Anatomija Fenomena

Poljski kralj – Kažimijerž Dejna [Tema: Dribling]

Piše: Božo Koprivica

Kažimijerž Dejna, (1944-1989), Poljska
Klubovi: Legija, Mančester Siti, San Dijego

Dejna je najduže i najbolje igrao u Legiji iz Varšave. On je jedan od prvih igrača iz istočnog bloka koji je igrao u Engleskoj. Nekoliko poslednjih godina igrao je u San Dijegu u Americi.
Kad je Dejna igrao dobro (nije mnogo pričao na terenu, ali je svaka akcija počinjala od njega), tada je Poljska postizala najbolje rezultate. Za reprezentaciju je odigrao 102 utakmice i dao 45 golova. A 59 puta je bio kapiten poljske reprezentacije. Poljska je na Olimpijskom turniru u Minhenu 1972. osvojila zlatnu  medalju, a Dejna je bio najbolji strelac. Dao je devet golova, dva je dao u finalu kad su Poljaci pobedili Mađare sa 2:1. Na Svetskom prvenstvu u Minhenu 1972. Poljska je postigla najbolji rezultat. Bila je treća, a treći čovek prvenstva bio je Dejna. Poljska je pobedila Brazil u borbi za treće mesto. Taj šampionat najtačnije je opisao Pele: Pobedili su Nemci, najbolje su igrali Holanđani, a najlepši utisak su ostavili Poljaci. Dejna je imao nadimak Kaka. I gotovo je neverovatno koliko mladi Brazilac Kaka, po građi i stasu, to držanje torza kao kod mladih pomorskih oficira, i po antičkom bledilu, po driblingu i pasu, podseća na Kažimijerža Dejnu. Još je Dejna bio strateg, kakav je strateg bio jedan drugo Brazilac, Valdir Pereira Didi.


Na Svetskom prvenstvu u Argentini 1978. Dejna je odigrao 100. utakmicu za reprezentaciju. Na meču protiv Argentine promašio je penal kod 1:0 za Argentinu, i ostalo je 1:0. To je bio prvi penal koji je Dejna promašio, i to je bio kraj Poljske i kraj Dejne na Svetskom prvenstvu u Argentini.
Dejna je od 1981. igrao u San Dijegu, a kasnije je bio i igrač i trener.
Dejna je 1. septembra 1989. vozio džip u pripitom stanju (ta česta stanja melanholije i depresije) i naleteo na parkiranu drumsku krstaricu. Na mestu je ostao mrtav.
Možda niko u slovenskom svetu nije osećao fudbalsku igru kao taj poljski melanholik, taj gospodin, taj pan. Tadeuš Ruževič, veliki poljski pesnik i prijatelj Dejne, noć pre nego što je otišao u smrt, pročitao je Dejni preko telefona jednu kratku pesmu:

Poezija ne bira
uvek formu
pesme.

Posle 50 godina
pisanja
poezije
poezija
može da se objavi
pesniku
u obliku drveta
koje odleće.
Ptice
svetla
uzima oblik usta
gnezdi u ćutanju
ili živi u pesniku
lišena forme i sadržine.

 

 

 

 

 

 

Ostavite komentar: