U asamprađnata samadhiju prestaju sve mentalne aktivnosti, a um jedino zadržava neispoljene utiske Samprađnata samadhi je prvi korak. Ispravno mišljenje, ispravno razumevanje, stanje blaženstva, odsjaj blaženstva, letimično sagledavanje, i osećanje jesam-stva – čisto jednostavno postojanje bez ikakvog ega u sebi – ovo vodi do asamprađnata samadhija. Prvi je čistota; drugi je gašenje, nestanak, jer čak i najčistije je nečisto pošto je tu. ‘Ja’ je pogrešno, ‘jesam’ je takođe pogrešno – bolje je nego ‘ja’, ali veća je mogućnost prisutna kada takođe nestane i ‘jesam’ – ne samo ahamkara, već i asmita. Vi ste nečisti, onda postajete čisti. Ali ako započnete osećati “ja sam čist”, sama čistoća postaje nečistoća. To takođe mora da nestane.
Nestanak nečistoće je samprađnata. Nestanak čistoće takođe, jeste asamprađnata.
Tada prestaju sve mentalne aktivnosti. Misli iščezavaju u prvom stanju. U drugom stanju takođe iščezava razmišljanje. Trnje iščezava u prvom stanju. U drugom stanju, cvetovi takođe iščezavaju. Kada ‘ne’ iščezne u prvom stanju, ostaje ‘da’. U drugom stanju ‘da’ takođe iščezava jer ‘da’ je takođe povezano sa ‘ne’. Kako možete zadržati ‘da’ bez ‘ne’? Oni su zajedno; ne možete ih odvojiti. Ako ‘ne’ iščezne, kako možete reći ‘da’? Duboko ispod ‘da’ kazuje ‘ne’ za ‘ne’. Negacija negacije – ali suptilno ‘ne’ postoji. Kada kažete ‘da’, šta radite? Vi niste rekli ‘ne’, ali ‘ne’ je unutra. Vi ga ne iznosite napolje; ono je neispoljeno.
Vaše ‘da’ ne može značiti ništa ako nemate ‘ne’ unutar sebe. Šta će to značiti? To će biti bez značenja. ‘Da’ ima značenje samo zbog ‘ne’; ‘ne’ ima značenje samo radi ‘da’. Oni su dualitet. U samprađnata samadhiju, ‘ne’ je odbačeno: sve što je pogrešno jeste odbačeno. U asamprađnata samadhiju, ‘da’ je odbačeno. Sve što je ispravno, sve što je dobro, to je takođe odbačeno. U samprađnata samadhiju vi odbacujete đavola; u asamprađnata samadhiju vi ostavljate Boga takođe, jer kako Bog može postojati bez đavola? Oni su dve strane istog novčića.
Sve aktivnosti prestaju. ‘Da’ je takođe jedna aktivnost, a aktivnost je naprezanje. Nešto se odvija, čak i lepo, ali se još nešto dešava. Posle izvesnog vremena čak i lepo postaje odvratno. Posle određenog razdoblja vama je takođe dosadno čak i sa cvećem. Posle nekog vremena, aktivnost, čak i vrlo suptilna i čista, stvara vam naprezanje: ona postaje neko nespokojstvo, nemir.
U asamprađnata samadhiju prestaju sve mentalne aktivnosti, a um jedino zadržava neispoljene utiske.
Ali ipak, to nije ostvaren cilj – jer šta će se dogoditi svim vašim utiscima koje ste sakupili u prošlosti? Mnogo, mnogo života ste živeli, delovali, reagovali. Učinili ste mnoge stvari koje nije trebalo, a niste učinili mnoge stvari koje ste trebali. Šta će se dogoditi s tim?
Svesni um je postao čist; svesni um je odbacio čak i aktivnost za čistotom. Međutim, nesvesno je neizmerno, a tamo vi nosite svo seme, obrasce. Oni su unutar vas.
Drvo je iščezlo; vi ste sasvim isekli drvo. Ali semenke koje su pale, one leže u zemlji.
One će klijati kada njihova sezona nastupi. Vi ćete imati drugi život, bićete opet rođeni. Naravno, vaš kvalitet će sada biti drugačiji. Ali ćete biti ponovo rođeni jer ove semenke još nisu spaljene.
Odsekli ste ono što se ispoljavalo. Lako je odseći sve što se ispoljava; lako je poseći
svo drveće. Možete ući u baštu i počupati celu livadu, svu travu; možete ubiti sve.
Međutim za dve sedmice trava će porasti ponovo, jer ono što ste učinili odnosi se samo na ispoljeno.
Seme koje leži u zemlji još niste ni dotakli. To treba da se uradi u trećem stadijumu. Asamprađnata samadhi je još sabiđa – sa semenom. Postoje metode kako da se spali ovo seme, kako da se stvori plamena vatra o kojoj je Heraklit govorio, kako da se stvori ova vatra i sprži nesvesno seme. Kada i ono nestane, onda je tlo apsolutno čisto; ništa se ne može pojaviti iz njega. Onda nema rađanja, nema umiranja. Onda se ceo točak zaustavlja za vas, vi ste ispali iz kruženja. Ispadanje iz društva neće vam pomoći dok ne ispadnete iz kruženja života i smrti. Onda savršeno ispadate.
Buda je savršeno ispao, Mahavira, Patanjđali savršeno su otpali. Oni nisu ispali iz društvene zajednice. Oni su ispali iz samog kruženja života i smrti. Ali to se dešava samo kada je svo seme sprženo. Konačni je nirbiđa samadhi – bez semena.
Osho
