Jasan Pogled
Videći da naročito koristan ili zabavan materijal ne mogu da nađem, pošto su oni koji su već živeli pre mene rezervisali sve korisne i potrebne stvari, ponašam se kao onaj koji zbog siromaštva poslednji stiže na vašar i kako ne može ništa drugo, kupuje one stvari koje su drugi već […]
Drugo pitanje: Rečeno je da je joga ateistički sistem. Da li se vi slažete s tim? Još jednom, joga nije ni jedno ni drugo. Ona je jednostavno nauka. Nije ni teistička niti ateistička. Patanjđali je zaista veličanstven, čudesan čovek. On nikada ne govori o Bogu. A čak i ako pominje […]
Zar moram da činim zlo da o meni loš čovjek ne bi mislio loše?
Himne Rigvede nisu obične pesme, nego kultne pesme harmonije vasione. U drevna vremena svaki je narod znao za muziku, za zagonetni sklad poetskih razmera koji su posedovali magijsko dejstvo: stvarali su harmoniju u ljudskoj duši, u zajednici, u državi, u kosmosu. Poremećeni red su uspostavljale himne. Ako su se u […]
Tuga Ima nešto o tome kod Čehova u onoj velikoj majušnoj priči. U onoj običnosti sa okidačem. U njoj i nema nekih bogzna suza, ali ima snijega. I taj snijeg pokriva pala ramena onog kočijaša. Pokriva i put pred njim i konjića. Sije tuga sa neba kao da nebo samo […]
Zašto sam ja baš ja, a ne ti? Zašto sam ovdje, a ne ondje? Kad je započelo vrijeme i gdje se prostor konča? Nije li život pod Suncem puki tek san? Nije li ono što vidim, čujem i ćutim tek puki pričin nekog Svijeta prije ovog Svijeta? PETER HANDKE NE/IDEOLOGIZIRANI […]
Pronađoh sebe U ćorsokaku svog ega Visoke sive zidine Prekrivaju mi vidno polje Zato ne vidim drugu stranu Slep poput te ograničene ulice Sam postah ograničen Ogorčen na tuđe mišljenje Nešto trulo osećam u sebi Marija Radović
Prvo pitanje: Rekli ste prošle noći da su potpuno očajanje, frustracija i beznadežnost početne osnove za jogu. Ovo daje jogi pesimistički izgled. Da li je to pesimističko stanje zaista potrebno da započne staza joge? Da li optimista takođe može poći stazom joge? Nije ni jedno ni drugo. To nije pesimistično, […]
Pakao L’ enfer, igrani, 1994. REŽIJA: Claude Chabrol ULOGE: Emmanuelle Béart (Nelly), François Cluzet (Paul Prieur), Nathalie Cardone (Marylin), André Wilms (doktor Arnoux), Marc Lavoine (Martineau) SCENARIJ: Claude Chabrol (prema scenariju Henri-Georgesa Clouzota iz 1964.) FOTOGRAFIJA: Bernard Zitzermann SADRŽAJ: Mladi bračni par Nelly i Paul zajednički vode uspješan hotel. Osim što […]
Sve se već desilo u meni svi padovi potresi i nestajanja Na mojim projekcijama u glavnoj ulozi su strahovi, strepnje i teške pauze Nesanica je konferansije a scena je otvorena do ranog jutra a može i posle kada je dan siv i sumoran kao danas Aleksandar Leković