Od najranijih vremena htelo se jedno, i tako:
nebo se oslanja na (čisti) sjaj,
i ima (svoje) jedno (po kome jeste to što jeste);
zemlja se oslanja na (nepomućeni) mir,
i ima (svoje) jedno (po kome jeste to što jeste);
božansko se oslanja na (delatnost) šamana,
i ima (svoje) jedno (po kome jeste to što jeste);
duboka dolina reke se oslanja na (plodova) izobilje,
i ima (svoje) jedno (po kome jeste to što jeste);
sve stvari se oslanjaju na (prirodom datu) rodnu moć,
i ima (svoje) jedno (po kome jeste to što jeste);
Jer:
(da se) nebo ne oslanja na (čisti) sjaj,
plašim se da bi se (veoma brzo) otvorilo;
(da se) zemlja ne oslanja na (nepomućeni) mir,
plašim se da bi se (veoma brzo) raspala;
(da se) božansko ne oslanja na (delatnost šamana),
plašim se da ga ne bi (uopšte) ni bilo;
(da se) duboka dolina reke ne oslanja na izobilje (plodova),
plašim se da bi (veoma brzo) bila napuštena,
(da se) sve stvari ne oslanjaju na (prirodom datu) rodnu moć,
plašim se da bi (veoma brzo) iščeznule;
(da se) carica ne oslanja na vladanja moć,
plašim se da bi je narod (veoma brzo) svrgnuo (sa prestola),
Zato, mudrac čuva jedno,
koristeći ga, da uredi sve pod nebom.
Lao Ce
Sa starokineskog preveo Radosav Pušić
