Festivali

Priča nad pričama – Kan 2015

tale-of-tales-matteo-garrone-salma-hayek-i-poster-def

Još pre svečanog otvaranja sedma sila bila je u prilici da vidi i drugi takmičarski film – raskošnu, kostimiranu filmsku bajku „Priča nad pričama” italijanskog reditelja Matea Garonea („Središnja zemlja”, „Gosti”, „Rimsko leto”, „Prva ljubav”, „Gomora”, „Rijaliti”…), sa Salmom Hajek, Vinsentom Kaselom i Džonom Rajlijem u glavnim ulogama.

Reč je zapravo o Garoneovoj ekranizaciji zbirke bajki „Pentamerone” preteče svih poznatih i slavnih bajkopisaca – italijanskog pesnika Đanbatiste Bazilea (1575–1632), koji je poput našeg Vuka Karadžića sakupljao narodne umotvorine i napolitanske priče, basne i bajke. Bazilea su mnogi nazivali „napuljski Šekspir”. Njegove bajke pisane su lepim jezikom, stilom koji spaja erotiku, nasilje, grotesku, kodekse časti i nepristojnosti i koji velikom snagom otkriva galeriju likova, njihove portrete, moralnu skalu društvenih pravila svoga doba. Bazileove bajke, od „Pepeljuge” do „Ivice i Marice”, preuzeli su i ponovo prilagodili Šarl Pero i braća Grim, koji su se divili Bazileu i njegovoj prvoj nacionalnoj kolekciji bajki.

Mateo Garone u filmu „Priča nad pričama”, nudi svoju epsku viziju i u gotskom stilu plete priču o kraljici Longtrelisa (Salma Hajek) i strasti kralja Strongklifa (Vinsent Kasel) sa grotesktnim šarmom i bogatom maštom. Neobično od Garonea, do sada u svojim filmovima potpuno posvećenog zbilji i društvenom angažmanu. Neobično jeste, ali je i uspešno…

 

Za početak – otrežnjujuća socijalna drama

Veoma neobičan i netradicionalan kanski početak. Umesto pompeznih američkih filmova sa zvučnim, zvezdanim imenima ili „blokbaster” promašaja (setite se samo prošlogodišnjeg otvaranja sa izviždanim filmom „Grejs od Monaka”!), ovogodišnje festivalsko izdanje svečano je počelo projekcijom francuske angažovane socijalne drame rediteljke Emanuel Berko, o maloletničkoj delinkvenciji i institucijama koje se ovom problematikom bave. Kakvo otrežnjenje za preglamurozni Kan i kakvo osveženje!

U realističkoj drami Emanuel Berko, filmu pod nazivom „Glavu gore”, načinjen je pravi mali omaž socijalnim i domskim radnicima i sudijama za maloletničku delinkvenciju. Svima onima, koji kao časni pojedinci daju svoje dragocene doprinose u procesu izvođenja nesrećne dece na pravi životni put, a koji se i sami nose sa posrnulim pravosudnim sistemom i klimavim institucijama.

Glavni junaci ovog i ovakvog filma su dečak Maloni (zanemarivan od majke i već sa šest godina poveren na brigu raznim institucijama), sudija Florans (Katrin Denev), koja ga prati čitavih 10 godina i socijalni radnik Jan (Benoa Mažimel) koji je i sam prošao kroz teško detinjstvo. Emanuel Berko je scenario pisala zajedno sa Marsijom Romano, pošto je detaljno istražila ovu problematiku sledivši savete svog ujaka – socijalnog radnika. Katrin Denev odabrala je za ulogu sudije jer su već odlično sarađivale u prethodnom filmu (komediji) „Na moj način”. Film „Glavu gore” otkupljen je za prikazivanje u našoj zemlji…

U Srbiji će biti viđen i novi film, u Kanu već više puta nagrađivanog, japanskog reditelja Hirokazu Kore Ede. Posle uspeha filma „Kakav otac, takav sin” za koji je na 66. Kanskom festivalu osvojio Prix du jury, Kore Eda nastavlja svoje porodične sage, ponudivši ovog puta u filmu „Naša mala sestra” priču o radosti zajedničkog življenja četiri japanske sestre posle smrti zajedničkog oca. Najmlađu od njih, polusestru – tinejdžerku Suzu, odrasle sestre će usvojiti i smestiti u okrilje velikog, ali zubom vremena okrnjenog doma koji je za njih i sigurno utočište i pravo svetilište. Fini, mali film. Pun ljubavi i topline. I prvi od 19 filmova koji se takmiče za „Zlatnu palmu”.

Dubravka Lakić

http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Za-pocetak-otreznjujuca-socijalna-drama.sr.html

Ostavite komentar: