Bilo je sasvim rano jutro, ulice čiste i puste, išao sam na stanicu. Kad sam uporedio sat na jednom tornju sa svojim časovnikom, video sam da je mnogo kasnije nego što sam mislio, morao sam veoma pohitati, strah zbog toga otkrića pokolebao me je kojim pravcem da krenem, još nisam sasvim dobro poznavao ovaj grad, no srećom, u blizini je bio neki stražar i ja mu pritrčah i zadihano ga upitah kojim putem treba da idem. On se osmehnu i reče: ”Od mene bi da saznaš put?” ”Da”, odgovorih, ”pošto ga sam ne mogu pronaći”.
”Okani se toga, okani se”, reče on i okrete se snažnim zamahom, kao ljudi koji žele da ostanu sami sa svojim smehom.
Franc Kafka
Pingback: Окани се! | Вир