Mali veliki život Dušana Radovića – 04 Radovićevi naslovi su, koliko u službi pesničke igre, više šifra same poetike. Radović je svoju poetiku najbolje i najkraće saopštio naslovom svoje prve pesničke knjige “Poštovana deco”. U njemu je, prvo, Radovićeva želja da se deci direktno obrati, bez posredovanja starijih, roditelja, rodbine, […]
Skorašnji članci
Vasko Popa: Dado [Tema: Dado]
Para noktom nasušni vazduh I čeka da iz vazduha Crna krv poteče Čudovišta velika i mala Poslušno pred njega izlaze I ljube mu noge Žele ga pošto-poto Proglasiti za vladara Da bi mogao vladati sobom Odriče se prestola I s glavom u torbi nestaje Pojavljuje se istovremeno Na oba kraja […]
Preobražaj (2) – »To je bio životinjski glas«, reče prokurista upadljivo tiho [Tema: Kafka]
Franz Kafka: Preobražaj Već je dotjerao dotle da je pri malo jačim zamasima jedva još održavao ravnotežu i vrlo brzo se morao konačno odlučiti, jer je za pet minuta bilo sedam i četvrt — kadli se oglasi zvonce na kućnim vratima. ‘Evo nekoga iz poduzeća’, pomisli te se gotovo […]
Niko nas književnike nije uzimao ozbiljno [Tema: Crnjanski]
Komentar uz Epilog Oktobra 1920. štampam Sumatru u Književnom glasniku i objašnjenje svoje poezije. Rešen sam da idem u Pariz i odlazim. Ja sam se nadao da u Parizu ostanem nekoliko godina. Ni ta mi se nada nije ispunila. Ovaj epilog bio je napisan, i štampan, kao i prolog, u […]
Nikola Krstić (4) – Amor fati i kidiglavi
Piše: Momčilo Đorgović U sred jednog beogradskog proleća dr Nikola Krstić na brzinu i kratko je zapisao da mu se Milan Milovuk žali na sudbinu svoju:”Mišljah ovde naći sreću, a nađoh nesreću”. Milan Milovuk je kao i Krstić došao iz Austrougarske, ekonomista i pravnik, dirigent, muzički pedagog, profesor i direktor […]
Eni Lenoks
Ostale su samo dvije vrste umjetnika – oni koji reklamiraju Pepsi i oni koji to ne žele.
1984 (3) – Ma govorio sam ja uvek, nismo trebali da verujemo tim dripcima [Tema: Orvel]
3 Vinston je sanjao majku. Moralo mu je biti, kako je mislio, deset ili jedanaest godina kad je ona nestala. Bila je to visoka, dostojanstvena i prilično ćutljiva žena sporih pokreta i veličanstvene plave kose. Oca se sećao nejasnije kao crnomanjastog i mršavog, uvek odevenog u uredno tamno odelo (Vinston […]
Ulice su bile pune bezumnih i tupаvih ljudi [Tema: Bukovski]
12 Stounov omiljeni poštonošа bio je Metju Betls. Betls nikаd nije došаo nа posаo u izgužvаnoj košulji. U stvаri, sve što je nosio bilo je novo, izgledаlo je novo. Cipele, košulje, pаntаlone, kаpа. Cipele su mu se zаistа sjаjile, а odedа je izgledаlа tаko kаo dа nikаdа nije bilа čаk […]
Sa Dadom smo u središtu čovečanstva koje krvari [Tema: Dado]
Fragmenti o Dadu Đuriću (1) Upoznao sam Dada 1957. Bio sam, još uvek sam, zbunjen tim malim, bradatim, razdrljenim čovekom, blagog glasa, doteranog govora, u isti mah podrugljivog i tužnog, koji živi u nepopravivom neredu, okružen sovama, mačkama, ovcama i decom. Svake nedelje išao sam da posetim Dada. On […]
“Kakva publika! Jeste li ikada videli ovako nešto?”I tada je, ponovo, zaplakao. [Tema: Leonard Koen]
“(…) Suočen sa neuspehom prvog izraelskog koncerta, bend se pribojavao da i bi i naredni, u Jerusalimu, mogao biti jednako katastrofalan. I bio je. Kongreni centar Binyanei HaUma imao je očajnu akustiku i publika je bila uskomešana, ali najgore od svega bilo je Cohenovo mračno raspoloženje. Prethodnog tog jutra, kada […]