Negromitologija

Ako ni­je mje­sto za ži­vlje­nje, ono je­ste mje­sto za pri­ča­nje. Pri­ča­nje je du­ši po­sla­sti­ca…Zna­lo se to i pri­je Nje­go­ša, ali je On sve što se mu­ca­lo re­kao i one­be­sao…
Da­kle, bez pri­po­vi­je­da­nja, ka­ža i la­ža ni­kad ni­je­smo mo­gli. Ta­ko je na­sta­ja­la mi­to­lo­gi­ja, ta­ko na­sta­je ne­gro­mi­to­lo­gi­ja pri­la­go­đe­na da­na­šnjim ne­gro­gra­đa­ni­ma ko­ji sve vi­še ži­ve od mu­ca­nja i sve vi­še umi­ru od ži­vo­ta.
Tvrd­nja:
Go­spo­dar je naj­bo­lji, ne­za­mjen­ljiv i vje­čan. Vla­da svo­jom vo­ljom i pro­tiv vo­lje ve­ći­ne što svje­do­či o nje­go­voj iz­u­zet­no­sti, o nje­go­voj sa­vr­še­no­sti. Po­sli­je Go­spo­da­ra ni­če­ga ne­će bi­ti, a ako i ne­če­ga bu­de, to će bi­ti bez­vri­jed­no i uza­lud­no jer je raz­go­spo­da­re­no. I oni ko­ji ne vo­le Go­spo­da­ra zna­ju da je vo­lje­ni Go­spo­dar sud­bin­ski iz­bor za vo­lje­nu dr­ža­vu. I ta­ko da­lje i to­me slič­no…
Mo­že se, na­rav­no, ospo­ri­ti iz­ni­je­ta ne­gro­mi­to­lo­ška te­za. Da­kle, Ne­tač­no:
Go­spo­dar ni­je naj­bo­lji, ne­za­mjen­ljiv i vje­čan. Ova tvrd­nja pa­da u mut­nu Mo­ra­vu. Jer, ima­li smo i pri­je nje­ga naj­bo­ljih, ne­za­mjen­lji­vih i vječ­nih go­spo­da­ra.
Ide­mo da­lje u de­mi­to­lo­gi­za­ci­ji ne­gro­mi­to­lo­gi­je.
Tvrd­nja: Cr­na Go­ri­ca je pra­sta­ra i vječ­na dr­ža­va, uz­vi­še­na ze­mljom i lju­di­ma. Lje­po­tom pre­u­zvi­še­na, po­šte­njem ure­še­na, slo­bo­dar­stvom vaz­ne­se­na… I ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Ne­tač­no:
Cr­na Go­ri­ca je dr­ža­vi­ca skrom­na u sve­mu, osim u po­tre­bi da ne bu­de skrom­na. Ma­nje li­je­pa od li­je­pih, ma­nje po­šte­na od po­šte­nih, ma­nje na­dah­nu­ta slo­bo­dar­stvom od oslo­bo­đe­nih. Cr­na Go­ra se do­dat­no sma­nji­la i po­sta­la Go­ri­ca Cr­na. Da bi nam opet bi­la naj­ljep­ša i uz­vi­še­na tre­ba joj vra­ti­ti ime. Tek ta­da će­mo opet ima­ti pra­vo da bu­de­mo ve­ći ne­go što je­smo.
Tvrd­nja:
Nje­goš je bio vi­sok oko tri me­tra.
Ne­tač­no: Nje­goš ni­je vi­sok ko­li­ko je ve­li­ki. Svi­ma je zbog ve­li­či­ne bio vi­so­či­ji ne­go što je­ste, a sa­mo da­na­šnji­ci­ma ma­nji ne­go što je bio. Od sve nje­go­ve ve­li­či­ne u da­na­šnjem Mon­te­ne­gru po­mi­nju sa­mo nje­go­vu vi­si­nu i nje­go­vu za­blu­du i kri­vo­klet­stvo. Ne­gro­mi­to­lo­gi­ja svo­di Nje­go­ša na vi­so­kog kli­pa­na ko­ji ne zna ni­šta da ra­di osim da mr­zi one ko­ji ga ne vo­le. Ko­pa­ju mu sve du­blji grob. Te­ško na­ma. I nje­mu je te­ško.
Tvrd­nja:
Cr­na Go­ri­ca mo­že car­ski da ži­vi od po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma i ta­ko da­lje i to­me sl.
Ne­tač­no:
Ne mo­že se ži­vje­ti od po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma, već od ra­da. Avaj! Oni ko­ji ra­bo­ta­ju ne mo­gu ži­vje­ti, a oni ko­ji ne ra­de ži­ve od po­ljo­pri­vre­de i tu­ri­zma. I od uslu­žnih dje­lat­no­sti. I pra­te­ćih po­ja­va. Mi­slim na pro­da­ju ma­gle i na lu­pe­šti­nu.
Tvrd­nja:
Po­zna­ti smo po bi­strom umu, hra­brom sr­cu i ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Ne­tač­no:
Lju­đi bi­stro­ga uma i hra­brog sr­ca su ne­po­zna­ti. Da­kle, Cr­na Go­ri­ca ne mo­že bi­ti po­zna­ta po ne­po­zna­tim lju­di­ma. Mo­že se je­di­no bi­ti po­znat po po­zna­tim če­lja­di­ma. A po­zna­ti ni­je­su po­zna­ti po bi­strom umu i hra­brom sr­cu, već po do­bro po­zna­tim stva­ri­ma.
Tvrd­nja:
Ni­kad se ni­ko­me ni­je­smo skla­nja­li, ni pred kim gla­vur­du sa­gi­nja­li, sva­ko­ga smo u oči gle­da­li i ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Ne­tač­no:
Sklo­nje­ni smo odav­no od svih pu­te­va, sta­za i bo­ga­za. Gla­vu smo odav­no iz­gu­bi­li iako smo je po­če­sto sa­gi­nja­li, a odav­no ni­ko­ga u oči ne gle­da­mo. Po­gle­du­je­mo kroz na­o­ča­re sa­kri­va­ju­ći stid, za­zor ili kr­va­vu smut­nju. I du­ge se­an­se ori­jen­tal­nih no­ći i mo­ći.
Tvrd­nja:
Mik Dže­ger je bio za­di­vljen lje­po­tom na­ših gor­dih pla­ni­na i dič­nog pri­o­ba­lja i ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Dje­li­mič­no tač­no:
Mik Dže­ger je uvi­jek ne­čim za­di­vljen. Naj­če­šće se di­vi sa­mom se­bi i osta­lim di­vo­ta­ma. Da­kle, gdje god se Mik na­la­zi, na­la­zi se i ne­ko di­vlje­nje.
Tvrd­nja:
Opo­zi­ci­ja je kri­va za sve i ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Ne­tač­no:
Za sta­nje u dr­ža­vi uvi­jek je kri­va i od­go­vor­na vlast. Kri­va je i od­go­vor­na i što je stvo­ri­la ova­kvu opo­zi­ci­ju.
Tvrd­nja:
Sve je ovo pro­pa­lo i ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Dje­li­mič­no tač­no:
U od­go­vo­ru mo­že­mo na­ve­sti stih po­zna­tog srp­skog pje­sni­ka: Ni­je sve pro­pa­lo kad pr­o­pa­lo sve je…
Tvrd­nja:
Za sve nas je Bog dao i ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Dje­li­mič­no tač­no:
Bo­lje da nas Bog ni­je da­vao za sve. Po­go­to­vo za ne­ke an­ti­te­i­stič­ke po­du­hva­te. Mo­že­mo se slo­ži­ti sa ne­gro­mi­tom da nas je za sve dao. Ali ni­je baš Bog. Ne­ko dru­gi je tu umi­je­šao pr­ste. Ili ma­ker pro­mi­je­šao špil.
Tvrd­nja:
Ma­do­na je kr­ka­la ra­štan u Splen­di­du i ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Dje­li­mič­no tač­no:
Ma­do­na po­sto­ji. Po­sto­ji i ra­štan. I Splen­did. I Cr­na Go­ri­ca. Sve osta­lo ne mo­ra da bu­de tač­no.
Tvrd­nja:
Bran­či­lo ži­vi u Splen­di­du i otu­da upra­vlja Cr­nom Go­ri­com.
Dje­li­mič­no tač­no:
Bran­či­lo ži­vi u svi­ma na­ma. I u Splen­di­du. Cr­na Go­ri­ca se pre­ma nje­mu upra­vlja.
Tvrd­nja:
Mi ni­je­smo ono što je­smo, već smo ono što ni­je­smo i ta­ko da­lje i to­me slič­no.
Dje­li­mič­no tač­no:
Mi stvar­no ni­je­smo. Za osta­le ne znam. Za­pra­vo, mi smo ono što su i oni sa­mo što oni ne­će da bu­du ono što smo mi.
Tvrd­nja:
Bi­će bo­lje i to­me slič­no.
Ne­tač­no:
Već je bo­lje. Vje­ro­va­li ili ne.