Sačuvao se među čovjekolikim samo u rijetkom prezimenu.
A ni među prezimenjacima, više nema šegrta.
Samo mastori, bez majstorluka.
Kad ni majstori nijesu bili na cijeni, kako li bi bili šegrti…
Čovjekoliko pleme se porugivalo majstorima, a izrugivalo šegrtima.
Sve što se teklo strpljivom majstorijom ili mučnim šegrtovanjem, čovjekoliki su bacali u splačine.
Zato su njihovi majstori slabiji od tuđih šegrta.
Šegrti su postali majstori nad majstorima, a majstori šegrti šegrta.
Takva im je crna majstorija.
*******
Okreće li čašku okreće, u zdepastoj šaci sa tri prsta.
Ona dva-odnio mu strug.
Dok je još bilo strugova.
–Jesi li još šegrt—pita ga onaj što se sprda i majstorima.
Pa zatruje cerekom kao bojnim otrovom.
I mi u birtiji silom zarzamo.
Troprsti ne čuje.
Zagluvio, što od struga, što od godina.
Strugotina ga u snu zasipa, jedva diha.
Ostala mu nada da će ga tamo daleko sačekati majstorsko pismo…
Boris Jovanović
Bog u birtiji
Izdavač Zenit Novi Sad
