše ime po ocu, izvin’te velikodušno!) Izvin’te i oprostite meni, čiči starome i glupoj duši čovečjoj za to što se usuđujem da Vas uznemirim svojim ništavnim pismenim brbljanjem. Već je prošla cela godina kako ste izvoleli da se naselite u našoj strani sveta — u susedstvu sa mnom — sićušnim čovečuljkom — a ja Vas još ne poznajem, a ni Vi mene — jadnog crva — ne poznajete. Dozvolite, dragoceni komšija, da se makar pomoću ovih staračkih hijeroglifa upoznam s Vama, da Vam u mislima stegnem učenu ruku i da Vam čestitam dolazak iz Sankt Peterburga u naš nedostojni kontinent, naseljen seljacima i težačkim narodom, odnosno plebejskim elementom. Ja sam odavno tražio priliku da se upoznam s Vama, žudeo sam zato što je nauka u, izvesnom smislu, majka naša rođena, isto kao i civilizacija, i zato što iskreno poštujem one ljude čije ime i zvanje ovenčano oreolom popularne slave, lovorikama, priznanjima, ordenjem, lentama i svedodžbama grmi kao grom i munja u svim častima ovog sveta, vidljivog i nevidljivog, to jest pod Suncem i Mesecom.
Ja vatreno volim astronome, pesnike, metafizičare, privatne docente, hemičare i druge žrece nauke, u koje Vi sebe ubrajate zbog svojih mudrih dela i naučnih dostignuća, to jest zbog produkata i plodova Vaših. Kažu da ste mnogo knjiga štampali dok ste kapali nad cevima, toplomerima i gomilom stranih knjiga s primamljivim crtežima. Nedavno je u moj mizerni posed, u ruine i razvaline moje, svratio moj sused Gerasimov i sa svojstvenim mu fanatizmom grdio i poricao Vaše misli i ideje, što se tiču porekla čovekova i drugih pojava vidljivog sveta, i bunio se i žestio protiv sfere Vašeg uma i horizonta Vaših misli, pokrivenog zvezdama i repaticama. Ne slažem se s Gerasimovom u pogledu ideja Vašega uma, zato što živim za nauku i ona mi je jedina hrana, koju je proviđenje dalo rodu ljudskome da iz nedara sveta vidljivog i nevidljivog iskopa dragocene metale, metaloide i brilijante, ali ipak, oprostite meni, jedva vidljivoj bubici, ako se usudim da starački opovrgnem neke Vaše ideje u pogledu suštine prirode. Gerasimov mi je rekao da ste Vi navodno napisali delo u kome ste izvoleli izneti ne baš važne ideje u pogledu ljudi i njihovog prvobitnog stanja i života pre potopa. Izvoleli ste izmisliti da je čovek postao od majmunskog plemena, od majmuna orangutana i tome slično. Izvin’te mene starca, ali ja se s Vama u pogledu te važne stvari ne slažem i mogu da Vas ispravim. Jer, da je čovek, gospodar sveta, najpametniji od svih živih bića, postao od glugdah neznalica majmuna, imao bi rep i rikao bi. Da smo mi postali od majmuna, nas bi onda danas Cigani vodili iz mesta u mesto da igramo i mi bismo davali pare da gledamo jedan drugoga kako igramo po naredbi Ciganina ili bismo sedeli iza rešetaka u zverinjaku. Zar smo mi skroznaskroz pokriveni dlakom? Zar mi ne nosimo odeću koje majmuni nemaju. Zar bismo mi voleli ženu, i zar je ne bismo prezirali kad bi ona bar malo zaudarala na majmunicu koju svakog utorka viđamo kod Predvodnika Plemstva. Da su naši praroditelji postali od majmuna, onda ih ne bismo sahranjivali na hrišćanskom groblju; na primer, moj prapradeda Amvrosije, koji je u ono vreme živeo u Poljskom carstvu, nije sahranjen kao majmun, nego pored opata katoličkog Joakima Šostaka, čiji se zapisi o umerenoj klimi i neumerenoj upotrebi žestokih napitaka i danas čuvaju kod moga brata Ivana (Majora). Opat znači katolički pop. Izvin’te mene neukog zbog toga što se mešam u Vaše učene stvari i tumačim ih po svome, starački, i naturam Vam svoje glupe i nekakve nezgrapne ideje, koje u učenih i civilizovanih ljudi pre u trbuhu smeštene bivaju nego u glavi. Ne mogu da prećutim i ne podnosim kad naučnici u svome umu neispravne misli imaju i ne mogu da Vam ne protivurečim. Gerasimov mi je saopštio da imate pogrešne misli o Mesecu, koji nam Sunce zamenjuje u časovima mraka i tame, kad ljudi spavaju, a Vi sprovodite elektriku s mesta na mesto i fantazirate.
Ne podsmevajte se meni starcu što ovako glupo pišem. Vi pišete da na Mesecu žive i borave ljudi i plemena. To nikako ne može biti, jer kada bi ljudi živeli na Mesecu, onda bi zaklonili magičnu i čarobnu svetlost njegovu svojim kućama i bujnim pašnjacima. Ljudi bez kišice ne mogu živeti, a kiša pada naniže na Zemlju, a ne naviše na Mesec. Kad bi ljudi živeli na Mesecu, padali bi dole na Zemlju, a to ne biva. Nečistoća i pomije bi se s naseljenog Meseca slivale na naš kontinent. Mogu li ljudi da žive na Mesecu kad on postoji samo noću, a danju ga nema? I vlade ne mogu dozvoliti da se na Mesecu živi, jer se zbog nedostupnosti njegove veoma lako može sakrivati od odgovornosti. Vi ste malo pogrešili. Izmislili ste i odštampali u Vašem mudrom delu, kao što je rekao Gerasimov, kako, tobože, na najvećoj zvezdi, na Suncu, postoje tamne pege. Tako ne može biti zato što to ne može biti nikada. Kako ste Vi mogli videti pege na Suncu kada se u Sunce ne može gledati golim čovečjim očima i šta će na njemu pege kad se lepo može i bez njih? Od kakvog su vlažnog tela napravljene te pege kad one ne izgore? Možda, po vašem mišljenju, na Suncu žive i ribe? Izvin’te mene budalu zajedljivu što sam se tako glupo našalio! Strašno sam ja nauci odan. I ova rublja što je barjak devetnaestog veka, za mene nikakvu cenu nema, nauka ju je svojim dalekim krilima potamnila pred mojim očima. Svako mi otkriće mira ne da kao čivijica u leđima. Iako sam ja neznalica i starovremski spahija, ipak se ja, stari vrag, bavi naukom i otkrićima, koje sam, u znoju lica svoga stvaram i punim svoju tupavu glavu, svoju ćupu mislima, i kompletima najvećih znanja. Majčica priroda je knjiga koju treba čitati i videti. Mnogo sam otkrića izvršio sopstvenom pameću, takvih otkrića koje još nijedan reformator nije izmislio.
Reći ću Vam, a da se ne hvalim, da nisam među poslednjima u pogledu obrazovanja stečenog u znoju lica svoga, a ne od bogatih roditelja, to jest oca, majke ili tutora, koji često decu svoju upropašćuju bogatstvom, raskoši ili petospratnim kućama s robovima i električnim zvoncima. I evo šta je moj ubogi um otkrio. Otkrio sam da se veliki ognjeni zrakasti plašt Sunce jednom godišnje zanimljivo i slikovito igra raznobojnim bojama i svoje divno varljivo treperenje izvodi. Drugo otkriće. Zašto je zimi dan kratak, a noć duga i obratno? Dan je zimi zbog toga kratak što se kao i svi predmeta, vidljivi i nevidljivi, od hladnoće skuplja i što Sunce rano zalazi, a noć se širi jer se zagreva od paljenja svetiljki i fenjera. Zatim sam još otkrio da psi u proleće jedu travu kao ovce i da je kafa za punokrvne ljude štetna zato što im se od nje u glavi vrti, oči im se zamute i druge slične stvari. Mnogo sam ja otkrića napraviv iako i nemam diplome i svedodžbe. Dođite, komšija, kod mene, tako vam boga. Otkrićemo nešto zajedno, knjiga ćemo se latiti i Vi ćete mene raznim izračunavanjima poučiti.

Ja sam tu skoro čitao kod jednog francuskog naučnika da lavlja njuška nimalo nije slična čovečjem liku kao što to misle naučnici. I o tome ćemo razgovarati. Dođite, učinite mi tu milost. Dođite makar sutra, na primer. Mi sad postimo, ali za Vas ćemo mrsno napraviti. Moja ćerka Natašenjka molila Vas je da joj neke pametne knjige donesete. Ona mi je emancipovana, za nju su svi budale, a jedino je ona pametna. Mladež Vam sad, kažem Vam, diže glavu. Neka im Bog da! Kroz nedelju dana doći će mi brat Ivan (Major), dobar čovek, ali među nama rečeno, ne voli Burbone i nauke. Ovo pismo treba da Vam dostavi moj ključar Trofim, tačno u 8 sati uveče. Ako ga donese kasnije, išamarajte ga onako profesorski, sa tom sortom nema se rašta bita fini. Ako ga dostavi kasnije, znači prokletnik je u krčmu svraćao. Običaj da susedi idu jedni drugima nismo mi izmislili i nećemo ga mi ni ukinuti, zato svakako dođite sa spravicama i knjigama. Ja bih sam k Vama došao, ali sam mnogo stidljiv i nemam smelosti. Izvin’te mene, drznika, za uznemiravanje.

S poštovanjem

ostajem podoficir Donske vojske u penziji

Vaš sused

Basilij SemiBulatov

 

Anton Pavlovič Čehov

Ostavite komentar: